Lepo je od tebe setiti se čestitih ucesnika ovog našeg prela.
Evo dobio si plus, možda je to njen pozdrav.
---
Ova hladna i depresivna zima me nešto više zadržava i na SC.
Sinoć sam iz radoznalosti prelistao diskusiju Fotografija.
Sacuvani su podaci do 2012 a zadnji post je Seeb.
Video sam more izuzetno kvalitetnih diskutanata koji su povodom
dig. foto revolucije 21 veka veoma pohvalno dali svoje ucece.
Naravno da to vazi i za našeg Mudrijasa.

prica se po kuloarima da će nikolu da osude za silovanje ... svaki drugi dan siluje igrace iz protivnickih ekipa ... MNOGO je jak igrac. ako pratis sport ovo je ODLIčAN sajt: https://qatarstreams.me/
ima na tone utakmica dnevno i sve je za djabe sto bi hrvati kazali.

„Ja sam za sve ovo vreme uspeo otkriti da smo Zlatiborac i Ja sogori po onoj naraodnoj odakle si? odakle i žena.”

Dapace tako nekako - moj stovani sogore iz ljute Kraj`ne...

P.s. 'ne može nam niko ništa - jači smo od sudbine' - kužiš?

;-)

Simo da te pitam nešto iz tvoje struke, tamo na diskusiji nema nikog.
Kupujem dig. kameru i ne mogu još sasvim odlucit između senzora 24 megapiksel i 40 megapiksel? Oba su puni formati 36x24mm.

Recimo za ono šta ja slikam su slike napolju gradski ambijent kao uske ulice, priroda i često slikanje kod oskudnog svjetla.
Logika mi kaže da bi trabao uzet sensor sa manje piksla.
Za slikanje u fotostudiju sa blicevima gdje svjetlo nije problem naravno bez razmišljanja uzeo bih onaj od 40 megapiksel.
Kako bi ti uradio u ovom slučaju?

-

Pa po meni Seeb izgleda ovako prvo da ispostujemo rubriku
EMIGRACIJA pa da se pitamo čim emigranti slikaju u inostranstvu.
Ako preskocimo marku i razgovaramo samo o broju piksela na FF formatu
mogu ti reci sledeće, Ja sam trenutno na Sony a7S FM na 12 Mp sto je
u neku ruku malo jer sam debelo iskusio 24Mb 30Mp, a ako se secam i ti si vlasnik Nikona D80.
Kod bilo kog brenda treba obratiti paznju dali se radi o najnovijem
procesoru vise nego o samom broju piksela.
Osim vece mogućnusti kropiranja i znatno bolje vrednosti tog isecka jača kamera nema drugih vrednosti u odnosu na sam fajl dok po ostolim funkcijama može biti i te kako naprednija.
Moj Sony sa 12 MP je na prvi pogled još uvek bolja kamera od najnovijeg Sony aR5 sa 61MP ali kažem samo na prvi pogled, čim krenes u softversku razgradnju kvalitet drasticno skace u korist 61MP.
U normalnim čak i profesionalnim zahtevima 24MP u potpunosti idu rame uz rame sa 40MP. Stos je kao sto sam već rekao sto oni uz svaku novu nadgradnju u pikselima vrse i nadgradnju softvera te ostalih funkcija pa se jednostavno predhodna sa nizim pikselima automatski se proglasava starom i losijom.
Kod Nikona smo već iskusili kao i kod drugih brendova da znaju izbaciti uz najbolji model i tz. mladjeg brata, napr, D90 i D700, D500 i D5.
Imam veliko iskustvo sa D90 i D700 isti softver i ostali dizajn obe kamere 12MP ali na razlicitoj velicini senzora, Nikon D700 je i danas po pitanju kvaliteta fajla u slabom svetlu neverovatno na visini zadatka i bio je u svoje vreme bog i batina.
Sony je već uveliko imao 24 i 30 MP kamere kada je izbacio ovaj moj a7s sa 12MP sto je bio veliki korak nazad po mnogima znalcima ovog biznisa ali su svi brzo pa i do danas ostali zaprepasteni kako ova kamera radi pod slabim svetlom. u Foto mode slika je jako upotrebljiva na ISO12800 a u video mode skoro da nema prepreke i jednostavno je dobila ime Low light killer.
Gledao sam usporedbu JPG slike napravljene sa 12MP i 61. Ako posmatras netaknutu sliku skoro da je bolja sa manjim pikselima, ali čim malo povecas 61Mp zadržava bolju ostrinu, naravno u pitanju je rezolucija.
U mom slučaju dilime koliko piksela? nebi bila upitna sa kao sto sam već rekao, Brend,Softver tj Firware, Video da ili ne? Mirorless ili DSLR. Nikon Z serija nije zezanje, Canon sam gotovo pa zaboravio da postoji. Poslednja komentar sto vise piksela veca mogućnost pregrevanja kamere i potrosnja baterije specijalno vazi za video mode sto je veliki deo mog koristenja.

