Diskusije : Emigracija

Komentar
Полутани најбоље пролазе
Polutan
25. februar 2021. u 18.06
Али не ми прекоокеански већ они класични гастоси са белим чарапама из Немачке.

Не морају да се привикавају на нову државу и да постану на пример Канађани већ сву своју енергију и паре троше у живот Србији.

За 20 година изградили су кућу а ми овде ни пола кредита за кућу..ако падне берза - на улицу

Доста има жалосних прича када родитељи остану сами у Србији а деца преко океана па нема ко да им помогне што се рецимо не дешава са гастосом из Европе који су увек ту...

Међутим у току је миграција у обрнутом смеру и баш сам био пре неки дан код пријатеља који је 20 година у Канади и чија деца која су рођена у Канади и која студирају у Торонту желе да оду да живе у Европу. Њему се не иде доле па можда остане овде а деца ће највероватније оду па је то обрнуто од наших случајева...
zlatiborac
25. februar 2021. u 19.12
„Њему се не иде доле па можда остане овде а деца ће највероватније оду па је то обрнуто од наших случајева...”

Pa to je zanimljiva vest koja će verovatno podstaci mnoge na isti,ili pak sličan korak...

Simo
25. februar 2021. u 19.24
Teško onom ko je morao u pecalbu, a tek teško onom ko se iz pecalbe vraca. On zna zašto je otisao i zašto opet odlazi, Takodjer postoje malji deca i veljiki deca, a postoje i mali unucici koji imaju svoj zavicaj, naprimer Onatario lake.
Starac_Foco
(--)
25. februar 2021. u 22.43
Mnogi koji su rođeni ovde (Kanada) bi da žive u Evropi, ali to ne znači da bi bas u državu, grad ili selo odakle su roditelji dosli.

Trava je obično zelenija sa druge strane ograde a i ova nova generacija (ti koji imaju 20-25) imaju malo cudne ciljeve i ideje koji su valjda u skladu sa vremenom koje mi stari ne shvatamo. U moje vrijeme, kad sam kao relativno mlad tražio bolje poslove u ovoj državi, najgore pitanje je bilo zašto napustas sadasnjeg poslodavca. Sad to pitanje novoj generaciji valjda vise i ne postavljaju jer sasvim je normalno da se poslovi stalno mijenjaju. Ko to ne radi njemu nešto fali... Pa je zato postalo normalno da se mijenjaju gradovi države. Pa i kontinenti.

Trava je zelenija s one strane ograde i po pitanje te percepcije da oni koji zavrsise u Z. Evropi, žive tamo „privremeno” dok zidaju taj dvorac u Majilovcu npr (vidi https://www.dijaspora.gov.rs/lat/srpske-kuce-zeljne-domaćina/ ) .
Mnogi od njih prezive 30+ godina u nekom malom stancicu dok prave dvorac u Srbiji ili bivšoj YU u koji se nikad ne vrate osim onaj jedan mjesec godisnje. Ili se vrate ali ne prozive u njemu u penziji vise od par godina i presele se kod Sv. Petra... Djeca se pogotovo nikad ne vrate, a pare koji su roditelji ulozili u dvorac su uglavnom bacene jer dvorac ne može da se proda za vise od 20% ulozenog, ako i toliko...

Ko u ovoj državi nije otplatio kucu za 20 godina, ja bih to nazvao neuspjehom, osim ako namjerno nije htio da otplati. I sam si objašnjavao da je tada bilo 3 puta lakse kupiti a i kamate su od onda pale za jedno 3% a nije bas ni da nema posla. A čak i ako je neko za 20 godina nije uspio da otplati ni dolara, jer placao je samo kamatu ili je otplacivao nesta ali se povremeno umjereno zaduzivao na „ime” kuce, opet može da je proda za bar 2 puta vise nego sto ga je do sad kostala u toj kamati, u realnoj vrijednosti kad uracunas inflaciju. A negdje je morao da živi tih 20 godina. Jes sve može sve da padne, i o tom padu se prica već 15 godina ali nema ga još. Ja sam mislio da će zbog korone da cijene kuca padnu jedno 20% a one porasle 20%. Go figure...
Polutan
27. februar 2021. u 08.55
Не може да се за 20 година отплати кућа јер када се дође у Канаду треба времена да се нађе сталан посао, изгради кредитна историја и скупе паре за даун пејмент. Први посао се узме било који, па се јури контракт, па на стално и ту скупљају паре за даун пејмент. Тешко то може да се уради ако ниси Ајнштајн или те неко убаци у добру фирму а паре за даун пејмент унет продајом стана у Србији на пример...тако да до апликације за кућу треба око 5 година а за 15 тешко може да се отплати кућа...

