Da si pitao nekih drugih dana rekao bih ti ali ovih dana nema šta ni da se vozi. Mislim realno i gde bih? Par stotina metara levo i desno, bickl obično po lepom vremenu a peske po losem. To je što se vozi. Bar kod mene, automobila sam se ratosiljao odavno, sad vidim na sreću.

bajs beli, i bajs zeleni. evo sad baš idem dole do auta br 2, isto zelenog, da izvadim akumulator, da ga napunim, nije teo jutros da upali - nisam vozio neko vreme, pa se čorba slila natrag, i nije imao dovoljni kapacitet da nagruva benzin do karburatora. - na drugom zelenom autu baš napunih akumulator pre dva dana, nešto mi se nije danas dalo da montiram taj akumulator - nešto mi pedala od kvačila pala nekih 2-3cm. ne znam dal je samo sajla otpustila ili je nešto ozbiljnije, a bilo je hladno, pa mi se nije dalo da proveravam.

al uglavnom dakle, ili nogice, ili bajsevi. smorim se kad moram da vozim.

da, auto je fakat dosta debilan koncept.
doduše, u moru debilizma kojim su se ljudska bića okružila, automobil je samo još jedan amper vode u bunaru, ili moru, svejedno.

ne znam, meni bajs prilična mamara. montibajk. pa onda eventualno siti, pa brzalica, pa bmx/ponika. po civilizaciji, i gde ima infrasturktura, city, brzalica, monti (redosled).

mada, ni nogama ništa ne fali. evo svako ko je na ovaj ili onaj način izgubio funkciju nogu - dao bi verovatno sve što ima, samo da mu se vrate nogice nazad, a ne bi noge dao ni za sibova sva tri (sibe jel tri?) mercedesa iz dvorišta, plus sav lager bravarskih kutija koje ima, plus da mu ovaj nacrta nove noge :)

Šta ćeš, ljudi tako vole. Ja sam inače napravio jednu svoju studiju i poslao je gradskim autoritetima ali dzabe to svakako. Dzabe i studija i sve sto sam tu radio. Čak sam i dokazao da su moje teorije tacne ali dzabe sve. Show must go on, kako Fredi rece jednom u svojoj pesmi sa Queen.

https://www.youtube.com/watch?v=t99KH0TR-J4

Posao sam od Minhena, grada u kojem živim. I sad ja ovako nepismeni Balkanac onako razmišljam. Uzeo sam za primer najomiljeniji nemacki auto koji inače prezirem a to je VW Golf. E, to sranje od automobila je u prvoj instanci imalo sledeće karakteristike...

Golf I - duzina 3705 mm

a posle ove

Golf VIII - duzina 4284 mm

Dakle porastao je 579 mm ili ti oko pola metra. Naravno ja sam bio i skroman u svojoj studiji. Racunao sam samo da je porastao 200 mm u duzinu, ništa vise. Uzeo sam da Minhen ima milion automobila i da su svi proporcionalno rasli istom stopom i dosao do zakljucka da nam zapravo samo u gradu nedostaje oko dvesta kilometara puteva (parking mesta) samo da parkiramo nasu skalameriju, ne da je vozimo. Toliko je porastao automobil i toliko nemamo prostora za to, samo da stoji.

mada pazi, dok sam vozio nivu, pa sam je provozao tu i tamo i po malo losijim puticima, i tako to, već za šta je ona namenjena, vise puta sam pomislio kako će možda za svega 500godina nekome biti totalno smesan taj koncept - kako smo se mi, bez nogu, transportovali od tacke a, do tacke be - ali kako, ako sagledam stvari iz pozitivnog ugla - sam ja ustvari rođen pod srećnom zvezdom, bas u tih, kratkih par stotina godina - kada je ljudska vrsta przila naftu u sus motorima, koje je ugradjivala u prevozna sredstva.
ali da, zestoko zestoko glup koncept je automobil, a u smislu kako su ljudi organizovali urbana naselja. -aj da svi žive lepo po sahari ili sibirskoj tajgi, pa molim lepo - ono - nije guzva, i ne zauzimaju neki prostor. al ovo kad pogledas, lupam, svaka dva coveka koriste 1.nešto automobila sto iznosi recimo 4kvm - javnog prostora.

Evo nešto iskopirah (kao i bicno) za priku gastarbajtera'da ga zelja
mine' - jer patrijotizma je UveK iznad svega:

ISPOVEST JEDNOG GASTARBAJTERA „Svaki put kad dođem u Srbiju, moja zemlja me DOČEKA …
■Zanimljivosti

Ljubav prema svojoj zemlji, prema svojoj Srbiji i prema svojoj deci je nedeljiva. Ona nam je rođenjem usađena i prati nas čitavog života. Mnogi su toga svesni, imaju sreću da su i pritom srećni. Ima i takvih koji umru boreći se protiv toga poput kuge. Takvi nikada nisu imali u svojim srcima ni državu ni decu.