Nisi rekao o kom Brendu je reč.
Ovde kod mene je opasno kupovati Sony od tipova koji je nude sa malo
klikx a sa nekoliko baterija sto zasigurno govori o tome da je mogla biti jako izlozena video maltretiranju. Sony se ozbillno pregrejava nako pola sata rada naročito u 4K mode. Takvo forsiranje često zna da promeni svojstva senzora u negativnom smeru.
Broj klik je bitan samo za zatvarac i tu nema laganja. Najopasnija stvar za polovnu kameru je eventualni pad ili ogrebotina nekog udarca.
Sony a7R ima fabricku grešku i mnogo ljudi tokom slikanja dobije blokadu i poruku Error i jedini lek restart vadjenjem baterije.
Može se definitivno naći mnogo prdavaca koji su kupili dobre kamere i mislili kako one same prave lepe slike ali nakon par godina vide da su promasili u investiciji i da im kamera samo skuplja prasinu jer telefon je dovoljan. e takve treba tretirati kao prave drugari.
Po meni do 30K je nova stvar.
Samo za maliinfo da je moj rekord za jedan dan bio nešto preko 3000 klix. Ni jedbu kameru nisam drzao vise od deve godine a imao sam ih ni sam ne znam koliko.

Sale prelazak sa ove vrste kontakta na email i lično upoznavanje je veoma slično kad iz svaleracije predjes u bracno stanje i izrodis decu.
--
Vidim da si još uvek Canon 5D user, nije loše, moj početnicki
zivot u dig. fotgrafiji je upravo usao u 21 godinu sa Canon brendom i trajao četiri godine kada sam presao na Nikon a zadnjih pet povratak ka
Sony video legendi iz davnih osamdesetih...
I dalje mislim da Canon ostvaruje najbolje skin tone.

Slazem se da je Nikon more accurate device u globalu.
a volim i sve njegove lenses osim najnovijih koje su navrnuli na
Z seriju sa 3,5-6.3, ustedeli na dobroj ostrini isforsirali ISO da
bi kobojagi bilo sve u redu. ej F 6,3 pa majku im imperijaljisticku.
Mene ipak ako neko pita Nikon or Sony dodje mi kao dvoje dece blizanaca.
Stara i poznata stvar je, manji format laksi autofokus, ne zbog mehanike već iskljucivo zbog optike, naprimer telefon...

Ma ja sam slučajno kod Hamburga naletio na Leica M5 sa objektivom 50mm f1,4 i to jeftino kupim.
Oboje u super sacuvanom stanju, ustvari bivši profesor za fotografiju izvadio tu Leicu iz vitrine. Nevjerovatno da stvar iz 60-tih godina funkcinise kao da je jucer iz fabrike izasla.
E onda skontam da mi uz taj 50mm treba jedan 35mm i to je to.
Nabavim i taj 35mm f1,4 uspijem dobit novijeg seriskog broja.

E sad opet nešto kontam kako bi uz ta dva objektiva pasala i neka digitalna Leica. I to bi onda trebalo da me sluzi što se tiče fotografiranja i kupovanja.