Пре је било другачије и једни познаници који су дошли 70 година (пре 50 година= кажу да су их на аеродрому на уласку у Канаду чекали послови па је жена добила следећи дан посао у банци. Њен муж је отишао на север у Јукон ваљда или у Њуфаундленд да ради грађевину као инжењер и успео је за 8 месеци да кешом купи кућу на Нијагари... што је данас немогуће...

Има ту још једна ствар у вези Ковида19 а то је да сам чуо да је доста наших људи отишло у Србију јер се тамо осећају безбедније него овде. Нисам чуо да је ико довео своје родитеље у Канаду за време Ковида19 што исто нешто значи.

И ево још на крају ове моје беседе (неко ће рећи да сам досадио и богу и народу) да кажем да сам разговарао са једним пријатељем који је увек био про западно опредељен да је он почео да размишља да се са породицом пресели у Кину због тога што он мисли да ће Кина (а и Русија) бити земље стабилније и безбедније за живот у будућности од запада који се лагано и сигурно претвара у комунистички гулаг...

zlatiborac
27. februar 2021. u 09.24
Polutan,

Po naslovu teme i tumacenja iste, može se zakljuciti 'da ti je pala
sekira u med'. Uostalom svet nikad nije oskudevao sa vama, ne samo
u nasem slučaju (narodu) već uopste. Pa ipak da bi neko bio uspesan
i mogao stati iza onoga sto jeste,neophodna je velika žrtva uz mnogo
odricanja da se stigne do cilja. Ako ne konacnog, ono bar dopustenog
i dostojno ulozenog truda. Biti u ulozi 'polutana' nebi se reklo da je zivotni cilj na dohvatu ruke ili pak ostvarljiv.Ovo kažem izlicnog
iskustva i okruzenja u kojem se nalazimo, pa i ovde na 'Emigraciji„
gde izvesni prosto praskaju i nemilice rasipaju znaja i mudrosti
deleci ih 'kapom i sakom'. I to o bilo kojoj temi da je reč, doticni
imaju sva moguća rešenja za sve i svakog - osim sebe samih. Ko im se
usprotivi, 'obr`o je zelen bostan'. Iza čega sledi bujica uvreda,
omalovazavanja i psovki kao glavnim i najjačim argumentima...
”
Starac_Foco
(--)
27. februar 2021. u 10.17
Nisi dodijao nego ponekad nejasno pišes. Ali sve diskusije ovog svijeta bi dobrim djelom izgubile svrhu da nije konfuznih komentara i konfuznih pitanja :).

Ona recenica je trebala da glasi da je ovde teško (ili nemoguće ako bas hoćeš) doći do otplacene kuce za 20 godina boravka u Kanadi jer ti treba 5-6 godina samo da dodjes u poziciju da je kupis. Ili bolje receno „kupis”. To stoji, a pogotovo stoji tamo gdje su kuce jedno 2-3 puta skuplje od nacionalnog prosjeka. S druge strane neki su za 20 godina otplatili i po 2 kuce, a da pri tome u Kanadu nisu unijeli ništa. A neki su za 20 godina uspjeli da pokupuju i dobrim dijelom optplate i cijele zgrade, plaze ili po nekoliko takvih commercial objekata mjerenih desetinama hiljada sf, i u dolarima mjereno sa nekoliko miliona ili vise, a da pri tome ni oni u Kanadu nisu unijeli ništa. No ovi zadnji ocigledno nisu isli na posao da rade kod drugog nego su smislili neki biznis koji je funkcionisao.

