Kanada je poslala dodatnih 500 vojnika u Latviju, tako da Kanada u Latviji ima oko 1000 vojnika. Kad sam jednom Meksikancu rekao šta Kanada radi, on rece: Za 9-10 mjeseci vratice se u Kanadu 3000 „kanadjana”. Aludirajuci da će se kanadjani vise baviti latvijskim djevojkama nego krizom u Ukrajini.
Ozbiljno razmišljajuci, Latvija je bolja destinacija od Ukrajine. Govorim naravno sa kanadske tacke gledista.

Ne ocekujem da će bilo koja zemlja zapada poslati značajniju pomoć u vojnicima u Ukrajinu. Pomoć u oruzju vidim kao način da se Rusi i Ukrajinci međusobno potamane.

Mislim da je trenutni prioritet svih voljnih da pomognu smanjenje ljudske patnje izazvane ratom. Naročito patnje djece. Evakuacija porodica sa djecom je po mom mišljenju prioritet. Ne mislim da će rat brzo stati. U tom smislu Kanada bi mogla pomjeriti svoje vojne snage blize Ukrajini, u Poljsku ili Slovacku ako iste dozvole humanitarni angazman. I organizovati prebacivanje u Kanadu.
Jednako i Srbija. Vucic bi trebao nazvati Rumunskog i Madjarskog kolegu i dogovoriti prevoz i smjestaj majki sa djecom.

I da, sjetih se pomoći koju smo dobijali u BiH:
Lijekovi sa isteklim rokom trajanja. U redu ako se radi o korisnim lijekovima. Uz rizik mogli su se koristiti i neko vrijem nakon isteka. No tu je bilo svakakvog djubra za koji je neko naplatio pare od država ili donatora.
Pelene. Jedan dan naletih na paket pelena. Klasicne, pamucne. Sunce kao da me ugrijalo. U BL nije bilo struje i pelene i deterdzent bili vrijedniji od zlata. Evo i danas zahvaljujem onome ko ih je poslao.

Kako može predsjednik Bajden da pomogne Ukrajini?
Ako već Zelenski ne može ili neće da otkloni jedan od razloga ruske agresije na Ukrajinu, Bajden bi mogao da potpise da se neće dozvoliti pristup NATO-u Ukrajini u narednih 10 godina. To bi uklonilo jedan od glavnih uzroka rata. I dalo izlaz i Ukrajincima i Rusima da prekinu rat.
I učinilo Ameriku velikom.
Ili može da salje vojnu pomoć i ohrabruje rat „do posljednjeg Ukrajinca”.

Zorrko,

Covjek u malo šta može biti siguran. No ne mislim da će mi Kanada zamrznuti bankovni racun zbog nečega. Kao ni tebi. Mada neka mjera protiv konstantnog skretanja sa teme i svodjenja diskusije na lične kritike, napade i sl. ne bi skodila. :P

„Analiza” djevojke od 22 g koja je rođena i živi u Kanadi, i imala je visoko mišljenje o Putinu kao lideru i o Rusiji:
- Zašto je napao? Pogrijesio je. Ljudi ginu.

Teško mi bismo da bilo šta kažem na zadnji argument. Sjetih se onog filma gdje su Pavla Vujisica komunisti osudili na smrt kao kolaboratora. A ucitelj Dragan jedini vice „Na zivot”.
-Zašto na zivot?
-Pa djeca placu.
- E grebiga, dzaba zakoni i sve ako djeca placu.

Ratno stanje podigne mulj sa dna i onesposobi mehanizme koji ga u miru drže pod kontrolom (zakon, policija, sudstvo). Na liniji fronta znaš šta ti prijeti i cuvas se. Naoruzane paravojne formacije su opasnost na cijeloj teritoriji.

Analiza americkog profesora sa titulom u ruskoj vojnoj istoriji:
https://youtu.be/YDElXTPm3VQ

Zorrko,
Klikni na video, razgovor je na engleskom.

Pitao sam se šta su Putinovi uslovi da povuce vojsku iz Ukrajine.
Prije vojne akcije cililo se da je to bilo ne-NATO u Ukrajinu i specijalni status za Donbas.
Ne znam zašto Želinski ne kaže da će potpisati taj uslov. Vojna neutralnost je mnogo manja cijena od produzetka rata.

