Diskusije : Emigracija

 Komentar
59ta godisnjica mog 'turistickog' putovanja
santa
06. septembar 2023. u 10.33
Sept. 10tog se puni 59 godina od mog polaska na 10 dana turistickog putovanj po Evropi, ali se to produzilo sve do danasnjeg dana u good old USA.

Pominjem to danas jer ćemo 'proslaviti' taj dan u Floridi, pa reko'da ne zaboravim.

Happy traveling...
Simo
06. septembar 2023. u 10.47
Moje prvo putovanje van sopstvene opcine Dvor na Uni je bilo Septembra davne 1964 autobusom u Zagreb i Kumrovec. Tada sam prvi put u zivotu video crnca u Maksimiru a samoposlugu u Kumrovcu i u njoj kupio cokoladicu zivotinjsko carstvo.
30 sept. 2023 slecem Lufthansom na Franju Tudjmana, tako mi pao grah šta da radimo.
Happy traval!
zlatiborac
06. septembar 2023. u 11.09
Srećna godisnjica bracela, dobro zdravlje i još puno dolazecih...
;-)
santa
06. septembar 2023. u 12.29
Hvala bracela, a što se tiče zdravlja, hvala Bogu, još je izdrzljivo na nogama, a o ostalom, skoro da je bez -falinke. :)

Pozdrav!
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
07. septembar 2023. u 02.25
nek je na zdravlje...
simo - kad sletis - jbg, znaš šta ti je prvo ciniti - ispisaj se i iskenjaj po njemu.
santa
07. septembar 2023. u 11.02
„nemoj da se lažemo.”

?!
Seeb-VN1700
07. septembar 2023. u 11.46
Santa čestike i svaka cast!
Seeb-VN1700
07. septembar 2023. u 11.49

Na temu turizam evo kako neki nasi vide naše..

„Đurić je posmatrao četiri potpuno različita para iz Srbije dok čekaju trajekt i evo šta je video..

”Vozio sam celu noć… To prosto obožavam… Srećan i iscrpljen stižem ujutru u luku odakle polazi trajekt na Ostrvo o kome maštam nekoliko poslednjih godina…

Na parkingu ispred su četiri automobila iz Srbije i nekolicina sa tablicama iz cele Evrope…

Srpski su redom… Jedan raspali punto… Dva stara polovnjaka, neuništive dizel mrcine… I jedan napucani bmw, dvosed…

Posmatram zemljake…

U Puntu četvoročlana porodica. Auto legao do zemlje, buljuk stvari po sedištima, mandarine, toalet papir, termosi, šerpe, čarape i majice… Svi umusavljeni od kiflica sa džemom koje besomučno jedu ispred kola. Majka briše sinu usta krpom (onom kariranom crvenom što je svi imamo u kući). Otac i ćerka će ipak još neko vreme imati brkove od šećera u prahu… Srećni… I tako normalni.

U Meganu par, tridesetak godina. Uljudni, lepo obučeni, SAT revija na suvozačevom sedištu otvorena na putopis dovde…Vozili i stigli na vreme po Alviroviću. Frapei u rukama. Bezlični… Ni ne znaš šta da pomisliš o njima. Profesionalci.

U Oktaviji par intelektualaca i ćerkica… On mršav, obrijan, sa naočarima… U košulji kakvu ja nosim na posao. Ona u haljni sa cvećem, s kovrdžavom kosom i naočarima za sunce. Macka ćerkicu kremom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 50. Ne jedu i ne piju ništa. Takođe, ne znaju srpski. Hladni i pristojni…

Poslednji par u bembari, tablice četvorocifrene – simetrične… On 50-ak godina, sed, visok, sa onim „može mi se” stavom, torbicom podpazuhovačom (u kojoj od 1992. nikad nije bilo manje od 3000 maraka, sada eura), deluje kao lokalni nakupac ili vasnik hladnjače ili mali privatnik iz nekog manjeg grada… Bogat i ostvaren. Uspešan po svim današnjim merilima. Ona je mlađa, recimo, desetak godina, gojazna, našminkana, sa zlatom oko vrata i na ruci… Jednom zgodna, udata na brzinu, kad je eto slučajno zatrudnela… Možda grešim, ali nekako bi mogli definisati Antipatičnost po njima…

Pošto sam stigao dosta ranije, trajekt stoji vezan na pristaništu, ali kućica gde se prodaju karte je i dalje zatvorena. S obzirom da pristiže još automobila polako postaje jasno da će biti poprilična gužva i da će možda neko morati da ostane da čeka sledeći (koji kreće tek popodne).