Ja sam ovde vjerovatno duže od tebe, pa su mi poznati uslovi koji su postojali prije 40-50 godina kad su zanatlije bilo koje vrste pa čak i oni koji nisi imali nikakav zanat nalazili posao za jedan dan. Poznavao sam jednog koji je pravo sa aerodroma u Torontu otisao na prvi posao, posle 2-3 dana dao otkaz jer mu se nije svidjalo i već isti dan posle podne nasao drugi posao. Nije znao engleski uopste, a i 40 godina posle toga u konverzaciji i dalje nije bio u stanju da koristi vise od jedno 300 rijeci. Bio je dobar majstor ali nešto mu jezici nešto nisu bas isli, Bog da mu dusu prosti...

Ni pecalbari koji su otisli u Z. Evropu prije 20-30 godina nisu vise kao sto su bili oni koji odose prije 40-50 godina. Zadnjih 30 godina sve je vise onih koji nisu otisli da bi se vratili, postalo im je jasno iz brojnih primjera prethodne generacije da odrzivog povratka uglavnom nema i da je besmisleno provesti 40 godina u nekom stancicu praveci veliku kucu tamo negdje u domovini koja na kraju ničemu neće sluziti. I da u vecini slučajeva postoji realna mogućnost da nikad neće povratiti ulozeno a kamo li da nešto zarade.

Sticajem okolnosti prolazio sam nekoliko puta kroz gore pominjani Mojilovac i cudom se cudio. Vrijedi procitati, link koji sam ostavio iako izgleda nekompletan radi, samo se jako sporo otvara. Poznajem slučaj u Bosni da su roditelji nekad davno otisli u Z. Evropu i napravili tokom perioda od jedno 30 godina 2 kuce u domovini.Dolazili su svake godine na bar mjesec, a nekad i znatno duže, te ako bi zbog dugog odsustva izgubili posao koji su imali, to nije bio problem, lako se nalazili novi kad se vrate. Nešto slično kao sto je ovaj gore pominjani za 3 dana boravka u Kanadi nasao 2 posla. Tako je bilo tad, ali vise nije ni tamo... Taj sa 2 kuce nije docekao da se ziv u penziji vrati. Žena mu je ziva i to još povremeno koristi, a djeca koja ostaju iza njih će po svoj prilici imati daleko manje vremena, para, volje i potrebe da to koriste onoliko često kao sto su roditelji bili u mogućnosti. Na stranu neke komplikacije oko zajednicke imovine u obje generacije.
vodena
(*)
27. februar 2021. u 11.07
Meni se svidja ideja povratka u penziji, naročito ako se odluci da se u penziju ode malo ranije, dok covek još ima snage i zdravljaa da zaista uziva u zivotu. Znam mnoge kojima ne pada na pamet da se vrate (prvenstveno oni kojima su deca rođena ovde) a znam i neke koji možda imaju 50-50% zelje, uglavnom oni koji su decu vaspitavali jako nezavisno i cija deca su već sada na studijama u drugim provincijama.

Svima koje znam da ozbiljnije razmišljaju o „dizanju sidra” jednog dana( pa čak i sebe tu svrstavam) je zajednicko da nismo bas sigurni u 100% prekidanje veza sa Kanadom u smislu residency-ja. Ja stvarno ne znam kako bih to resila, mislim da cuvam kucerinu ovde zarad toga je neprekaticno, pa čak i stan koji će pola godine da zvrji prazan...a, opet, da se uvaljujem nekome, nema smisla. Stvarno sada nemam ideju kako bih to resila, ali misao i ideja su tu. Znam za 2 para da su vratili. Jedan par u Skoplje, drugi u Beograd. Makedonci su se trcecim korakom vratili nazad u Kanadu posle par godina a Beogradjani su sada ponovo u Kanadi i, kako stvari stoje, neće se u skorije vreme vracati u Beograd. Makedonci nemaju decu, Beogradjani imaju decu u Kanadi.