Izgleda da je Erdogan pitao Putina i odgovor je:
Ukrajina da prestane da se bori i ispuni uslove.
https://youtu.be/ooPB88XJd48

Nisam blize odgovoru. Koji su uslovi? Trenutno se ne čini da će se Ukrajina prestati boriti. Niti će se Rusi povuci. Mislim da će od početne situacije gdje se minimizovala steta i civilne žrtve, situacija zaostriti.
Iskljucivanje struje slijedi. I vece angazovanje pjesadije i avijacije. Motorizovane jedinice su previse ranjive od strane Javelin i drugih sistema kuje su Ukrajinci navodno dobili. Čini mi se da će ovo pratiti krivu koju svi ratovi prate; ne staje dok neko pobijedi. Anko ne može pobijediti, onda dok se svi ne iscrpe- bar dvije godine natezanja. Možda i duže.

Volio bih da grijesim.

Navodni zahtjevi Rusije:

1. Odbijanje ulaska u NATO. Neutralni status Ukrajine. Rusija, koja je napala našu zemlju, spremna je da postane jedan od garanta.

2. Ruski je drugi državni jezik. Ukidanje svih zakona koji to ograničavaju.

3. Priznanje Krima od strane Ukrajine kao ruskog.

4. Priznavanje nezavisnosti DNR i LNR od strane Ukrajine unutar administrativnih granica regiona (uključujući teritorije koje trenutno kontroliše Ukrajina).

5. Denacifikacija. Zabrana delovanja ultranacionalističkih, nacističkih i neonacističkih partija i javnih organizacija, ukidanje postojećih zakona o veličanju nacista i neonacista.

6. Demilitarizacija Ukrajine. Potpuno odbacivanje ofanzivnog oružja.

Šta je teško prihvatiti?
1. Šta znaci nezavisnost DNR i LRN? Veliki stepen autonomije u okviru Ukrajine je nešto što se čini racionalan kompromis. Recimo kao status RS u BiH. Po slovu Dejtona.
2. Demilitarizacija je moguća samo Rusija potpise da neće ulaziti na teritoriju Ukrajine vojskom. Kao i da se DNR i LRN demilitarizuju.

U ovoj kombinaciji čini mi se svi dobijaju. Ako Ukrajinci mogu vjerovati Rusiji. Možda da garanti sporazuma budu EU i Rusija sa obavezom vojne zastite u slučaju nove agresije sa bilo koje strane.

Indijski WION bio blokiran na Youtube 7 dana.
https://youtu.be/WQ7vy2JxH0U

Već mesec dana traje rat u Ukrajini, a mirovni pregovori se otežu. Zapravo, Putin pojačava nasilje, dok zapad povećava vojnu pomoć Ukrajini. U prethodnom razgovoru uporedili ste rusku invaziju Ukrajine sa Hitlerovom invazijom Poljske. Da li Putin planira da okupira celu Ukrajinu? Da li pokušava da obnovi rusko carstvo?

Vrlo je malo verodostojnih informacija o pregovorima. Neke informacije koje procure do javnosti zvuče blago optimistično. Ima osnova za pretpostavku da bi, ukoliko bi SAD pristale da se ozbiljno uključe sa konstruktivnim programom, to povećalo šanse za okončanje ovog užasa.

Nije tajna kakav bi taj konstruktivan program bio, bar u načelu. Primarni element je posvećenost neutralnosti Ukrajine: nema članstva u Natou, nema naoružanja usmerenog na Rusiju (čak ni onog koje navodi na zabludu nazivom „odbrambeno”), nema vojnih vežbi sa Nato snagama.

Ne bi to bilo ništa novo u svetskim odnosima, čak i u slučajevima gde nema formalnih ugovora. Svi podrazumevaju da Meksiko ne može da se pridruži vojnom savezu koji vodi Kina, da postavi kinesko oružje usmereno na SAD i izvodi vojne vežbe sa kineskom vojskom.

Ukratko, konstruktivan program bi bio suprotan zajedničkoj izjavi o strateškom partnerstvu SAD i Ukrajine, koju je Bela kuća potpisala 1. septembra 2021. U ovom dokumentu, koji je prošao uglavnom nezapaženo, energično se ističe da su vrata za pridruživanje Ukrajine Natou širom otvorena. Njime se takođe „finalizuje strateški odbrambeni okvir koji čini osnovu za unapređenje strateške odbrambene i bezbednosne saradnje između SAD i Ukrajine” i omogućava Ukrajini napredno protivtenkovsko i drugo naoružanje, zajedno sa „širokim programom obuke i vežbi u skladu sa statusom Ukrajine kao partnera proširenih mogućnosti Nato saveza”.