Najveću ljubav prema svojoj državi imaju gastarbajteri. Njihova ljubav počiva na prošlosti, vezana je za uspomene koje ma kakve bile uvek izgledaju kao čarobni cvet, najlepši na svetu. Gastarbajteri žive rasuti po celom svetu. Telom u tuđini, a dušom u svojoj zemlji. Danju rade kao ludi, padaju umorni u postelju, zatvaraju oči i atomskom brzinom lete u mislima u svoju zemlju, u svoju prošlost. Niko bolje od njih ne poznaje svoju zemlju. Svaku kuću, svako drvo, svaki izlazak sunca ukradu oni od nje i ponesu u tuđinu. Čuvaju oni svoju zemlju u tuđini, kao svoje dete i ne daju da padne trun na nju. Bore se za nju, pričaju strancima kako je to najlepša i najpravednija zemlja. Čuvaju ljubomorno pare za nju. Sve što mogu kriju od tuđe zemlje, strpaju u novčanik i nose svojoj majci zemlji. Mnogi od tih gastarbajtera sazidali su više kuća, nikada ne živeći u njima, ali uvek ponosni i čekajući neko daleko sutra. Decu su naučili svom jeziku, hrane ih istorijom i pričama o Marku Kraljeviću. Vode ih u crkve i ovde i tamo, napajaju decu ljubavlju prema svojoj zemlji, a mržnjom prema zemlji u kojoj žive i rade. Osakatili su svoju decu, a da to nisu ni primetili, pocepali su ih kao što su i oni sami bili.

E tu gastarbajteri, jedanput ili dvaput godišnje krenu sa svojom decom i svojim teško ušteđenim parama i svojim krpama, a neretko i šerpama u svoju maticu da grade kuće, obiđu porodicu, da pomomognu kome god mogu… krenu na svoj famozni godišnji odmor. Budu oni u svojoj zemlji. Dođu zdravi, a vrate se nazad bolesni. Znate li zašto? Zato što ih njihova zemlja dočeka bičem. Počne da ih tuče već na carini, pa na putevima, stignu oni tako sa packama u svoj raj, a tu ih sačeka borba sa našom trulom i prema njima uvek neprijateljski orjentisanom birokratijom.

Vuče ih ta birokratija ponekad za uvo, ponekad za nos, podseća ih da su gastarbajteri, nekad čak i da su izdajice. Nekad im izdaju neko uverenje, dozvolu, a nekad im kažu ”DOĐI SUTRA„, što znači iduće godine i tako opet sve ispočetka. Sve se to vrti u krug, zaljubljeni gastarbajteri ništa ne vide ili sebe ubeđuju da to nisu videli. Njima je važno da im dete slučajno ne oseti da u Srbiji nešto nije u redu, pa ga ili ostavljaju kod kuće, ili kod babe ili tetke. Ako nema kome, gastarbajter ga povede sa sobom ali mu stavlja ruke na oči kako ništa ne bi videlo i stalno mu ponavlja ”VIDIŠ KAKO JE NAŠA ZEMLJA LEPA„.

Uvek kaže naša zemlja, a ne naš narod, a dete nije glupo, vidi ono više no što se misli, vidi i ćuti. Vraća se razočarano nazad, ali krv nije voda, virus je u njemu i ono opet voli svoju zemlju kao što su to činili i njegovi otac i majka. Godišnji odmor se privodi kraju, snaga nestaje, novčanik se prazni, ko ima sreće vraća se celim kolima. Dosta ih ima koji se vrate bez kola, jer im budu ukradena. Ide taj gastarbajter posustalo nazad, uvređen, ranjen, ali vremena za lečenje ima dosta do sledećeg dolaska. I opet mu na jeziku pliva rečenica:

”Moja zemlja je najbolja i najlepša na svetu!„

Pitam se gde ima toliko snage i ljubavi kao kod gastarbajtera. Zato kažem ovoj našoj Srbiji i ljudima u njoj: Čuvajte i volite gastarbajtere. Primajte ih raširenih ruku, jer njih ima dosta i oni za ovu zemlju mogu da urade mnogo više nego što vi mislite. Ne terajte ih jer imaju šta da daju, Ljubav i novac, zar to nije dovoljno?

AUTOR: GORDANA POPOVIĆ, čitalac ”Blica„

p.s. i bata Sale se može pronaći u istoj kombinaciji...
;-)

”

Сврха аута је да те пребаци са места А до места Б тако за није битно каква су кола и колико коштају јер сврху ради исто и трабант и бугати.

Али ако неко купи кола да би практиковао секс у њему , то је друга прича и онда тип кола може битан

kako nema - psujem majku seljoberima koji su dobili dozvole i kupili automobile svaki put kad sednem za volan...

