Knjigu o Jovu pisao je Mojsije. - Duge godine provedene u pustinjskoj usamljenosti, nisu za Mojsija bile izgubljeno vreme. U toku tih godina on se ne samo pripremao za veliki zadatak koji ga je oĉekivao, nego je, pod nadahnućem Svetoga duha napisao knjigu Stvaranje (Prvu knjigu Mojsijevu), a isto tako i Knjigu o Jovu koju će Bozji narod ĉitati sa najdubljim interesovanjem sve do svršetka ovozemaljske istorije.
Jov kao verni sveštenik. - Za roditelje bi bilo veoma dobro da pouke o postojanosti i poboznosti nauĉe od ovog ĉoveka iz zemlje Uza. Jov nije zapostavljao ni svoje duznosti prema onima koji nisu pripadali njegovom domaćinstvu. On je bio pun milosrdja, blagonaklonosti i dobrote, i uvek je mislio o interesima drugih; ali se u isto vreme najusrdnije zalagao za spasenje svoje porodice. Za vreme svetkovina i gozbi koje su priredjivali njegovi sinovi i kćeri, on je strahovao da mu se deca nisu ogrešila o Boga ĉineći što Njemu nije po volji. Kao veran sveštenik porodice, on je prinosio žrtve za svakoga od njih pojedinaĉno. On je znao koliko je greh odvratan u oĉima Bozjim, i pomisao da su njegova deca mogla da zaborave na bozanske zahteve, navodila ga je da se kod Boga najusrdnije zalaze za njih.
(Jov 38:1-2). Nesreće nisu pokazatelji greha. - Ljudska bića sasvim prirodno prihvataju pretpostavku da je velika nesreća pokazatelj velikih prestupa i teških greha; ali takvim merenjem karaktera ljudi ĉesto ispoljavaju pogrešno shvatanje. Mi ne živimo u vremenu kad se za greh odmah uzvraća kazna. živeći zajedno (u istoj zemlji, naselju, a ĉesto i domaćinstvu) dobri i zli su pomešani, i nesreće pohadjaju sve. Ponekad ljudi predju graniĉnu liniju Bozje zaštite, i onda sotona ispoljava svoju moć nad njima, a Bog ne interveniše. Jov je bio bolno i teško pogodjen, a njegovi prijatelji su uporno nastojali da ga osvedoĉe da su sve njegove patnje bile posledica njegovog greha, i naveli su ga da se oseća osudjenim. Po onome što ga je zadesilo oni su ga prikazali kao velikog grešnika; ali Gospod ih je ukorio što su osudili Njegovog vernog slugu.
Jovljevi prijatelji su imali pogrešnu predstavu o Bogu. - Svet je prepravljen bezboznošću, međutim patnja i stradanje nisu uvek posledica izopaĉenog naĉina zivljenja. Jov nam je u Reĉi Bozjoj sasvim jasno prikazan kao ĉovek koga je sotona, kad mu je to bilo dopušteno, izlozio teškom kušanju i patnjama. Neprijatelj ga je lišio svega što je u zivotu posedovao. Deca su mu bila otrgnuta od njega, i sve porodiĉne veze raskinute. Telo mu je za izvesno vreme bilo prekriveno odvratnim, groznim i ljutim ranama, i on je strašno patio. Prijatelji koji su došli da ga teše, nastojali su da ga ubede da je sam svojim grešnim zivotom prouzrokovao sve te patnje i stradanja. Međutim, on se brani, i pobijajući optuţbe svojih prijatelja, izjavljuje: „Svi ste vi jadni tešitelji. Nastojeći uporno da ga prikazu krivim pred Bogom i zasluznim Njegove kazne, dovodili su ga u još teze iskušenje, a Boga prikazivali u laznoj svetlosti. Jov ipak nije odstupio od svoje odanosti, i Bog ga je nagradio kao svog vernog slugu.
(Rimlj. 11:33). Bog postavlja pitanja na koja nauĉnici ne mogu da odgovore. - Ljudi najvećih umnih sposobnosti ne mogu da shvate tajne Bozje na koje nailazimo u prirodi. Bozansko nadahnuće postavlja mnoga pitanja na koja ni najoštroumniji nauĉnici ne mogu da odgovore. Ta pitanja nisu postavljana da bismo mi odgovorili na njih, jer je to nemoguće, već da nam skrenu paţnju na dubinu Bozjih tajni, i da ljudima stave do znanja koliko je njihova mudrost ograniĉena; da u obiĉnim pojavama svakodnevnog zivota ima tajni koje prevazilaze shvatanje ograniĉenog ljudskog uma; da su Bozje namere i sudovi neispitljivi, a Njegova mudrost nedokuĉiva. Da bi se otkrio ĉoveku, On se zaodenuo gustim oblakom tajanstvenosti.