Ta izjava je bila još jedno namerno guranje prsta medvedu u oko, još jedan doprinos procesu koji Nato (što znači Vašington) usavršava otkad je Bill Klinton 1998. prekršio čvrsto obećanje Džordža Buša starijeg da neće širiti Nato na istok – što je naišlo na oštra upozorenja visokih diplomata Džordža Kenana, Henrija Kisindžera, Džeka Metloka, (sadašnjeg direktora CIA) Vilijama Bernsa i mnogih drugih i zbog čega je ministar odbrane Vilijam Peri zamalo dao ostavku u znak protesta. To je, naravno, samo dodatak drugim agresivnim postupcima koji su izazivali zabrinutost Rusije (Srbija, Irak, Libija).

Nije preterano reći da je ta zajednička izjava imala određenu ulogu u rešenosti Putina da pojača mobilizaciju snaga na ukrajinskoj granici i krene u zaista kriminalnu agresiju – koju možemo uporediti sa Hitlerovom invazijom Poljske (izvedenom zajedno sa Staljinom).

Neutralnost Ukrajine je glavni element konstruktivnog programa, ali ne jedini. Potrebni su potezi koji vode ka nekoj vrsti federalnog aranžmana za Ukrajinu, a koji bi podrazumevao određeni stepen autonomije za region Donbasa, u skladu sa opštim okvirom onoga što je ostalo od sporazuma Minsk II. Opet, ni to ne bi bilo ništa novo u svetskim odnosima. Ne postoje dva identična slučaja, a nijedan stvarni primer nije ni blizu savršenog, ali federalne strukture postoje na primer u Švajcarskoj i Belgiji, čak i u SAD u određenoj meri. Ozbiljni diplomatski napori mogli bi dovesti do rešenja ili bar obuzdati akutne ratne sukobe.

A oni su realni. Procenjuje se da je u sukobima u ovom regionu od 2014. ubijeno oko 15.000 ljudi.

Ostaje Krim, u odnosu na koji zapad ima dve mogućnosti. Jedna je da prizna da je ruska aneksija prosto životna činjenica koja ne može da se preokrene bez akcija koje bi uništile Ukrajinu i izazvale možda još gore posledice. Druga je da zanemari vrlo verovatne posledice, da ispaljuje fraze o tome kako SAD „nikada neće priznati rusku aneksiju Krima ”, kako se navodi u pomenutoj zajedničkoj izjavi, uz razna elokventna saopštenja onih koji su spremni da osude Ukrajinu na potpunu katastrofu dok se iz daleka prave hrabri.

Sviđalo nam se to ili ne, to su jedine opcije.

Da li Putin želi da „okupira celu Ukrajinu i obnovi rusko carstvo”? Njegovi proklamovani ciljevi (uglavnom neutralnost) prilično su drugačiji, što potvrđuje i njegova izjava da bi pokušaj rekonstrukcije Sovjetskog Saveza bio ludost, ali možda jeste imao tako nešto na umu. Ako je to tačno, teško je zamisliti šta on i njegov uži krug misle. Iskustvo Rusije u Avganistanu bilo bi kao piknik u parku u poređenju sa okupacijom Ukrajine. To je sad savršeno jasno.

Putin zaista ima vojni – a sudeći po Čečeniji i moralni – kapacitet da od Ukrajine napravi gomilu ruševina. Pažnja nam je s pravom usmerena na sve veće strahote ove invazije. Ali ne treba zaboraviti ni postupke druge strane.

Pre nekoliko nedelja diskutovali smo o Bajdenovom budžetu za odbranu, o kome se kao i o zajedničkoj izjavi malo govori. Ovaj dokument predviđa neprekidni lanac krajiških država koje SAD naoružavaju, a koji se proteže od Japana i Južne Koreje u severnom Pacifiku do Australije, Filipina, Tajlanda i Singapura na jugu i Indije na istočnom boku Kine, a koji je namenjenom opkoljavanju Kine, uključujući Tajvan.