Onda sam tražio i stavio pik na „Leica M10-P” i „Leica M10-R)
Ona prva ima 24MP a druga 40MP.
Ova sa 24 MP i radi cijene će doći u obzir. Malo cudna stvar da imaju takove cijene kao ova M10-P a nema video, nema autofokus.. nama puno toga sto danasnje moderne i brze kamere imaju..
Moras sve rucno i to onda traje dok se sve podesi. Neki kažu da nije kvalitet slike samo do Leica tehnike, nego upravo to sporo rucno podesavanje fokus, iso, blenda.. pa ta veca paznja oko svega toga rezultira manjim brojem slika i boljim kvalitetom..
Meni odgovara upravo tako nešto, dok za profesionalne fotografe vjerovatno nisu takove kamere..

Bila jedna Leica M10 preko ebay u Hanoveru tražio 3850,-€ (5 god. stara) i odmah sam stupio u kontakt sa prodavacem i kaže da je upravo prodao.
Ispod 4000 € teško, a one M10-R su bas pretjerali za polovnu traže od 5,500 - 7000 €.
Imam vremena do 20.04. kad sam odredio da nabavim i to cudo.
Da bude stvar gora ne možeš na aparatu ocitat koliko je napravila snimaka, nego ocitavanje može samo u servisu.
Najvaznije je da procjenim da nije bila u rukama profesionalnog forografa jer onda ima iza sebe puno nradnih sati..
Sto kaže Simo čim ti na stol stavlja kameru i 5 rezervnih baterija.. bježi odma.

-
”

Mudrijas
„ti sibe koliko se secam si loše slikao ono dok si smarao na diskusiji fotografija”
-

Pa ja slikam samo zato što volim slikanje (fotografiranje). I danas mi je fascinantno da je uopce moguće neko prošlo vrijeme zabiljezit i pogledat kasnije.
Nekad kad sam poceo radit i dosao do nekih para odmah sam otisao u robnu kucu u Rijeci i kupio fotoaparat i objektiv. Nije bilo na biranje jer bila samo jedna marka. Ruski Zenit-E objektiv 50 mm.
Kamera bila katastrofa, ni mjesec dana nije izdrzala već se pokvarilo dugme za eksponazu, nisi znao dal je 125 ili 60 ili 1/250 sek..
Objektiv iako ruski bio je jako dobar, mislim da je bio f1,8.

Tamo na diskusiji fotografija ja sam imao dosta kontakata i izvan diskusije. Razlog je bilo dosta jako provociranje i nekultura na diskusiji, pa su neki (uglavnom žene) tražili da kontaktiramo emailom.
Bilo je iz Svedske, Kanade, Amerike i Australije, trazile su savjete iz fotografije. Iskreno bilo mi cudno da mene pitaju jer sebe tamo na diskusiji nisam smatrao bas tolikim poznavaocem.

Mislim da je svaka fotografija bez obzira dal je iza kamere neko sa zavrsenom akademijom za fotografa ili neko sa dva razreda osnovne.. svako od njih je kreator bilo kadra, parametara ili momenta za okidanje.
Razumijem za struku kao sto je Simo gdje se radi o narudzbi, przentaciji i dokumentiranju za druge i siroke mase pa su tu pozeljna pravila i standardi.
Svi ostali mogu gledat kroz vizir ono šta i kako se njima svidja.
Cesto su žene dobri fotografi i to je zato što žene uglavnom drugacije od muskaraca posmatraju stvari oko sebe.

Što se tiče Leice kao marke.
Ja sam Nikon-D800 platio dosta skupo i nakon 10 god. savrseno ispravan prodao za 1/4 koliko sam platio.
Svi oni koji su prije 10 god. kupili Leicu vjerujem da će svaki ulozeni cent kod prodaje dobiti nazad.
Ja sam to ostvario kod Nikona samo sa manuelnim objektivima, oni sa AF idu za nerealno jetino.
Kvalitet Leice lezi uglavnom u tome da je vrlo malo djelova od plastike, metalni dijelovi omogućuju preciznu izradu i dugovjecnost.
Skupo je jer je izrada u Njemackoj i preciznost izrade rezultira manjim serijama.
Aparati su skoro sasvim iz metalnih dijelova pa su Leica aparati nešto tezi od drugih slične velicine. A time je i ruka mirnija pa su slike manje stresene..