Ono sto mene najviše odvraca od celog našeg okruzenja je zdravstvo. Oprostila bih čak i javasluk i cekanje u redu (mada...uf!) ali jako dobro sam upucena u zdrv sistem u Beogradu i on nije obecavajuci. Duga je to tema sada, izlazi iz okvira ove. Da li će se to popraviti ikada - ja stvarno ne znam, ali sada nije OK. A mi ne postajemo mladji.:)

Druga, tuznija, stvar je sto smo svi mii Kanadjani i daleko se bolje razuemo sa našima iz Kanade nego sa, recimo, buducim sugradjanima gde god da se vratimo. Ja to sa svakom godinom odlaska u „zavicaj” sve vise osecam, a verujem i mnogi drugi. Ljudi odande mi postaju sve dalji. Bojim se da, ako se vratimo, mi ćemo početi grcevito po raznim forumima da trazimo naše i i zbijamo redove sa njima, samo sto će ti „nasi” biti isto povratnici iz Kanade/USA, AUstralije koji su jedini nasi koji će nam biti stvarno bliski. Mene sve to dosta brine.

Taj problem, recimo, nasi iz Evrope uglavnom nemaju jer često nikada stvarno i ne odu iz svoje zemlje, kao sto je receno u temi.
zlatiborac
27. februar 2021. u 11.36
„Пре је било другачије и једни познаници који су дошли 70 година (пре 50 година= кажу да су их на аеродрому на уласку у Канаду чекали послови па је жена добила следећи дан посао у банци. Њен муж је отишао на север у Јукон ваљда или у Њуфаундленд да ради грађевину као инжењер и успео је за 8 месеци да кешом купи кућу на Нијагари... што је данас немогуће...”

Svaki slučaj za sebe. Kako onaj pre 50 ili 100, pa tako i danas.

Još godinu i neki mesec,navrsice se 50 kako smo stigli u istu zemlju. Neko je dosao sa znajem jezika zemlje useljenja, sto je bila ogromna prednost u poredjenju prema onom ko je pocinjao od nule. I jedni i drugi mogli su na posao sledeći dan u skaldu sa svojim zvanjem i znanjem. Nekoga cekao posao, neko ga tražio i nasao,a neko birao i
neckao nalazeci mnostvo izgovora i opravdanja.

Kako onda tako i danas...

vodena
(*)
27. februar 2021. u 11.49
Zlatiborac, nije bas isto. I pre 10 godina je bilo nešto lakse novim imirantima nego onima koji dolaze danas, a kamoli pre 50 godina.

Ja znam ljude koji su ovde karijere izgradili (ne govorim o karijerama CEO-a, ali ni o najnizim poslovima) i penziju zaradili a da im je engleski tragican. Danas ni u ludilu ne bi mogli da nadju takav posao sa takvim kvlifikacijama, ako se uopste to može nazvati kvalifikacija.

Nekad se za Government npr dobijao posao tako što su ljudi aplicirali tako što bi na vratima nekog ministarstva videli pamflet „help wanted” i onda usli unutra i popunili aplikaciju i tako pocinjali. Hajde danas da vidim da se neko u bilo kom ministarstvu zaposli preko papira na vratima „help wanted”.

To što se trazilo od istog posla pre 30 godina i što se trazi danas je nekada nebo i zemlja. Danas i da bi dobio posao i da bi ga sacuvao moras da imaš najmanje 5X vise raznih vestina nego za taj isti posao pre 20 godina. I to je ogroman stres za mnoge ljude a naročito nove emigrante. Ja iskreno saoseca sa svaki ko sada pocinje od 0 i uopte sa svima koji iz bilo kog razloga pocinju kroz novo.
Starac_Foco
(--)
27. februar 2021. u 11.53
Ne znam na šta mislis po pitanju zdravstva u Srbiji i sličnim egzoticnim YU lokacijama. Većinu nas tamo ne sleduje to državno zdravstveno osigruanje osim ako nisu uspjela za zakacis bar 15 godina rada tamo. A ja ne vidim šta fali privatnim klinikama tipa npr Bel Medic u BG? Ako nemas tamosnje državno osiguranje, platiti moras svakako i kod privatnika i kod države. Da kojim slučajem postoje takve klinike ovde zivot bi bio mnogo laksi. Ko ima para platio bi da ne ceka 6 mjeseci na običan pregled (Ontario) a to bi smanjilo redove za cekanje među onima koji nemaju para da to plate.