Možemo da zamislimo reakciju Kine u vezi sa navodnim planovima američke indo-pacifičke komande da proširi opkoljavanje te zemlje, duplirajući potrošnju u fiskalnoj 2022, delimično i za razvoj „mreže preciznih raketa duž tzv. prvog lanca ostrva”.

Sve to samo u cilju odbrane SAD, naravno, pa kineska vlada zaista ne treba da brine.

Nema sumnje da Putinova agresija na Ukrajinu izneverava teoriju pravednog rata, te da i Nato snosi moralnu odgovornost za krizu. Ali šta je sa Ukrajinom i naoružavanjem civila za borbu protiv osvajača? Nije li to moralno opravdano na istoj osnovi na kojoj je moralno opravdan otpor nacizmu?

Teorija pravednog rata, nažalost, u stvarnom svetu je validna otprilike koliko i „humanitarna intervencija”, „odgovorna zaštita” ili „odbrana demokratije”.

Naizgled se čini da je pravo naoružanog naroda na odbranu od brutalnog agresora čist truizam. Ali kao po običaju u ovom tužnom svetu, kad o tome malo bolje razmislimo dočekuju nas nova pitanja.

Uzmite otpor nacizmu. Teško da postoji plemenitiji cilj.

Motivi Heršela Grinšpana koji je 1938. ubio nemačkog diplomatu svakako su razumljivi i izazivaju simpatije; ili motivi partizana koje su obučavali Britanci, a koji su izveli atentat na nacističkog ubicu Rajnharda Hajdriha u maju 1942. Njihova hrabrost i pravdoljubiva strast su za poštovanje, bez kvalifikacija.

To, međutim, nije kraj. Prvi događaj je nacistima dao izgovor za Kristalnu noć i podstakao nacistički program ka svom užasnom ishodu. Drugi je vodio u masakr u Lidicama.

Događaji imaju posledice. Nevini pate, često strahovito. Ljudi sa osećajem morala ne mogu izbeći takva pitanja. Pitanja se nužno otvaraju kada razmatramo da li i kako naoružati one koji se hrabro odupiru ubilačkoj agresiji.

U aktuelnom slučaju se takođe moramo zapitati na koje rizike od nuklearnog rata smo spremni, što bi značilo ne samo kraj Ukrajine, već i mnogo više od toga, do zaista nezamislivog.

Ne ohrabruje to što je više od trećine Amerikanaca naklonjeno „preduzimanju vojne akcije u Ukrajini čak i uz rizik nuklearnog sukoba sa Rusijom”. Možda su oni nadahnuti komentatorima i političkim liderima koji bi trebalo dvaput da razmisle pre nego što počnu da imitiraju Vinstona Čerčila.

Možda se može naći način da se braniocima Ukrajine obezbedi potrebno oružje za odbijanje agresora, a da se izbegnu kobne posledice. Ali to nije lako pitanje koje se rešava ishitrenim izjavama.

Da li očekujete dramatična politička dešavanja u Rusiji ukoliko rat potraje mnogo duže ili ako Ukrajinci budu pružali otpor čak i nakon zvaničnog kraja rata? Ruska ekonomija je već pod opsadom i mogla bi da završi u kolapsu bez pandana u novijoj istoriji.

Ne poznajem Rusiju dovoljno da bih se usudio da nagađam. Neko ko zna bar toliko da spekuliše je Anatol Liven, čiji uvidi pružaju korisne smernice. On smatra da je „dramatični politički prevrat” u Rusiji malo verovatan zbog prirode sirove kleptokratije koju je Putin pažljivo izgradio. Među optimističnim mogućnostima „najverovatniji scenario”, piše Liven, „jeste neka vrsta polu-puča, koji će pretežno ostati skriven od javnosti, a u kom bi Putin i njegovi neposredni saradnici ‘dobrovoljno’ odstupili u zamenu za garancije ličnog imuniteta od hapšenja i zaštitu porodičnog bogatstva. Ko bi bio predsednički naslednik u ovim okolnostima je potpuna nepoznanica”.

Ni ovo neće biti nužno lako pitanje.

Truthout, 24.03.2022.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 30.03.2022.

Vedrana Rudan:

...O VAS PUTIN!
Mene i vas uznemirava rat između Rusije i Ukrajine. Kad se sjetim da je ona drončina mogla pasti na krov zgrade u kojoj su bili studenti, smrzne mi se srce. Tko nam ju je poslao ne znamo, ako smo uopće bili cilj? Činjenica da možemo biti cilj ledi nam krv u žilama. Da, Putin nam je preblizu.