Tenzija polako raste.
Dok ja jedem svoju pitu s višnjama, razmišljam o onome što je Andrić govorio kako ćeš čoveka najbolje proceniti ako ga posmatraš kako se ponaša kada se deli nešto besplatno…

Karte svakako nisu besplatne, ali 15 minuta pred polazak, počinje da se formira red ispred kućice i tek tada polako dolazi ležerni Grk sa onim ostrvskim šarmom „sad ćemo i sve ćemo i lako ćemo, zašto žuriti kad ste već u raju, opušteno…malaka!”…

Primećujem jednu fascinantnu činjenicu: u redu prva četiri mesta zauzeli Srbi. I to tačno po opadajućoj vrednosti njihovih automobila – od najskupljeg ka najjeftinijem. Kao da su poređani po „Životnom Uspehu”…

Nalakćen na pult od kućice i sa glavom u istoj, ponosni privatnik iz bembare zbija šale na račun svog neznanja engleskog, tipa „koj će mi… sad ću ga obrlatim za popust”… Inženjer iz oktavije mu poluzgrožen pomaže da se sporazume sa radnikom i da bi mu dao potrebne podatke, da ne piše na papirnoj maramici broj tablica… Potom profesionalci… I, na kraju, ćale, još uvek musav…

Ljudi iz ostalih zemalja tek tada polako staju u red, nenaviknuti na otimanje…

Razmišljam…
Koliko je tužno što smo svi naviknuti da se dovijamo, stojimo po redovima i molimo za svakave normalne stvari…

Kako je lako biti dostojanstven u fer uslovima, uz pravdu i sitem, a koliki je to izazov kod nas… I koliko se divim ljudima koji su zadržali Civilizovanost, Manire i Dostojanstvo… Poštenje i Obraz, uprkos svemu… A pogotovo uprkos neispativnosti istih…Makar kratkoročno, usko i blisko gledano.

I mislim se…

Šta je danas potrebno za uspeh kod nas?

Talenat… Rad… Obrazovanje… Karakter… Jezici… Pristojnost… Ili je dovoljno samo da se PRVI nalaktimo na pult, da budemo lukavi i proračunati, seljački inteligentni, da pitamo, da nas ne bude sramota da se izborimo za sebe, da nas ne interesuju drugi i kako će oni… Da ne pametujemo, već završavamo.

I razmišljam kako je privatnik tako možda prvi i stao u red kad se kralo, kad se švrcovalo, kad se potplaćivalo, dezertiralo i učlanjivalo. Lukav i prepreden, neopterećen čašću, principima, vaspitanjem i moralom, već samo brutalno motivisan kompleksima, pohlepom i zavišću…

I još tada uspeo da uđe na Trajekt Imućnosti, koji danas tako lako plovi i vozi bilo gde, gde god On poželi, i svaka mu se luka raduje i oberučke ga prihvata…

Ko je tu u pravu, pitam se?
Da li je u sistemu okrenutom naglavačke inteligentno biti normalan, neokrenut, ukoliko se slažemo da je inteligencija sposobnost prilagođavanja i da su Neprilagođeni evolutivno osuđeni na propast od vajkada…

Ili je potrebno odreći se onoga „kako smo mislili da treba” i kako smo vaspitani da bi skočila vrednost naših automobila…

Ne znam…

Ja volim svoj auto. Nikad me nije izdao. Znam ga u dušu… Zna i on mene. Znam da nije proklet i da će me iako ja nekad pogrešim, zamislim se i zaletim, on sam vratiti na put, iščupati sa litice, izbeći bankinu, da ću imati sreće, da će verovatnoća da baš tad neko ne naiđe iz suprotnog pravca biti na mojoj strani… I da ću se ja brzo vratiti na pravi put.