Po pitanju landaranja tamo vamo, tu ne postoji jeftino rjesenje. Najbolje mjesto za „uvaliti” se kad si ovde je ipak kod djece ako zato postoje uslovi. Ja nešto razmišljam ovako, posto su se djeca „uvalila” nama bar jedno 25 godina :) onda možemo i mi njima koju godinicu... Kao neko rjesenje između postoje moteli po manjim mjestima gdje zimi možeš da boravis u nekoj sobi sa mini kuhinjicom za jedno $30 po danu kao long term rental.

Drzanje praznih nekretnina je kao sto kažeš neprakticno, ali zavisi kakav market će biti. Ja imam prijatelje a i rodbinu koji su prije 5-6 godina prodali kuce ovde bas iz tih razloga, ne trebaju im vise, jer imaju stan ili kucu tamo negdje u domovini i za ovde su kupili neki ili iznajmili neki mali stancic. Kad se gleda sa ove distance, da su te kuce drzali zakljucane do sad imali bi u njima jedno $300 000 vise nego kad su ih prodali (a pare im onda nisu trebale). Ali otkud su znali kako će market da radi... A situacija može biti i obrnuta, da posle 5-6 godina cijena padne.
zlatiborac
27. februar 2021. u 12.03
„Zlatiborac, nije bas isto. I pre 10 godina je bilo nešto lakse novim imirantima nego onima koji dolaze danas, a kamoli pre 50 godina.”

Uz duzno postovanje; ne primecujem niti sam pak rekao da je „isto”.

„Svako vreme nosi svoje breme”.
santa
27. februar 2021. u 12.11
vodena: „I pre 10 godina je bilo nešto lakse novim imirantima ..., a kamoli pre 50 godina.”

Hmm...?!
vodena
(*)
27. februar 2021. u 12.28
Starac_Foco,

Dosta naših dobrih lekara je otislo u emigraciju od kada su za zdravstveno osoblje otvorili kapiju. Ne secam se da li sam na o vom podforumu ili na neko drugom psomenula da se prijatelj mog oca, koji je hirurg (sada u penziji) zalio da mu na specijalizaciju dolaze doktori sa lošim znanjem anatomije.

Ali, OK, čak i to na stranu. Lecenje po privatnim blnicama može da bude jako skup „hobi”. Npr bas sada sam pogledala cenovnik u Bel Medicu 1 bolnicki dan (lezanje i terapija, ali ne intervencije) kosta 26,000RSD sto je oko CAD350, operacija zucne kese laparoskopska je oko 200,000RSD sto je oko CAD 2,500. Nama koji dolazimo iz Kanade i koji smo navikli da su te usluge besplatne ove cifre nisu bas beznacajne, čak i ako se vratis sa dobrom lovom. A gde su svi lekovi koje, nazalost, skoro svaki stariji covek mora da uzima. Ne kažem da to treba da bude odredjujuci faktor i ja prva sam ceo svoj svesni zivot zagovarala da se odluke ne donose na osnovu 1 remetilackog faktora i straha, ali sve moramo da uzmemo u obzir...:) Nadamo se da će se do našeg povratka uvesti neki paketi osiguranja, flat rate..tako nešto jer sa pay per use može da ispadne skuplja pita od tepsije.:)
zlatiborac
27. februar 2021. u 14.32
„To što se trazilo od istog posla pre 30 godina i što se trazi danas je nekada nebo i zemlja. Danas i da bi dobio posao i da bi ga sacuvao moras da imaš najmanje 5X vise raznih vestina nego za taj isti posao pre 20 godina.”

Upravo tako nekako ili pak slično dozivljavam - smena generacija.