Putin? Putin. Putin. Putin. Putin. Ne postoji medij u Evropi i Americi da ga već tisuću puta nije proglasio „ratnim zločincem”. O njegovom protivniku, sad već legendarnom vojskovođi, većem i od Napoleona i od Čerčila i od Cezara, budućem dobitniku Nobelove nagrade za mir, tiše se govori. Zaboravilo se da je čovjek ušao u povijest kao pijanist koji svira kurcem. Zelenski danas drži !@#$ u maslinastim hlačama, na tijelu mu maslinasta majica, skroman čovjek, Che Guevara naših dana. Svjetski borac za slobodu obraća se svim parlamentima „civiliziranih” zemalja i optužuje ih što mu ne šalju još oružja i još i još. I još sankcija Rusiji i još i još i još.

Novinari, psi rata, bolje ih kužim jer mi je Putin blizu, reže onako kako im gazde kažu. Svi znaju koliko je Putin pobio dječice pred kojom je bio život. Putin Hitler, Putin djecoubojica. Ej, u svakom ...enom ratu ginu djeca. U svakom. Samo što se nekad brojke izvlače, nekad preskaču. Na mojoj sam stranici objavila podatak koga svi znamo, u Iraku je pobijeno 500 tisuća djece. Zloglasna Madeleine Albright glasno i jasno je izjavila da ta cijena nije bila previsoka.

Za koga nije bila previsoka? Za Ameriku, naravno. Za Busha. Dok su Amerika i Zapad na pravdi boga taracali Irak, nikad ni jedan novinar nije proglasio Busha Hitlerom. Ona djeca su poginula, i ne samo djeca, da bi se američki kriminalci dočepali nafte. Smije li se spomenuti Gaza? Koliko tamo djece umire dok se novinari dižu na zadnje noge zbog dječjih leševa u Ukrajini? Naravno da se na tu temu ne smije pisnuti. Postoje ratovi za slobodu, to je primjerice svaki rat u kome država Izrael ubija djecu, i država Amerika, i „civilizirane” evropske države.

Nemate pojma gdje je Jemen? Ni ja. Slučajno sam naletjela na nekoliko rečenica uvaženog novinara Večernjaka Hassana Haidara Dijaba. Pa kaže: „Zbog napada Saudijske Arabije i njenih saveznika 25 milijuna ljudi u Jemenu je na rubu bijede, a četiri milijuna djece gladuje.” Nisu bitni. Nisu bijeli. Daleko su. Postoji samo Hitler Putin.

Volim Hitlera? ...ite se. Ja volim svoju djecu i moju mačku, ali ne volim kad me mediji prostački zezaju i prodaju mi kurcosvirca kao heroja. Nisam voljela ni Clintona koji je osiromašenim uranom zasuo Evropu. Da, Evropu, ne Beograd. Je li tada itko od „demokratskih” novinara Clintona proglasio Hitlerom? Smeću to nije padalo na pamet. Osiromašeni uran je u međuvremenu u liječničkim krugovima „civiliziranih” zemalja postao bezazlena prašina. Nešto kao pelud. Hitler Clinton je bio i ostao borac za demokraciju. Milijuni buduće mrtve evropske djece svjedočit će o njegovoj veličini.

A Obama? Koliko je djece pobio odvratni crni lutak na konopcu bijelog kapitala? Tko se još sjeća libijske djece? Naravno, u libijskoj priči je Gadafi bio Hitler. Obama će ući u povijest kao mirotvorac. Uostalom, gospodin je dobio Nobelovu nagradu za mir.

Svaki rat osim strahota donosi i mnoštvo dražesnih priča o dobrim ljudima koji udomljuju nesretne izbjeglice. Milijuni bježe iz Ukrajine. Sve „civilizirane” evropske zemlje ih primaju raširenih ruku, Amerika ne jer to nije njezin rat. Ha! Ha! Pametno i praktično i jeftino. Amerika „samo” prodaje oružje i planira izvoziti plin, ne uvoziti izbjeglice. Kad se smiri Hitler.