Zagledan, stojim sa Musavim…
Vraća me u realnost tako što me nudi kiflicama. Ćaskamo i upoređujemo kulinarske sposobnosti naših majki…

Naravno, ulazimo svi na trajekt… Grci su nas ležerno spakovali sve i rastajemo se po izlasku…

Nažalost ne vraćamo se istim…

Ali već mogu da vidim…

Privatnika belog, podjednako antipatičnog i nervoznog, na telefonu, kako se 6. dana mora vratiti do prodavnice jer se promenio poreski inspektor, a ovaj novi „ne razume” njegov način vođenja knjiga… Moraće to „lično” da sredi.

Kako su intelektualci nasmejani, druželjubivi i opušteni, igraju se sa ćerkicom, olakšani za Godinu Dana akumuliranih frustracija, poniženja, besmisla, izazova i uzaludnosti… Podsećeni na suštinu i prave vrednosti, na Njih troje… I to zajedničko skakanje po talasima u plićaku…

Profesionalci i dalje isti… Sa opranim autom, ni presrećni, ni pretužni, bilo im je ok, uravonoteženi, baš onakvi kakvi su i došli…

A porodica sa zapakovanim girosima, grčkim salatama, kanticama maslinovog ulja, alvom i maslinama, dve bicikle iz Džamba, testira nosivost punta… Srećni… Kao što bi bili i na Adi Ciganliji.„

-
zlatiborac
07. septembar 2023. u 13.17
'Na temu turizam evo kako neki nasi vide naše..'

Ih-uh-ah sogore o tako necem mogao bih romane pisat`-;)

Elem s` kraja 60-ih i s` početka 70-ih pre odlaska 'preko bare', radio i
boravio na plavom Jadranu, a potom nekih 14 leta kasnije posetio turisticki
Grcku i sve to gore-pomennuto ubelezio na video-traku - kužiš?

Hoteli i tkzv. odmaralista duz cele jadranske obale bili su rezervisani za
tadasnju elitui njihove porodice-naravno. Obična raja tkzv. paradajz-turisti u privatnom smestaju ili satorima po nekadasnjim maslinjacima (zapustenim) a po neko imao i prikolicu. Na krovu prtljaznika (sa ciradom) smesteni kuhinjski pribor i hrana za nedelju dve,nešto posteljine i duseci za plivanje na kojima se takođe spavalo po iznajmlenim prostorijama pa čak i hodnicima. Vlasnik (kapetan jna u penziji kod kojeg sam boravio tri godine)spavao sa zenom i decom u kuhinji,gosti u spavacim sobama i hodniku. Hrana se pripremala u dvoristu na primus-resoima, rublje pralo u kadi kupatila, a potom susilo na razapetom kanapu balkona. Da atmosfera bude u skladu sa odmorom, tu je pod obavezno i tranzistor gde se smenjuju muzicki program sa narudzninama i domaćim vestima među kojima i radne akcije...
Moj sogor 'ljuti Krajisnik' -inzenjer- sa sluzbom na Zg. kolodvoru, boravio u mestu Murter-u tj. odmaralistu poduzeca JZ. Poslao mi onu
poznatu kartu-razglednicu koju još uvek posedujem negde u bogatoj arhivi.

Mogao bih još nešto i o Grckoj koju sam posetio 86-e minulog veka,
ali koja svrha kad mi to ionako znamo i tumacimo na sličan način - jelte.

Nego - kako se provodis u Istri ? ako nije tajna.

P.s. Istru, tj. Opatiju sam posetio davne 1961-e skolskom ekskurzijom.
Imao se osecaj da smo u sasvim drugoj državi - uredno i na svom mestu...

Seeb-VN1700
07. septembar 2023. u 16.38
Opatija mislim da je neki specijalni gradic što se klime tiče.
I sa italijanske strane na Istru udara tkz. italijanska bura a sa druge strane Istre tkz. senjska bura. Ali Opatiju nekako kao da obidje.
Kad god bih navratio i malo setao uvijek bih vidio poneki auto srpskih tablica i u gradu ili restoranima mogu raspoznat srpski dijalekt.. ima dosta Srba.