Nekada je narod bio drustveniji i tolerantniji po mnogo cemu.
Znalo se radno vreme i vrednosti istog. Živelo se opustenije sa
tradicionalnim vrednostima koje upucuju jedni na druge, tj. druzenja.
Kriminal neznatan i neuporediv sa danasnjim.
Uostalom to se može lako uocit ina ovom forumu kao i na ostalima.
Nedostatak tolerancije,uobrazenost uz omalovazavanje propraceno
provokacijama, a neretko i banalnim izrazima...
Blafonja
(Bice Bolje)
27. februar 2021. u 14.50
Ah, evo moje teme. 😊

Može da se proda kuca u Kanadi, i kupi stan. Stan postane stalna adresa u Kanadi i mjesto gdje boravis dok si tu. Nema ciscenja snijega, trava ne treba da se kosi, zakljucas vrata i to je to. Biće i tu troskova, ali pare moraju negdje da se trose.

Što se tiče ljekara, ja nisam preodusevljen ljekarima u Kanadi, ako i dodjes do nekog. Ja u Sarajevu uradim pregled od glave do pete za 200-300 dolara. Čak i lokalni tamo idu kod privatnika. A kad dodjem u situaciju da mi redovno treba ljekar, onda ću se vjerovatno skrasiti u Kanadi, i neće vise biti tamo-vamo.

Vodena, dobro si primjetila, mi smo blizi „kanadjanima”, nego našima dole. Ali na dobro se lako naviknuti, tako da ćemo se i mi navici tamo da se družimo i komuniciramo. Oni tamo imaju ljepse teme nego mi ovdje.
sirchulle
(CAD Designer)
27. februar 2021. u 15.00
Ceo monetarni sistem je zapravo presipanje iz supljeg u prazno pa ko koga zajase.
vodena
(*)
27. februar 2021. u 16.10
Ja se pitam da li smo svi mi koji smo dosli mladi i već smo 100 godina ovde možda presli neku granicu kada je povratak moguć i samo pricamo ili planiramo ali se pravi povratak neće dogoduti. Možda samo preseljenje u drugi grad ili provinciju.

Ne znam. Lako je pricati ali da mi neko sad dodje i kaže:„Ok, evo karta, kreci”,noge bi mi se odsekle. A meni se inače retko odseku noge.🙂
vodena
(*)
27. februar 2021. u 16.28
Blafonja, bas je simpaticna jačina tvoje zelje da se vratis. Zeza te žena, lol. To je naše roditeljstvo, da se bude sa decom, iako su „deca” nekada usla u 5. deceniju😂.

Ja to stvarno ne razumem, ali dobro ja sam odgajana na specifican način, mbogo sličnije ovdasnjim porodicama. Nije to bitno, kao sto rekoh bas je simpatican tvoj entuzijazam🙂
Blafonja
(Bice Bolje)
27. februar 2021. u 17.42
Ne zeza mene ništa, čak ni žena. Gdje ja, tu i ona.

Samo vi to pogresno gledate. Ja se ne vracam. Meni je baza još u Kanadi, ali idem preko zime negdje gdje je ljepse i toplije. Ako vidim da sa Bosnom ili Srbijom ne ide sve po planu, odoh ja na Kubu ili Floridu. Milion opcija. Samo da se maknem iz ove depresivne ledare preko zime...

A biće vremena i za djecu i unuke. A ko zna gdje će i oni zavrsiti. Evo u zadnje vrijeme non stop pominju zapadnu Evropu...
zlatiborac
27. februar 2021. u 17.52
„Ceo monetarni sistem je zapravo presipanje iz supljeg u prazno pa ko koga zajase.”

Za gubitnike (vecite sanjare) oduvek tako bilo i bi će.

p.s. bez obzira gde se zatekli...
Simo
27. februar 2021. u 21.15
Blafe srećan si ti sa radnim mestom i profesijom koja ti dozvoljava
da osustvujes tako dugo.
Ja sam do 66 radio ko pravi, onda malo godine, vise Corona sredile stvar do te mere aj snadji se druže.
I tako ja neki dan kupim gradjevinski plac pa sa prvim danamima proleca odoh lepo među contractore, sesti put u Kanadi od temelja kulu gradim a kamena nemam.
Blafonja
(Bice Bolje)
28. februar 2021. u 09.19

Simo, ako si u Ontariju, zovi na mobu. 💪👍

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Моба
zlatiborac
28. februar 2021. u 10.10
„Ne zeza mene ništa, čak ni žena. Gdje ja, tu i ona.”