Mi, istovremeno dok širimo ruke prema bijelim Ukrajincima, ne čujemo, ne vidimo i ne čitamo što naša država čini tamnim izbjeglicama na našoj granici. Razbija im crne glave, otima lovu i mobitele. Koliko je dječice boje čokolade poginulo u Hrvatskoj? Koga briga. Tko ih ...e! To nisu djeca, to su teroristi.

Hrvatska, „civilizirana” nula na karti svijeta, svoja je vrata otvorila bijelcima. Osigurat će im krov, školovanje, posao, struju, vodu, hranu. Koji je meni !@#$? Imam nešto protiv? Ja? Jedina u Evropi? Kako mogu biti tako luda? Zato što samo luda postavljam pitanje našim vlastodršcima: zašto već trideset godina ne vidite patnju svog naroda? Hrvati su izbjeglice, zbog vas. Hrvati su bez krova, zbog vas. Hrvati su gladni, zbog vas.

Jučer sam bila u Mlinaru. U prodavaonicu kruha ušao je dječak koji pohađa Osmogodišnju školu na Trsatu. Uredan, pristojan, čist. Htio je kupiti „nešto najjeftinije”. I to mu je bilo preskupo. Moja prijateljica učiteljica plaća marendu za četvero djece koja pohađaju školu u kojoj radi jer joj se srce slama. Znamo koliko je dječice poginulo u Ukrajini. Koliko dječice od gladi umire u Hrvatskoj?

E, kužim, nisam spomenula ono ključno što ovaj rat između Amerike i Rusije razlikuje od svih ostalih ratova. Putin ima atomske bombe. Da su me Ameri nazvali, prije nego su krenuli obučavati zelenog Che Guevaru, otkrila bih im taj podatak. Sada je kasno.

Ne serite! Nije Putin junak mojih snova. Jednostavno, ne volim pušiti sranja.

Ja sam clanak sazeo u dvije recenice:
Mene uznemirava rat između Rusije i Ukrajine.
Ne volim pusiti sranja.

Dva inzinjera od kojih sam mnogo naucio su jedan Rus iz Petrograda, drugi Ukrajinac iz Harkova.
Dobro su se dopunjavali.

„Ajmo pricati o Putinu i ukrajini, a ne o ludilu koje već 2 i po godine traje”
Stvarno ne znam šta nam je pa samo pricamo o Covid-19. A kod tako dobre teme „Rat u Ukrajini”

Dark blue,

Pusio sam svakakva sranja. U ratu 1992-05 „Super”. Kako ga kolega, strastveni pusac, opisa: ma dobar je Super jedino ujutro hoćeš pluca da iskasljes.

Šta ti mislis da bi u ovoj situaciji bilo najmanje sranje? Da imaš moc šta bi TI uradio?

trenutna karta
https://tinyurl.com/n2hyuejr

„jednostavan odgovor: Oduzeti svo oruzje zelenkovih vlasnika!”

Dakle ti bi naredio Zelenskom da potpise bezuslovnu kapitulaciju i da sve ukrajinske jedinice poloze oruzje?

Ta opcija, ma koliko izgledala pro-ruska mi se čini ne tako losa za Ukrajince. Država koja okupira drugu državu postaje odgovorna za njeno stanovnistvo. Okupacija mi se čini manje zlo za narod od ratnog stanja. Rizik je da bi to moglo dovesti do otkazivanja poslusnosti nekih jedinica ili čak cijele armije. I da rjesenje ne funkcionise u praksi.

Šta bi naredio da Putin uradi u toj opciji? U smislu odnijeli smo vojnu pobjedu. Šta sad?

Dark,

Izvinjavam se, učinilo mi se da si već odgovorio. Promakao mi je znak pitanja iza stampanja novca. Koje je besmisleno. Još imam novcanicu mislim od 500.000.000 dinara. Koja je dobra ilustracija kako stampanje novca rjesava probleme.

Pitanje je šta bi naredio Putinu? Dao bi mu sijede glave SC'a. Ne razumijem. U kom smislu? Da ih kaznis slanjem u Rusiju? Ili da pomognu?