-

Moj prvi aparat na samo nekoliko meseci bio je zorki 4 sa objektivom Jupiter 50mm f2 veoma dobar i ostar lens, aparat neka kopija laice kao i Kijev, Zenit dolazi kasnije sa TTL sistemom, kopija je Praktice i spada u rusko tehnicko pogorsanje kao i medium format 6x6 Zenit 80 kopija Hasssela. Sve je to bilo manje važno u odnosu na brand filmske trake i
i laboranta sto prilikom razvijanja flma a sto povecanja slike na papiru,
Da te podsetim, U Zagrebu sam imao na raspolaganju film pristojnog kvaliteta efke, zatim Agfa, Orwo, Forte, Ilford, Ferania, i besmrtni Kodak. Od fotopapira uglavnom efke i Forte. Kemikalije najcesce sam svoj majstor po poznatim recepturama od kojih je Kodak-D76 bilo obavezno znati napamet, pa tako još uvek isti pamtim.
1970 postao sam vlasnik Rolleiflexa 6x6 Tessar 3,5/75mm koji još uvek radi 100% ali je penzionisan zajedno sa mnom i sedi na polici odakle se svaki dam gledimo.

„mislim, rekoh to, jer kol’ko se secam slika, ako malo baci oko na neku knjigu o fotografiji”
-

Simo ti može to bolje objasnit, ali ja ću ti reći da 80% samostalnih djelatnika koji se bave nekim kreativnim radom (gdje pripadaju i fotografi) propadne u prvih 5 godina.

Tako da meni ne pada na pamet da postanem profesionac u fotografiji.
Razliku profesionalnog i amaterskog slikanja isto ti bolje može Simo objasnit.
Fotografija je jedno od najljepsih zanimanja, ali ipak 8 sati radit nešto sto će neka musterija respektovat i taj rad adekvatno platit.. uspiju samo neki, ili samo 20%.
Najgori su oni kao onaj sto je bio na fotografiji „Maestro” koji je radio taj posao na crno i nije ni jedan svicarski franak platio porez,
i svejedno je vjerovatno propao po onoj semi 80% u pet godina.
Zašto?
Pa zato da bi opstao trebao je za svoj rad dobit 3x više.
Al ne može dobit jer te za koje on radio ne zovu se musterije.
To su muktarosi koji ne cijene nečiji rad i gledaju da je samo jeftino.
Dakle propao je jer je bio jeftin.

Da skratim, sve ja to znam i ja slikam zato samo za sebe..
Dal su moje slike ok ili nisu.. ne igra ulogu ako sam ja zadovoljan.

-

Seeb moram malo proširiti pricu,
Ovom Roleju ne znam tacnu godinu proizvodnje ali je
veoma star i dan danas potpuno upotrebljiv.
Prvi model datira iz firerove 1939 a ovaj nije daleko od prvog.
Kupio sam ga od mog prof Milana Fizija a on ga je nasledio od jednog od najvecih posleratnih majstora fotografije Tose Dabca kod mene je radio od 1970 pa sve do 2002 kada ga je digi poslao na policu.
Ovaj Big Ben je porodicno nasledstvo stigao je u paketu iz USA 1946 mojoj babi poslao njen brat iz New York, sat je radio sve do prošle godine kada mu je jednostavno pukao feder.
Ovu kanadsku zastavu sam dobio od clana parlamenta kada sam i 1998 postao kanadski državljanin, a ovu sa crvenom zabicom ne dam nikome
nju sam bas voleo pa koliko ona kome gresna i nemila bila.
Videli su je mnogi posetioci mog office ali samo jedan Rusin yugonostalgicar iz Novog Sada se usudio da je komentarise.

Što se slikanja za sebe i svoje zadovoljstvo tiče tu sam tanak.
U skoli i akademiji sam slikao za ocenu po uputsvu i zahtevu profesora.
U JNA sam se dodvoravo kapetanu i vojnicima da imaju JNA uspomene.
U firmi sam radio po nalogu i zahtevu urednistva na liniji SK
U Kanadi sm odmh poceo raditi opet za musterije sa preciznim zahtevom i po već ustanovljenim standardima, i tako prođe evo 45 godina kako ja gledam u rupu ali sada već znatno manje. Kreativnost na nuli ali iskustvo i rutina nezaobilazni i još uvek potpuno u funkciji.
Drudim rečima umirovljeni paparazzi ogromnog iskustva.