???...pa ipak (ruku na srce) lakse za povjerovat neg provjeravat.
;-)
Starac_Foco
(--)
28. februar 2021. u 23.28
Sjecam se tog vremena Blafe kad su se u nasem kraju sazivale mobe za razne velike poslove a pogotovo pojedine faze pravljenja kuce. To se nešto slabo vise dogadja i tamo, ovde pogotovo. Premda, ni ovde nije veliki problem sazvati mobu prilikom tezackih poslova kao npr okretanje jaganjeta na raznju. Ja to radim 3-4 puta godisnje, i uvijek bude nešto mobenika :).

vodena
(*)
01. mart 2021. u 07.46
Blafonja, ti želiš prakticno samo da prezimis negde 3-4 meseca godisnje? Ako je to, pa ništa lakse od toga i ja se ne bih dvoumila 1%. To rade i mnogi Kanadjani.

Možda je to za većinu nas stvarno najrealnija opcija. Da prodamo detached kuce jer ko će da ih održava i cisti sneg, kupimo manje townhouse ili stanove, tako nešto malo sa uracunatim održavanjem a da zimske mesece provodimo gde god kome odgovara. Ako imaš neku bazu u smislu nekretnine u Srbiji ili Bosni, sve ti je blizu.

Ja imam 46 godina i malo mi je rano da dajem bas konacne izjave na tu temu, ali sam skoro sigurna da, osim ako ne daj Boze ne budu neki zdravstveni problemi koji bi me sputavali, neću imati zelju da starost provodim u Kanadi 100% vremena. To je meni pitanje kvaliteta zivota. Pitanje je samo sa koliko se godina penzionisati.

Ali, to su sve „slatke muke”. *ebeno je donositi tu odluku kada imaš 35, 40, 45 godina. Kada se još mentalno ne osecas penzionerom, a iz nekog razloga hoćeš ili moras da je doneses. Tu stoji knedla u grlu. Čak i tada nekada zivot donese odluku za tebe. Ako ti je negde mnogo loše biras da odes gde ti bolje, makar malo. Ali zeznuto je ako ti je „nako” sto kažu Bosanci. Nit’ toliko loše da uzmes sibicu i sve dignes u vazduh i ne okrenes se, lol, a niti dovoljno dobro da se osecas OK u svojoj kozi tu gde jesi.

Recimo, kad pricam sa mamom na tu temu koja je žena bistrog uma i u principu promoter odlucnosti, ona mi uvek, ali u.v.e.k kaže da ne zurim sa odlukom o povratku, (misli pre nekog vremena za penziju), da ništa ne gubim sto nisam U Beogradu, da mi trava izgleda zelenija nekada nego sto jeste, da je jedno doći na odmor a drugo odreci se Kanade itsl.

Volela bih da upoznam povratnike koji su se vratili (i ostali) pre penzije. Ne toliko radi sebe kolko da vidim stvari iz njihove perspektive. Znam ljude koji su se vratili, ali nikoga ko se vratio i ostao. Jednom davno sam čula za programera ali ga ne poznajem a i to je bila neka jedinstvena poslovna ponuda. Mene zanimaju mišljenja i iskustva normalnih, svakodnevnih ljudi.
vodena
(*)
01. mart 2021. u 08.39
Da li ima nekoga od vas koji ste sada u penziji da se penzionisao sa recimo 55? Ili da li znate nekoga/supruge/prijatelji? Da li su se pokajali ili su srećni?