„Сврха аута је да те пребаци са места А до места Б тако за није битно каква су кола и колико коштају јер сврху ради исто и трабант и бугати.”

Kao recimo; taxi...

SACOVAO SAM I NOVOG BLEJZERA, IZGLEDA OPASNO, OPET jEr ima koleginica, ali kada sam video da je 3 cilindra... ZAYEBI

Hyundai Elantra - pokazao se pouzdan i zadovojavajuci po i u svemu.

Pocetkom maja navrsava 9 godina rabljenja bez dodatnih troskova.

sifra: zdravo preporucujem.

samo sam se ubacio da ljudi ne uzimaju polovnjake koji su gdi, da ne bi posle imali problema,a dok su novi idu kao avioni
.
evo za vasu informaciju:
GDI problems
Many people have complained to the National Highway Traffic Safety Administration that their GDI-powered cars experience high rates of fuel system clogging and engine carbon buildup. The results can be drastic, with some drivers experiencing loss of power and engine stalling.

onda sam navo atkinson cycle, i kia i hyundai su se skoro, pre par godina prevacili an te morore, a izbacuju GDI - a zašto ozbacuju gdi? JER SU SRANJE... Takođe I ENMMACKA I AMERICKA KOLA, ZAPRAVO 5% svih automobula su sa durektnim ubrizgavanjem, i to je osnovni razlog zašto su honde i tojote pouzdane, jer se nisu petljali sa GDI IDIOTOZMOM... TI SI MOZDA IMAO SrećU, KO ZNA...

„ali ne rece jel 2012, tj da li je GDI, ILI JE 2011?”

2013, 1x menjao kocnice - takođe i gume - sve ostalo O.K.

suki
pola sata autoputa na posao i nazad, jel da 'vatam nis ekspres?

onda, prodavnica...

ali, u pravu si, ni hranu ne postrujemo... evo, ja ubacivao sam u gepek i izbacivao, kao ugalj, a ne hranu, samo sam gledeo da ne polupam jaja

Sirchulle, ja mislila tebi ovo struka, pa ćeš da se uključiš u zucnu diskusiju, a ti opet vuces na drugu stranu.
Ja sam kupila vespu prije 10+ god, to sam zamišljala da će biti moje glavno prevozno sredstvo. I sad volim da se sjetim tih dana kad sam sanjala:) A posle ništa nije bilo ko sto sam zamišljala, treba veliki gepek, kolica, namirnice, vuci, vozi. Moja vespa čeka u garaži na moje bolje dane. U međuvremenu muž ponekad upali i obidje djir oko komšiluka.

„Šta ti je humanizam i renesansa? Milioni dece godisnje umire od gladi u svetu a sad ovde ko šta i kako vozi.”

Koji humanizam i renesansa? Nije ta rabota za obične smrtnike koji
nemaju ni vremena ni potrebe za tako nešto.

Auto, kao uostalom i mnogi izumi,može znaciti mnogo,jedno veliko
ništa ili pak mislena imenica.

Zavisno od pojedinca i gde se ko zatekao.

p.s. ne tvrdim da sam u pravu -- samo tako mislim i smatram...

@akoljka: Jedino mogu sad da se ispravim u svojim zamislima, nadam se da mi ne zameras ali sustina je tu. Kada bih stvarno postao tako bogat da mogu sve i svasta jedina stvar koju stvarno ne bih radio je da vozim automobil. Unajmio bih sofera i kupio neki prosecan udoban automobil i on bi me onda vozio, mislim na sofera. Lepo meni a lepo i njemu. Zamisli samo tog uzaludnog gubljenja vremena dok vozis automobil. Pa to je cisto izgubljeno vreme dok upravljas automobilom.

„Kupio bih slobodu i vreme ali eto takve to neće.”
--------------------------------------------------------------------

He, pa ne može to tako Shule. Ti bi 'i jare i pare'. Vreme dobijemo
svi u samom početku a za slobodu moramo da platimo ili da se borimo
na zivot i smrt protiv onih koji su nam slobodu oduzeli. A koju god
varijantu izaberes opet moras da trosis vreme.

Pitam se dal' bi bilo bolje imati perpetumobil ili vremensku masinu?

One živeo na selu negde u planini i posmatrao je pastrmke u potoku koji su po Austriji veoma brzi i dosao do zakljucka da pastrmka mora da primenjuje neke druge principe posto jedva da se pomera a stoji u mestu. Kada ubacis običan drveni stap on ode ko iz topa ispaljen. Tako je dosao do zakljucka da pastrmka ne pliva nego biva plivana a da ptice ne lete negu budu letene, sasvim drugacije nego sto mi zamišljamo. Bumbar je još jedan paradoks jer on ne bi smeo da leti po principima za koje mi verujemo da su valjani. Međutim on leti. Sve u svemu untrosak energije nije na ocekivanom nivou a rezultati su ogromni.