Ovako nešto sam postavio U martu tekuce godina,pa reko opomene radi, međutim ; odvika je daleko jača od navike,pa prema tome...

Emigrantske sudbine novijeg doba..
zlatiborac
15. mart 2021. u 13.46

Price o našim sudbinama - Pismo za bek hom. may,2003 17:47

„Dragi nasi,

Ne možemo još da konfrmamo nas dolazak ovog leta, ali, kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati da kancelujemo tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidz za taun haus sto smo skoro kupili. Doduse, za tikete imamo, ali ne možemo da skupimo za prezente svima vama i ostaloj familiji, a bez toga ne ide da dolazimo jer nećemo da nas smatraju za neke bamove, kao sto
su pricali za Djoleta i njegove kad su svojima doneli po 100 maraka, kako su cip i kako ništa nisu uradili u Kanadi. Mi tako nećemo. Ili dolazimo kao gospoda, ili nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo sto možemo vise i da sve odlozimo za sledeći vekejsn. Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim
ful tajm i još dva par tajma, a Zorica je nasla i treci par tajm (preko vikenda), ali smo dobro uskladili sifte pa možemo da se vidjamo svakog drugog vika. Možda je to malo nezgodno za Rebeku, ali njoj placamo dej ker posle skole, a odatle je uzima bejbi siterka i dovodi kuci na spavanje.
Ona, iako je mala, razume da mi ovoliko radimo za njeno dobro i da ovako mora da bude sve dok ne otplatimo morgidz. Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to bese pretprošlog) vodili ceo dan na lejk. Kupili smo joj i hot dog i ajs krim i od tada stalno svima prica kako joj je bilo bjutiful. Ja imam dosta posla oko taun hausa, (katujem travu, cistim atik) i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer
hoćemo da ga rentamo i tako povecamo inkam.

Kao sto vidite, da je lako - nije, ali kad je covek hard vorker i ako dobro isplanira skedzual može sve da uradi. Ja sam lepo doterao liniju na 130 paunda, pa mi se neki nasi dusmani odavde podsmevaju da sam se osusio zato što mnogo radim i spavam samo četiri sata, ali to je samo zato što oni mnogo dzelos na mene, a i ne znaju da ja uvek ugrabim bar 45 minuta da dremnem u sabveju. Coveku vise i ne treba, a i to je samo privremeno (25-30 godina,
dok ne otplatimo morgidz) a posle ćemo da uzivamo. Sve je lako kad imaš svoj target. Čuo sam da Djole i ove godine ide za stari kraj. Može se njemu kad već deset godina cuci na velferu i još vozi picu za kes, a žena mu otvorila bjuti salon u stanu pa ove naše guske navalile ko nezdrave da rade her kat.
Ali, šta im vredi kad ne znaju da invest nego sve spiskaju na putovanja i neke druge stjupid stvari. Zato će ceo zivot da budu golje i rentaju apartman, a mi imamo properti i sejving akaunt u banki. On stalno mejk fan zaigrace mecka i pred njegovom kucom. Ja sam već obavestio revenju Kanada o njegovim biznisima, pa ću da ga pitam kako se živi kad bude poceo da placa taksu za sve ove godine. A to što on misli kako mi ne znamo da živimo, malo se
prevario.
Skoro svaki satrdej uvece ja i Zorica popijemo kejs piva (onaj mali od siks). Doduse, ona popije samo jedno zato što mora na posao od devet, ali se zato ja rileks i smazem sve ostalo jer u sandej radim tek od osam. Zato, kad ga vidite nemojte ništa da mu verujete šta prica jer on nije covek za rispekt kako će
da kaže da sam cip i da grabim samo za sebe. Vi znate da to nije zbog toga, nego zato što sam temporari sort, ali i to je samo dok ne otplatimo morgidz. Posle ćemo svi da uzivamo. Sa našim ljudima se ne družimo puno jer oni uglavnom vole da juzaju one koji su nešto uradili u zivotu, a neće da rade i ostvare svoj sukces kad im ova zemlja već daje cens. Dobar sam samo sa jednim kolegom koji radi sa mnom u fabrici i vrlo je polajt jer mi uvek donosi novine od juče (srpske na cirilici) pa mogu da se upoznam sa svakim iventom. Ja sam se nudio da mu dam kvoder, ali on neće ni da cuje. Mnogo fini dzentlmen. Iz tih novina i vidim kako se živi kod vas, pa sam konkluzn da i nemate bas mnogo cime da se praud. Pritisla nemastina i svi kukaju da im stigne help od nas koji krvavo
pravimo svaki cent. Zato sam i mislio da vam sadzest da prodate to tamo sto imate i dodjete ovde, jer bi svima bilo bolje. Pare bismo ulozili u morgidz a dosta bismo sejvovali i na dej keru i bejbi siterki jer biste onda vi ker o Rebeki. Vama bi ovde bilo mnogo najs jer je u nasem nejberhudu jedan veliki i lep park gde mozete da sedite po ceo dan, a kad je vinter mi obavezno zagrejemo living rum na 18 stepena i milina jedna. Bedrums ne grejemo jer je to cist vejsting, a i zdravije je ovako.