Da imam tu moc, naredio bi im:
1. Prekid oruzanih dejstava odmah
2. Jedinice postavljaju oznake trenutnog polozaja i povlace se 10 km od linije razdvajanja u kasarne. Ili Ruske nazad u Rusiju.
3. Sloboda ketanja civila i razmjena imovine onima koji hoće.
4. Ukrajina ne može u NATO, i ima obavezu da ima ruski jeziku u svim skolama gdje ima vise od 15 djaka koji žele da uce ruski.
5. Rusija i Ukrajina se obavezuju da u roku od 3 godine organizuju međunarodno nadzirani referendum na teritoriji pod njihovom kontrolom. Pitanje je „Da li ste da vasa opstina bude u sastavu Ukrajine, Ruske federacije ili nezavisna? Ukoliko ni jedan odgovor ne dobije 51% ide se u drugi krug sa pitanjima koja su dobila većinu. Zavisno od odgovora formira se nova granica. Ili se Rusi povlace.
”

Analiza Ljubisa Malenica u Novom Standardu:
https://tinyurl.com/5fbku4km

D-man,

Posteno. No ono sto je bilo ne možemo vise promijeniti. A DANAS da prestane mijesanje svih mislim da bi to teško moglo zaustaviti rat u kratkom roku. Potanje nije bilo kako se rat mogao sprijeciti u proslosti, nego šta sad bi sad svemogući trebao uraditi da stane.

„4) Постојање Хрватске, Словеније и Македоније у границама у којима никад кроз историју нису постојалае,”

U visenacionalnim socijalistickim državama (YU, SSSR..) su se granice republika formirale prema po raznim kriterijumim, i kad se to radilo nije niko mislio da će jednog dana te administrativne granice postati državne. More je tad bilo naše. Mislim da su KiM su dodate neke opstine da bi se balansirala nacionalna struktura. Ukrajini su pridodavane teritorije jer je bilo smisla da se upravlja lokalno iz Kijeva. Tako smo dobili stanje koje je sovjetska republika Ukrajina prenijela u nezavisnu državu. Da li su HR, SLO.. imali te granice kroz istoriju? Ne osim zadnjih 50-tak godina. Proglasenjem SAO se pokusalo nešto promijeniti i na zalost silom je sprjeceno. Nemam dobro rjesenje. Jedna i po generacija je odrasla u tim granicama. Nije neka istorija, ali mislim da ih treba ostaviti kakve su.

Tragedija Ukrajinaca je dvostruka. Jedna od najbogatijih sovjetskih republika je dovedena do prosjackog stapa. A sad još ginu da to odbrane. Ne mislim da je predaja opcija. Čak I da ih NATO ne lozi.
Ako Zelenski ne može da potpise primirje šta je opcija?

„svi ovdje vrlo dobro znamo”

Niti znam ko je Ristovic, niti da je umro niti od čega je umro. Toliko o „svi”. ;)

Ђорђе Вукадиновић:
И зато, као што рекосмо, ако би требало једном реченицом дефинисати садашњи тренутак руско-украјинског рата, могло би се отприлике рећи: Русија добија – али постепено и, за сада, без војног нокаута. Украјина губи, али не на начин који би наметао хитност прихватања каквог-таквог примирја, или им у потпуности ускраћивао наду у неки могући преокрет. И можда је управо таква ситуација оно што је потенцијално најгоре са становишта људских жртава.

У сваком случају, још једном се испоставља и показује да је у сукоб и рат много лакше ући него из њега изаћи.

Americki raketni sistem. Navodno negdje u Ukrajini.
Navodjene rakete,
https://www.itemfix.com/v?t=5xaf2i

Danas jedan Jermenac na poslu rece da nije iskljuceno da je rat rezultat tajnog dogovora između SAD i Rusije.
Ne mislim da je u pitanju dogovor, prije će biti da su u pitanju interesi, a rat je posljedica. USA su gurale Kijev prema odlukama koje Moskva nije mogla vise tolerisati. A korist is steta od rata su neproporcionalne (u korist USA, mada sa cijenom gasa ni Rusiji nije loše) da bi bile rezultat nekog dogovora.

Misterija mi ostaje šta je cilj Rusa. Prilično pesimisticka vizija istog, engleski:
https://tinyurl.com/mrx69y8d

Linija sukoba.
Sa kontraofanzivom ne znam šta će biti rezultat. Ruski odgovor i vise mrtvih. Ili „cijena za nas gol je prevelika, predlozimo kompromisnu liniju razgranicenja”.
https://tinyurl.com/n2hyuejr

Nuklearna opcija procjena je 100 miliona mrtvih.
Trena kupiti zemlju u Africi.
https://youtu.be/2jy3JU-ORpo