U pravu si Sale za komentar still i live frames.
Kao sto sam već rekao dobar snimak prave i najvece neznalice samo zato što su talentovani vizionari.
Međutim to pravilo ne vazi u video produkciji gde takođe srećemo priucene ambiciozne majstore ali za taj zanat bezuslovno treba skola i strucna obuka.
Minimum obuke se odnosi na „jezik filma” a ne na raspoloživu tehniku.
To ti je nešto kao kada jako pametan ali jedva pismen covek i profesor gramatike pišu tekst o istom dogadjaju. Pa ti vidi ko će gde da stavi zarez, tacku, veliko slovo i ostale interpunkcije.

To sam iskusio sa indusima, samo daj i da nisu jako garavi, drugo nemos omanuti.

Tako nekako Seeb, pre nekih destiak godina kupim ja Nikonov 50mmm F1,4
dodjedjem kuci i probam sa tom blendom i kažem onako naski mamu ja vama vasu, ovo meni treba ko lanjski sneg, Sa 1.4 ostar vrh nosa i ostro uvo neće da može tek od 2 ide na bolje. Isti dan nazad u radnju i zamenim za jeftiniji i bolji 1.8 a i sa njim je trebalo pazljivo.
Jednom sam ostavio komentar na kanadskom sajtu za Sony objektiv DX 18-105 i napomnuo kako je dobar za video zato što nije FF pa ne stvara nepozeljni bokeh i dobio sam neocekivanu podrsku.
Prošli mesec radio sam jedan video sa FF objektivom 2,8 i jednostavno FF me iznervirao jer nije za svaki video osim ako nije u pitanju poezija ili neka romantika.

„kome? - 20 +20 ljudi. (kakvih ljudi, koliko strucnih”
-

Ne, nisu bili strucni radilo se o običnim ljudima.
Ona tri tehnicka parametra moraju da se razumiju da bi slika bila korektna.
Da, tačno je ako stavis na „A” auto da ne treba ništa da znaš.
Inače to je jedna od najvecih gresaka koje rade amateri sa tendecijom da napreduju, to ako slikaju na „A”. Tek kad rucno podesavas sve te parametre, nakon nekoliko hiljada snimaka bit će pomaka na bolje.
Knjige ti ne mogu objasnit svjetlo.
Isto i ja imam obicaj reci „loše svjetlo”. U fotografiji nema lošeg svjetla.
Ni Rembrandt nebi uradio sa svojim portretima ništa da je imao blic.
Imao je vrlo oskudno svjetlo sa malog prozora i urdio fantastiku, za razliku od dansnjih fotostudija sa 10 bliceva u prostoriji i slika nevalja.
Ko skonta svjetlo, za sto treba jako dugo prakse.. taj može radit posao.

Ganjat perfekcionizam nije dobro, i ko se uplate u to nayebo je.. Niti ikad zavrsi posao, niti je ikad zadovoljan.

-

Spominjati Rembranda u fotografiji filmu ili slikarstvu mu dodje kao kad se sudija poziva na clan nekog zakona.
Rembrandovo svetlo karakterise naglasak na samo jedan izvor svetla koje je projektovano iz veoma vidljivog smera i izvora u vinjetiranom kvadratnom prostoru.
Cesto, sveca, lampa prozor...

Sale potpuno obrazovanje iz fotografije se ipak stice na univerzitetu.
Nauka je ogromna prosto lajk da ne poveruje,
Poznajemo nekoliko sektora, kao sto su tehnika fotografiranja, foto kemija, foto optika, i likovna obrada.
Izucavanje foto kemije je naporna nauka koja je dalelo od interesa likovnih talenata ali ne i od njihovih potreba plus foto optika koja je cista fizika.
Ispiti iz ova dva predmeta nisu sala.
Dolaskom digitalne fotografije foto kemija je ozbiljno potisnuta iako se na njene principe elektronika jednostavno samo nadgradila.
Sreo sam mnogo dobrih poznavalaca ove nauke ali jako malo ih je sa kompletnim poznavanjem svega sto sam nabrojao.
Moram i sam priznati da mnostvo podataka koje sam imao u glavi jednostavno nestaju iz memorije zbog svoje slabe i retke dnevne primenjenosti i svode se samo na podsvesnu potporu. Ponekad me bude sramota samog sebe.