Što se zdravlja tiče, mi smo dosta dobro. Zorica se malo zali na kicmu jer na drugi u mit plent ubije je ladnoca iz frizera, pa kaže da ujutru ne može da se ispravi. Ali to je samo temporari - do podne, posle toga ide ko nova. Ja se pomalo brinem i rekao sam joj prošle godine da ide kod doktora, ali ona nikako da nadje tajm. Kaže, treba mnogo da se ceka u vejting rum, pa kad to
pomnozis sa njenom satnicom od sedam dolara ispadne stvarno mnogo, a mi nemamo mani za bacanje. Ja se ponekad osecam dizi, arocito kad zavrsim onu siftu od midnajt, ali to nije ništa sirijus. Svako jutro uzmem jedan mafin za brekfast i posle mogu da radim još toliko. Najbolja stvar koju sam uradio je sto sam bacio cigaretes jer su na televizn rekli da su mnogo bed za zdravlje, a i dosta nam je islo iz kucnog badzeta. Jedino, još pomalo suspekt u Zoricu jer sam fju tajms osetio smok u batrum pa mislim da još uvek sikretli pusi. Ali, neka je dok je ne uhvatim na delu, a onda će da joj zvone usi tri dana.
Razmišljamo i da uzmemo novi kar, ali kad smo videli cene ostavili smo to a fjucur, jer je toliko ekspenziv da je to strasno. Još možemo da juzamo ovaj nas stari, samo moram malo da zagitujem ruf jer se Zorica stalno zali kako joj curi voda za vrat kad je rejn. I Rebeka kuka da uzmemo nešto novo na iz jer je sejm od drugarica kada je vide u cemu se vozi, ali ne zna dete koliko treba da se sejv za ne daj Boze i da mora da se pazi na svaki cent.
Normalno, onaj Djole kupio novu Tojotu i pre neki dan se dere ko seljak da ga svi cuju: ”Zemljace, dodji da te malo provozam da vidis šta je masina„. Vozaj se ti, vozaj, mislim se ja, a kad ti dodje mantli fi i insurens nemoj da dolazis kod mene da ti borou pare. Uopste ne razumem te ljude što ne znaju ništa da sejvuju i koji ne znaju da ovde vredis onoliko koliko imaš na acauntu.
Mada, da budem onest, nekad mi padne na pamet pa se zapitam ko je rajt - ja ili Djole? Kad ga vidim kako je smajli svaki dan iako nema ništa, zapitam se da li vredi sto mi toliko vorking hard i šta će da bude za koju godinu. Ali onda se setim koliki mi je morgidz i da nema rest dok se on ne isplati pa vise o tome i ne mislim. A posle, kad to finis, onda ćemo svi da uzivamo.
Rebeka je veri gud i smart kid, samo ponekad ne možeš da joj objasnis kakav je ovde zivot i koliko covek mora da bude kerful, jer za cas može da ode u bankropt, a onda ode i taun haus i sve sto si steko. Trazi recimo, ponekad picu za lanc ili mek donalds, videla od druge dece, i place sto joj Zorica mejd, sami
smo ga pravili od bresaka sto smo last samer nabrali na jednoj farmi al ne vredi. Ne možeš to da eksplejn detetu, pa to ti je. Zorica se ponekad sazali pa joj kažem da će tako samo da je pokvari pa ćemo muku da imamo kad bude grou ap. Šta će posle da trazi? Biciklu!!??

Sad je uhvatile neke musice pa kaže kako sve njene drugarice idu na pijano, pa hoće i ona. Idi bre dete, mislim se, samo mi još pijano treba. To je ovde ekspensiv da se smrznes. Pa gde su pare za ticera, za gas, za notne buks...
Kostalo bi me tu mac. A opet, ne možeš bas detetu ništa da ne pruzis. Ne može ni ono mimo sveta. Zato smo stavili na kalkulator i odlucili da je damo u srpsku skolu. To je mnogo jusful, jer ona ne prica naski i to je za nas mnogo pejnful. Jer šta je covek bez svog lengvidza? Zero! Srpski mora da se cuva jer smo bez njega komplitli lost. Zato će Rebeka od jeseni u srpsku skolu, a ja sam se već dogovorio sa ticerom da mu opentam bejsment, tako da ćemo da platimo samo manji part. Mada mi ne bi bilo zao ni da platim sve kad je to u pitanju. Srpski je za mene svetinja!