Ove godine slabo što se tiče mog boravka u Istri.
Bio sam prije mjesec dana dasao i nakon tri dana morao natrag za Njemcku. Žena mi se razboljela i isla te nalaze koje kakove.. i rijesli da dok stignu nalazi nekih 10-tak dana idemo nabrzinu dolje. Ali zvali je sa klinike u Hanoveru da treba odmah početi sa terapijama.
I pali auto i nazad. Stigli oko 3 ujutro kuci (nekih 1300 km) i u 8:30 bila stigla na kliniku.

I tako svasta ponesto. Htjeli smo ovdje prodat kucu i okasnili jer sad kamte oko 5-6% i banke slabo odobravaju kredite. Tako da sto kažu kod nas sve nešto kilavo, nikako kako bi covjek htio.
Ova Njemacka ne lici ni 10% od one Njemcke. Moja generacija već uveliko zamjenjena mladima, a nit se meni mili sa njima niti njima sa mnom. Drugacija je to kultura razgovora nekad i danas.
Neće niko da radi. Na telefon kad se javi ziv covjek ne vjerujes usima.
Bio danas obisao jednu firmu gdje sam dobio posao za jedne nužne stepenice, pa trebaju prvo stavit izolaciju na vanjske zidove i ozbukat.. pa gledam kad će bit sa time odprilike gotovi da ja pocnem moje. Na skeli vidim samo jedan radnik priprema za vanjski sloj zbuke.
Djeluje smjesno jedan radnik na velikoj skeli i sam radi, i to Poljak.
Tuzno je gledat kako jedna država kao Njemacka propada i niko ništa.
Industria ne može više podnijeti tako visoke cijene struje, pa politiraci hoće za industriju nizu tarifu struje.
A nedavno zatvorili i zadnju nuklearku pa sad uvoze struju.
Ne mogu vjerovat da su mislili da će od vjetra i sunca imat dovoljno struje. Auto industrija prelazi na elektro aute jer njemacki ing. nisu uspjeli konstruisat motor koji na 100 km trosi 2,5 litre dizela.
To im zadala evropska unija, Brisel. Ne razumijem kako ne kontaju zašto su Englezi izasli iz EU?
Tako da eto doslo vrijme da se i odavde koferi spremaju.. Njemci isto gledaju kud. Navala izbjeglica i bez ovih iz Ukrajine.. ko to sve da prehrani?

-
prekodrinski
(Å¡loser)
09. septembar 2023. u 01.54
He he he, 3dSimo, prekjuce sam prolazio kroz tvoj Dvor (nije vise na Uni :)))).Isli u Prijedor po ker.plocice i malo na izlet. Karlovac, Glina, Dvor, Novi grad Prijedor i onda popodne nazad u Dezelu.
Zanimljivo je da je tamo bosanski deo razvijeniji, bolje komunikacije, bolji tereni za poljoprivredu...
Ali se vidi da posvuda fali ljudi, na obe strane. Zapad će nas progutati. Čak i Bih uvozi strance da im rade, a u Hr se to bas vidi.

santa
09. septembar 2023. u 12.10
„šta se desilo u glavi tog turiste...”

Ma šta da je, još je uvek tu gde će (uz boziji blagoslov, proslaviti i 60tu.
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
10. septembar 2023. u 02.39
pa jbg... svaka generacija ima svoje. normalne su to stvari.
seebe, gospodji brzo ozdravljenje želim, ma šta da je u pitanju.
ono gore je dosta dobro opisano (par „tipova” ljudi kod nas). verovatno je tako i drugde, samo što se ponegde drugde klase ne mesaju kao kod nas, jer je to davno raslojeno i razdvojeno, tako da mala raja - koja na svojim ledjima nosi i pogoni ovaj svet to manje primecuje, posto tamosnji robovlasnici su to bolje osmislili nego sto je program ovde za nas.
p.s. jel' ste pogledali onaj kanal prof. zec na youtube sto sam vam rekao nedavno? naročito oni delovi poslednji ovo nedavno po americi sto je snimao?
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.