Ja sam na sluzbenom putu, upravo sam vecerala i pojela Lindt kuglicu 60% kakao i sad pijem caj. Kažu da ovo sto sam vecerala dobro ide uz vino ali na mene se alkohol nekako nikada nije zalepio a naročito vino koje ne podnosim. Tekstam se sa muzem kome nedostajem. Volela bih da verujem da je to zbog moje neponovljive psihofizike ali posto nisam neponovljiva ni u cemu pre će biti da mu nedostaje drustvo za veceru ili, još bolje, neko da mu spremi veceru.

I ovde je hladno. Hladno je na kanadski način, na način da ti misli stanu, da nema briga, radosti ili planova. Od tacke do tacke, ako moras peske, ides samo sa jednom ciljem - da preziivis :) Koleginica i ja smo pokazale neverovatan avanturizam jutros uprkos poznim godinama (ja 47, ona 62) i otisle peske 5 blokova do Starbucksa da kupimo jednu od onih novogodisnjih kafa. Na povratku smo srele 2 mladjane koleginice u svojim srednjom/kasnim 20-im sa kojima smo isle korak uz korak. Ne zato smo smo mi breze od njih već zato što je volja za zivotom možda i jača kako godine odmicu :)

U hotelu je, naravno, toplo. I sve je top. Ovo je standardni hotel jednog poznatog lanca sto ovde ne znaci ništa jer su ovde manje vise svi hoteli deo nekog poznatog lanca. Ali u svakom se osecas kao V.I.P. Postoji u severno americkom kapitalizmu nešto sto Evropa ne može da ponovi a to je osecaj luksuza na, objektivno, budzet nivou.

Sa ulice se cuje hitna pomoć. Ovde ima toliko narkomana da je mnogima prva pomisao kada cuju hitnu pomoć da se opet neko predozirao. Droga je jeftina, dostupna i prljava. Ja imam dobru ili losu osobinu da obozavam da ukrstim pogled sa ljudima i duboko im se zagledam u oci. Neko to prihvati, neko ne. Ono sto mnogo puta vidim u ocima mladih narkomana me samo rastuzi. Možda zato što razlika u godinama između mene i njih postaje sve veca i zato što ih sve gledam kao svoju decu. A najviše zato što svaki put želim da im kažem da za sreću i zaborav ne postoji prava precica a za unisten zivot postoje mnoge.

Uskoro će Nova godina, moj najomiljeniji praznik :)

Pade mi za oko ovo sluzbeni put, hoteli supruznik, vecera itd.
Nije prosao mesec a da nisam par noćiprenocio u onekom od crno-belih hotela u onih svojih 23-40
Spavao sam u najgorim hotelskim rupama ne zbog para već zbog nema ti druge.
Jednom bas pred novu godinu, stizemo u ponoc u Motel Vljaznimi kod Prizren
Pitam recepcionara siptara, jel ima soba, ima druže, ima soba, a posteljina jel cista?
ćisto, ćisto, druže, nema probljema.
Posteljina je bila cista, vrata provaljena bez brave, kupatilo-WC zajednicko na hodniku bez vrata i toalet papira, voda curi na dve tri strane a pored WC solje po dve fljase, ako ustreaba.
U Kikindi 1996, u sobi brodski pod, premazan necim nalik na pregoralo ulje. Za dorucak, marmeljada, i kiflja sa margarin caj ili kafa.
Međutim nebi bilo pristojno opisivati Hiltone, Sheratone, Babin Kuk
hotel Jugoslaviju ili nekadasnji Continental, Sava Centar.
1982 na svetskoj paradi kica Festival du Film Canes, kada je svaki Hotel bio pun imali smo izbor nekog od malih francuskih hotelcica,
Trokrevetna sobica za nas trojicu sa WC+bide, Kreveti besprekorno cisti i zategnuti, peskiri takodjer samo u malo u fronclama, zidovi
i plafon se polako ljuste, za dorucak, toplo francusko pecivo, caj i kafa samoposluzi se. Bilo je uglavnom lepo.
Međutim uvek je bilo najlepose vratiti se kuci i sledeću noc imati pun krevet. Bilo je i nestasluka ali nebi sad o tome. Znalo nas je nekad biti i vise, neki su voleli vino a neki kad su podgrejani bilo čim.

Evo i ja da dodam. Slobodan dan, malo self-care (sto sam starija treba mi sve više), malo kuca, a ponajviše razvozenje djece. Sad smo u tim ‘taksi’ godinama.
Trenutno pustila neki jazz, sjedim uz vatricu i čekam slijedeci vozački zadatak. Razmišljam kako bi ja bila fantazija Uber/taksi vozač. Znam svakojake rute, precice, kako izbjeći saobracaj, specijalnost mi je vožnja po snijegu, ledu, uz to još ako je mrak i magla i uzbrdice /nizbrdice, e tu briljiram. A Šta ću, nemam izbora, nikad ništa da otkazu, da me malo poštede.

A vodena to sve sto opisuješ i hotele i narkomane i zvuke hitne u pozadini, toliko mi je sve to poznato. I Starbucks božićna pica i hladnoća, ma sve…dobro si opisala čitavu situaciju.

dok sedite po kucama, hotelima i motelima, stimujete gitare ili ... TOPLO preporucujem da pogledate emisiju „ekonomija iz supljeg u prazno”: https://tinyurl.com/2p8rbwtf prvi sat vremena je o svetskoj a drugi sat je o srpskoj ekonomiji.