Na kraju, sa old best, pozdravljaju vas vasi iz Toronta.”
--------------------------------------------------------------

0
santa
15. mart 2021. u 14.10

Taj pravopis piskaranja je cist plagijat (plagiarism) Mudrijasa-kretivnog umotvorine?!
0
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
15. mart 2021. u 14.19

jok bre. zar si toliko ograničen da ne vidiš da je ovo ipak bio neki amater za mene. - ovo je kreativnost na nivou osmi razred po meni.
mada, kad raja ne dobacuje dalje od osmog - onda - daj im kreativne osmake. sve u svoje vreme. tik-tak i kekec u osnovnoj... knjige malo ozbiljnije - malo kasnije.
odo sad da nastavim da drinkingujem bir, i da vidim šta je još naš Ph.D. mašinstva, varenja, i metalnih štangli bulšitingovao :) , pa odo malo da vedžbam gitaru i bas.
-----------------------------------------------------------
Da malo 'ubijemo' dosadu terajuci inat koroni, ta sveca joj ;-)

Corona beer sales soared by 40% in 2020 despite Covid ...

' uguglaj ovu Saletovu...ako verujes gugletu.'

Ta to se podrazumeva TamnoPlavi; dok ti okom - a ja skokom, dok ti
brkom a ja trkom.

p.s. naredjenje - izvrsenje...

„Jel ima neko neki dozivljaj sa interesantih putovanja (iz predjasnjeg doba corone) da podeli sa ovim 'veselim' drustvom ?”

Ta ima i9h bracela mLogooo, samo ne znam kako i odakle da pocnem.

Elem moje prvo i s` time najuzbudljivije putesestvije se desilo
leta gospodnjeg 1977-e kada sam stekao CAN državljanstvo, za koje
se u tadasdnje vreme cekalo pet leta.
Bio piknik u N. Falls 'Srpski Dan u Kanadi',krenemo (4 clana porodica) u vecernjim satima preko granice u U*SA na turneju.
Glavni cilj je bila prvenstveno poseta glavnom gradu, a potom
na jug u neke od poznatil letovalista na obalama Atlantika.
Prvo konaciste je bilo u mestu Erie NY,sutradan u Pitsburgh PA
na par sati pa produžimo u pravcu jugoistoka ka državi MA gde smo
stigli u vecernje sate, nekih 50 mi ispred prestonice. Sutradan
krenemo ka glavnom gradu,pa kad smo naisli na prvi izlaz koji
oznacava WA skrenem u grad. Čim sam naisao na prvu ulicu, pomislio sam da sa zalutao,no povratka nazad nema,pa krenem dalje. 'Majko mila' gde smo li to? Pitam se na glas,a moja gospoja ne može da veruje svojim ocima takođe. Kuce oronule bez stakla na prozorima i vratima,trava ispred nikad kosena, zbunje i rastinje zapusteno, a gradjani sede ispred kao u nekoj od naših cergi na periferiji grada ili varosice. Mene stra` da stanem i upitam za pravac kuda sam naumio, a kamo li da otvorim prozor... I posle nekih 15 min. voznje i zveranja levo-desno ugledam jedan golem toranj sto strci, a nekako mi poznat iz razglednica ili novina. Sreća sto u tom gradu nema visespratnica,,pa se nekako orjentisem i krenem u tom pravcu gde je tu negde i onj nam znani Captal Hill
Kad tamo,a ono kao na Vasaru u nekoj palanci...bio 4 juli dan
nezavisnosti, a parking-a ni za lek. Jedva nekako nađemnekih
20 min. pesice od ove neobične palate...

Toliko ovim povodom...a da nastavim treba najpre da se saberem,
jer prvi utisci i misli iziskuju mnogo vise nego što se ocekuje.

'The next...'

E onda mi krenemo u razgledanje Capital, potom na taljige koje
prevoze turiste do na ostala nacional zdanja sto je poboljsalo
utiske od jutarnjih sati. U predvecerje krenemo dalje, ali
obzirom na praznik, nikako da izadjemo iz kolone bumper to bumper.
Onda pridjem jednom od cuvara reda i kažem; aman zaman pomagaj,
ja sam ovdeka dodjos? On naravno to shvati po mojem naglasku i još
povrh toga registarskim tablicama i rece: 'za mnom'. Upali ona plava
svetla na krovu auta, ja se izvicem iz kolone pa za njim na brisan prostor i tako izadjemo na FreeWay# 95 suoth, onda on uspori otvori prozor i dadne znak rukom da nastavim. tj. produžim dalje...
ja mu se za zdravo zahvalim sa tri x tu-tu-tuuu i produžim za
Baltimore & oma zaboravim na one jutrosnje utiske o WA-DC...

p.s. ta sad idem nešto da raduckam - jerbo nije zdravo dugo sedeti na
jednom te istom mestu...

Naravno profo, sto podrazumeva manje-vise sve slojeve emigranata.

Za ovo je (smatram) najveca zasluga naših prosvetara,što se odrazilo i na ostale slojeve sire zajednice. U tome prednjace oni na javnoj sceni sto i te kako utice i na sve ostale. Pa kad odemo u pecalbu na privremeno ili u iseljenje, nonasamo se kao da nismo na svojim nogama.
Vise nego dovoljno je da se u to uverimo prvenstveno kad slusamo naše
vesti. Tipican primer nemarnosti i svojatanja stranog, a na ustrb domaćeg. Tako nam lagano i neosetno na zadnja vrata ulazi i strani
kapital da vremenom postajemo gotovi kolonijalci u sopstvenoj kuci.