Bog ne namerava da o sebi otkriva više nego što je ĉoveku već otkriveno. Kad bi ljudi u potpunosti pronikli u puteve i dela Bozja oni ne bi verovali u Njegovu beskonaĉnost. Njegovu mudrost, razloge i namere ĉovek u svojoj ograniĉenosti ne može ni da pretpostavi. ”Kako su neispitljivi Njegovi sudovi i neistrazljivi Njegovi putevi!― (Rimlj. 11:33). Njegova ljubav se nikad ne može razjasniti prirodnim zakonima. Kad bi se to moglo uĉiniti, onda ne bismo osećali potrebu da Mu poveravamo interese svoje duše. Skeptici odbijaju da veruju zato što svojim ograniĉenim umom ne mogu da shvate neograniĉenu silu kojom se Bog otkriva ljudima. Ĉak ni mehanizam ljudskog tela ne mogu u potpunosti da shvate; on predstavlja tajnu koja zbunjuje i najuĉenije.
I zato što ljudska nauka u svom istrazivanju ne može da razjasni Tvorĉeva dela i Njegove puteve, ljudi sumnjaju u postojanje Boga a Njegovu beskonaĉnu silu pripisuju prirodi. Bozje postojanje, Njegov karakter i Njegov zakon, to su ĉinjenice koje razumni ljudi i najviših nauĉnih dostignuća ne mogu da pobiju. Oni poriĉu Bozje zahteve i zanemaruju interese svoje duše zato što ne mogu da shvate Njegove puteve i Njegova dela. Bog je ipak uvek nastojao da ograniĉene ljude uputi kako mogu da veruju u Njega i da se sa potpunim poverenjem predaju u Njegove ruke. Svaka kap kiše, ili pahuljica snega, svaki struĉak trave, svaki list, svaki cvet, svaki zbun - svedoĉe o Bogu. Te sitne pojave kojima smo svakodnevno okruzeni pruzaju nam pouku da ništa ne izmiĉe paţnji Svemogućega i da za Njega ništa nije beznaĉajno.
Sila koja vlada talasima okeana može da obuzda i silu pobune. - Ništa se ne može desiti ni u jednom delu svemira a da Onaj koji je svuda prisutan to ne vidi i ne zna. Ni jedan dogadjaj u ljudskom zivotu nije nepoznat našem Tvorcu. Iako sotona stalno smišlja zlo, Gospod naš Bog „svijem vlada, tako da to ne može da naudi Njegovoj vernoj i poslušnoj deci. Ista sila koja vlada burnim talasima okeana može da obuzda i svaki talas pobune i zloĉina. I jednima i drugima On govori: ”Dovde ćeš dolaziti, i dalje nećeš.
Nema pouke o poniznosti i veri koju ne bismo mogli da izvuĉemo ako pratimo Bozje postupanje sa Njegovim stvorenjima. Gospod malo može da uĉini za sinove ljudske zato što su tako puni oholosti i prazne slave. Oni uzdizu sebe, veliĉajući svoju snagu, svoje znanje i mudrost. Zato je neophodno da Bog razoĉara njihove nade i osujeti njihove planove, kako bi nauĉili da se oslanjaju samo na Njega. Sve naše snage i sposobnosti potiĉu od Boga, i ništa ne možemo ĉiniti nezavisno od snage koju nam On daje. Postoji li ĉovek, žena ili dete koje Bog ne održava u zivotu? Ima li opustošenosti koju Bog ne može da pretvori u izobilje? Ima li potrebe koju Bog ne može da zadovolji?...
On želi da mi od Njega oĉekujemo zaštitu i vodjstvo u svim duţnostima i zbivanjima u svom zivotu.
Molimo se i za one koji nas vredjaju. - Trudimo se da hodimo u svetlosti kao što je Hristos ĉinio. Kad se Jov pomolio ne samo za sebe, nego i za one koji su bili protiv njega Bog je njegovoj muci i njegovom ropstvu uĉinio kraj. Kad je osetio usrdnu zelju da pomogne onima koji su se ogrešili o njega, on je i sam primio pomoć. Molimo se Bogu, ne samo za sebe, nego i za one koji su nas uvredili i koji ne prestaju da nas vredjaju. Molimo se molimo, naroĉito u svojoj duši. Trazimo Gospoda bez prestanka, jer su Njegove uši otvorene za iskrenu molitvu upornog molitelja kad se u duši ponizi pred Njim.
https://tinyurl.com/ysep5kh2
&&&
https://tinyurl.com/2592hkr3