Irish MP Richard Boyd Barrett calls out the double …
https://www.youtube.com/watch?v=mu2uI0gZD-c

prof. komazec pametan covek. no, verovatno bezopasan -posto kapiram da imaju vrlo precizne podatke koliko ljudi pregleda njegove intervjue itd, -posto bilo ko za koga čak i na momenat pomisle da bi mogao da im bude neka pretnja - oblate po novinama/televizima/radiju/netu u roku od odma.

pa dobro, gdju ursulu ne moras reč da saslusas - dovoljno da je vidis, ono general appearance - i jasno ti je. to je placeni glumac-birokrata, i to ono bas striktni glumac. znaci nema nikada, nigde, i nikakve improvizacije - strogo mora da nauci scenario napamet i da ga otpeva. - slična kao recimo svojevremeno vilijem klinton, pa kad se bavi(o) nama.-niko njega tu ništa nije pitao - ono, evo ti koks, kuravele, itd, i potpisuj ovo sto ćemo mi već da odlucimo...
e sad, mora da je jako teško, čak i onom nasem rock-staru, posto ga opciono kao znam tu iz bloka - ono „k'o i svi mi tu iz bloka”, ni po cemu mnogo bolji ili gori - dakle sve pametna deca, u principu dobra deca bili - i sad kad on, koji je sigurno za toliko i inteligentan i iskusan da proceni / procita osobu kao sto je gorepomenuta g-dja - i sad ti kao nešto moras da se slikas sa takvim nekim, da mu se kao uvlacis u bulju, i tako dalje - to, bez obzira kolika eventualno silom prilika zivotnih slina postanes u tom zivotu, mora da bude jako mucno.

Uf uf - ta ovaj specijalitet je prava poslastica u ravnom Banatu ;-).

Inače u mojoj tazbini - ljutoj Krajini za ovaj specijalitet se kaže
zmare. Čak šta vise toliko je poularan da se koristi kao uzrecica
u svakodnevnom govoru, kao npr.; ``bem ti zmare'! Kada sam prvi put čuo za ovu reč-uizrecicu, pomislio sam da je u pitanju tamo nekakav svetac
kao npr. sv Janko,Ilija itd. Bar tako se obicava u mojem erskom vilajetu

No kako bilo da bilo, ovaj specijalitet obozavam i povremeno nabavim
po neverovatno niskoj ceni. Evo kako: u mojem komsiluku ima jedna
prehrambrena prodavnica gde osim ostalog imaju kasapnicu sa velikim
izborom, pa čak i svinjsko salo koje (reklo bi se)retko ko kupuje.
Zato je izlozeno na posebnom mestu gde i kosti sa neverovatno niskom
cenom, tek toliko da se ne baci. Dakle 1.kg = $1.00 - bagatela.

U našim (YU) delikates-ducanima ovaj specijalitet je $28.00.

Prijatno...

Nema veze sogore, sto pamtis nešto više. Popularni seoski turizam
upraznjavao sam i ja sve dok se autocesta Bratsva i jedinstva nije
zaprecila balvanima.
Roditelji, naročito majka govorila je i meni i bratu, ucite deco i bezite odavde, ovde zivota nema...
Mi je poslusali brat ipak danas živi na ocevini ali sa USA peMzijom.
Da mi deda može da ustane pa da vidi Titine pionire kako broje umirovljenicke dolorese ne znam koju bi zapevali.
Inače o napustenim selima u našim krajevima malo sam se utessio kada sam
prosetao Youtubom i pogledao rubriku Abandoned „villages and towns” kojih ima na pretek po celom svetu naročito USA, Rusija Italia, Kina
sa mrtvim neboderima, a da ne spominjem nas susedni Detroit koji se polako i sigurno uvrstava u tu kategoriju.

„Nema veze sogore, sto pamtis nešto više.”

Naravno da sad nema veze ali ima razlika u iskustvu. Utoliko sto smo
rasli u veoma razlicitom vremenskom dobu, a pogotovu uslovima koje
nisu za poredjenje. Nego; obrni okreni - šta je tu je, sad smo jopet
komsije...

P.s. ja stigoh u srednjem, docim Ti u zadnjem vagonu istog voza - kužiš?

Šta da radimo dragi moj sogore,
Nego ja na proleće planiram duzi odmor u zavicaju, mejutim zavicaj mi od nove godine ode u Sengen zonu i postaje još udaljeniji od srpske matice.
Od 1, Januara radosna vest je sto i hrv Kuna odlazi nazad u rupu kao da je nikad nije ni bilo, iskren da budem to mi se bas svidja.
Vracam se ponovo u đedovinu kad se do Peste i Beca pa i dalje putovalo bez pasosa i sada evo opet, nazalost, ali ne dalje od Vinkovaca.
Nikad ni u snu nisam pomišljao da će cela Amerika i Eu biti zona u kojoj ću biti povlasteniji od ostatka srpske zemlje i naroda gde ne zauzimam vise bas nikakvo mesto..
Ponovo osecam oziljke dubokih rezova moje Yu domovine. Hebiga!

„Nego ja na proleće planiram duzi odmor u zavicaju, mejutim zavicaj mi od nove godine ode u Sengen zonu i postaje još udaljeniji od srpske matice.”

Nek` im je sa srećom - sto dalje to bolje za sve. Pretpostavljam da će
po put kune u rupu otici domovnica i putovnica.

P.s. „kako rekli, tako stekli - kako doslo tako, tako o`slo”.

Seen=Seeb