Po nalogu moje mlade verenice, penzionerke od 67 leta, danas kuvamo slatko od 13 kg dunja, po receptu moje predivne, tanane, uvek mlade i voljene bake, koja je uvek nosila duge haljine u njenoj kuhinji-crkvi.
Moja verenice pere dunju po dunju, „step by step” te svaku pere, suši, doka ja, izlapeli „effeminate masculinist”, zapovedam, dovlačim bakrač i duvam po žeru kako bi moja vatra zagrejala naš kameni kamin u tišini kraj klavira.

- Režem kriške do srca kraj semenki i svaku krišku na komade čuvam po strani.
- Srca dunja bez semenki sečem na pola, bacam ih u omanji srpski lonac „forged in fire”, kuvam ih 20-30 minuta.
- Vadim srca, bacam ih po strani za hranu mojih svinja po pašnjaku, a „vodu od kuvanih srca dunja” čuvam po strani.
- Bacam 10 kg komada dunja u srpski bakrač, dodajem 10 kg šećera (jako štetnom po zdravlju) u vodi srca dunja, bez srca, koje sam poklonio mojim svinjama. Dodajem začine, cimet (Ceylon) i muškatni oraščić „noix de muscade”. Marinada na hladno traje 3-4h, sve dok se šećer ne otopi.
- Kuvam slatko od dunja 20 minuta, i povremeno varjačom mutim.
- Ostavljam srpski bakrač 24h u ogromnom frižideru, da se ohladi.
- Sutradan, vadim bakrač iz frižidera i dokuvam na blagoj vatri oko 30 minuta, dok moje slatko od dunja dobija crvenu boju.
- Čekam da se moj bakrač ohladi, i punim moje sterilizovane teglice.

Moja baka je nestala posle udesa u 98. godini zbog greške krvne grupe neke srpske bolnice ili centru sveučilišta srpskog znanja i imanja.
Moja mlada verenica je dobila jedno od mojih tri državljansva, i još uvek radi u „Bureau of Immigration” u nekoj fašističkoj ambasadi za 7000 dolara.

Poreklom od Kavkaza, dunja je već 5 hiljada godina poznata u Persiji i u antičkoj Grčki. Srpska Slava, bez slatka od dunja, ne postoji.
Slatko od dunja se koristi kao pologa slatkih i slanih kolača, podloga ovčijeg sira ili prirodne masne džigerice pataka i divljih gusaka cele prirodne Kanade, čiji jezik jednako govorim kao i filipinski.

Congratulations... God bless!
Malo verujem da će dvoje dunje mirisave biti, ali želim da pozdravim najlepši jezik Čačka, Užica, Raške, Mokre Gore, Zlatibora i lepotice Tare do Sjenice, Novog Pazara i Tutina.
Bila je to neka lepa zemlja od Triglava do Djevdjelije, koju zadnjih 58 godina posetio nisam.