Light meter Seconic ili svetlomer naski je stvar koju smo nosili oko vrata zajedno sa okacenom propusnicom non stop. Koristili smo ga pod obavezno u svalkoj promeni svetlosnog inteziteta a iskusni majstori su sebi dozvoljavali i sacometriju. Međutim posto smo većinom koristili dia Kodak ektachrome 16mm tolerancija za za promasaj blende na permanentnoj exp 1/50 bila je mala.
Ne znam zašto dal zbog toga sto sam bio mlad i luckast i svasta mi padalo na pamet pa kad god bi ispred naslo zensko dekoltirano stvorenje merenje svetla je bilo veoma precizno kako na licu tako i poprsju, stos je znao biti još veci kad bi majstori svetla to uradili posto su i oni duzili tu spravicu.
Prelaskom sa filma na video CCD Sekonic je otisao u penziju.
Kada je pre tačno 20 godina udario talas Dig Fotografije video sam neke kolege kako i dalje mere svetlo na dnevnom svetlu na Nikonu D100, Radili su JPEG formatu pa nisu smeli mnogo da omanu a za softversku obradu svima je trebalo nešto više vremena.
Bio sam veoma iznenadjen sto sam samo godinu dana pre ulaska dig tehniku konvertovao svoju analognu riznicu veoma lako konvertovao u Photoshop
zahvaljujuci predhodnom Non Linear editingu na Adobe-6.
Neću vise dosadan sam i beskrajan...

Pre tačno četvrt veka Nikon je pustio na trziste svoj prvi DSLR DX format sa 2.7 Mp kao nešto genijalno. ja sam decembra 2002 kupio moj prvi digitalac Canon 300D sa 5MP i kada danas pogledam slike i color tonove nema razlike sa danasnjim hitovima. Najveci napredak je uradjen u otklanjanju noise. Imam sliku sa tim Canonom gde sam slikao ulicu pod snegom i vecernjom rasvetom sa ISO 3200 zrno je toliko krupno da skoro možeš prstom brojati. Upotreba blica je bila nužna isto kao i sa predhodnim filmom. ISO 400 i[i 800 je u filmu znacilo jako visoka osetljivost dok danas u dig doba pricamo o ISO iznad 12000.
Moj Sony A7s 12MP pada na nivo nekadasnjeg Canon prvenca tek kad predje ISO 20000 u odnosu na ISO 3200 znaci oko deset puta bolji, a u normalnom svetlu diskusija ne zasluzuje paznju.
Secam se tih prvih godina Fuji je izbacio neki manji aparat sa 7MP kao
nešto bum, ali su se ljudi ozbiljno zalili na veliku zrnatost, odgovor Fuji tj savet je bio da se u slabim svetlosnim uslovima smanji rezolucija na pola.
Tačno je da je u vremenu ekspanzije raznih digitalaca u pretelevonskoj eri u odsustvu elementarnog znanja stvaranja slike u bilo kom foto procesu snagi ikvalitet aparata odmeravali megapilselima.
Dan danas sam prezadovoljan svojim stavom prema toj histeriji jer zahvaljujuci poznavanju stvari nikad ama bas nikad nisam davo tome pogresan pristup. Gledam sada ovaj moj a7s sest godina star kako fantasticno radi u mraku i jasno vidim da bi upisani file sa 30+ MP bio vece zadovoljstvo u PS varijantama.
Slično Fujijevom savetu da se rezolucija smanji na pola Sony je to uradio na ovom modelu i sa 24MP prepolovio na 12 uz veliko iznanedjenje svih. Nakoj malih tajni velikih majstora serija 7s je povratila piksele.
Svakako da se odustalo i od univerzalnog aparata. pa sada imamo visoko megapikselne azdaje koje se koriste u studiju i uslovima veoma zadovoljavjuceg svetla, sto znaci ma kakav bre noise i one koje su dizajnirane za reportere koji pripadaju tamnim ambijentima.
Ovo je mnogo razumniji stav osim mnostva raznih objektiva pro fotograf mora imati i nekoliko aparata.

Simo dobra.. kamera :))

-