U Srbiji od 1990 do danas, dakle za 31 godinu, je registrovana 11 miliona abortusa! Mi smo jedna od vodecih država u svetu ovog neslavnog žrtvovanja nerođene dece.
Dali su ljudi uopste svesni da nerođeno dete ili fetus ima potpuno razvijen nervni sistem, dakle oseca bol kao i svako dete, covek i zivo biće. Fetus je zivo biće unutar svoje majke koji u sebi ima duh Boziji. Majka koja pristane da ostrani to dete iz svoje utrobe čini greh ubistva. Ocevi koji bez imalo savesti seju to seme cine greh ubistva. Dali iko razmišlja o ovome. Koliko ljudi je uopste svesno
o proceduri abortusa gde se pomoću instrumenata klestima na zivo cupaju udovi nerođenog deteta i ostale delove tela u najvecim mukama. To je i zabelezeno, samo treba istraziti. Srbijom vlada bela kuga a za 3 decenije žrtvovano u najvecim mukama je priblizno duplo danasnjeg stanovnistva Srbije. Terminacija porodjaja je ogromno ZLO a ništa manje nije ne bezbrizno sejanje tog semena. Koliko državne institucije pa i crkva ulazu truda da se ovo zli spreči pokazuju nazalost rezultati. Postoji mnogo nacina da se ovi spreči pored kontracepcionih sredstava, kondoma i velike odgovornosti o posledicama nezeljene trudnoće. Na klinicima gde se vrse abortusi, majci (nemajci) treva pokazati graficke ilustracije kako se vrsi terminacija porodjaja i objašnjenje soka koji fetus dozivljava prilikom odstranjivanja iz utrobe majke. Evidentirati imena muskaraca koji neodgovorno zatrudnjavaju žene i doneti zakon da muskarcu koji 2 puta neodgovorno zatrudni ženu ili devojku podvrgnuti obaveznoj vazektomiji. Kad bi se ovo sprovelo, naglo bi nastupile pozitivne promene, rast populacije, ogromni pad abortusa i daleko veca odgovornost prilikom stupanja u intimne odnose. Sto uopste imamo institucije ako ne sprovode svoje funkcije doslovno i ovoliko nevinih zivota se svakim danom gasi u utobama svojih nemajki.