Ovo pitam zato što je ovo zapadnjacko drustvo (mada je Kanada mesavia kapitalizma i polit biroa, lol) toliko usmereno na rad da i oni koji se penzonisu ranije trce nazad na part time posao. Meni to pravi konfuziju u glavi, više ne znam šta da mislim. Moja firma dozvoljava penzionisanje sa 50 godina sa umanjenom kompanijskom penzijom ali u poslednje vreme vidim da niko i ne spominje penziju pre npr 62. najranije. Pošto su poslovi specificni i nije ih lako savladati, mnogi čak i ostaju na part time listama i uskacu povremeno na dane kad je neko bolestan duže ili na odmoru/neplacenom. E sad ja ne znam da li je to iz hobija, da li i trebaju pare, da li se osecaju glupo sto su se penzionisali par godina ranije?

Sa druge strane, imam limitiran kontakt sa našima ali i ovo malo naših sa kojima se družim već slično razmišljaju kao Kanadjani. OK, nekad je lova u pitanju ali nije bas uvek. Pa ja više ne znam da li sam ja poludela i luzerka sto mislim da je penzija sa oko 55 OK ili su svi oko mene pukli u kap’talizmu.:)
zlatiborac
01. mart 2021. u 09.44
„Da li ima nekoga od vas koji ste sada u penziji da se penzionisao sa recimo 55? Ili da li znate nekoga/supruge/prijatelji?

Ima, ali pod razlicitim uslovima & okolnostima,

Neki regularno i uz nadoknadu u invalidsku, neki privremeno do
daljnjega (65) mada ima i onih gde firma ponudi 'paket' - package

U nasem slučaju moja 'Leposava' u 58 - package sa 37 rada,u mojem
sa 60 - firma 'stavila kljuc u bravu', iza čega sledi nadoknada za
minuli rad i tako to...

”
Blafonja
(Bice Bolje)
01. mart 2021. u 10.06
Vodena, ja sa 46 nisam razmišljao o penziji ili o odlasku iz Kanade. U to doba zivot mi je bio ispunjen. Djeca, porodica, putovanja, posao. Sve je stimalo. A i Kanada i svijet su bili drugaciji prije 10 godina.

Međutim valjda sa godinama stvari se mjenjaju. Djeci nismo vise toliko potrebni, posao postaje sve komplikovaniji, traže se neki drugi nacini da se zivot ispuni. A meni je to teško naći u Kanadi. Zato gledam okolo.
vodena
(*)
01. mart 2021. u 12.08
Zlatiborac, hvala.

zlatiborac
01. mart 2021. u 12.25
vodena @ molim, i drugi put...
(*)
Starac_Foco
(--)
01. mart 2021. u 12.52
Malo je ljudi koji mogu da razmišljaju o tome, da budu u nekoj polupenziji već od 55. Država je čak bila odlucila da podigne starosnu granicu sa 65 na 67 za državne penzije, ali nisam siguran šta bi sa tim, kao da je stalo negdje na pola.

U tih prvih 5 godina (do 60) ne vjerujem da možeš ostvariti bilo kakvu državnu penziju osim ako ne postanes neki invalid, pa čak je pitanje možeš koliko bi mogao povicu para i iz kompanijske (ako si je upste imao) jer postoje strikni limiti za maximum withdrawal zavisi od vrste penzije osim ako nije klasican RRSP.

Ja znam neke koji to mogu, i rade, pa čak su poceli i ranije od 55, da su po 4-5 mjeseci godisnje odsutni. Obično ne u komadu, već u jedno 3-4 ture. ali niko od njih njih nije bas isao na posao pa prestao da ide i sad landara okolo. Ti koje znam imaju popriličan rental income combinovan sa nekim drugim biznisom cije je funckinisanje moguće i kad nisi stalno tu.

Onaj koji to nema, ako bi se tako polu-popenzionisao sa 55, a nastavi da živi 60-70% vremena u Kanadi, prica se finansijski svodi na to kao da nisi ni napustio Kanadu. Čak će ti ukupni troskovi biti i malo veci. Dakle, kako god okrenes, trebace ti za zivot minimalno jedno $4000 CAD mjesecno a da pri tome ne otplacujes ništa značajno (osim možda neku ratu za manji auto ili sl). E sad ako imaš kombinavan izvor para sto od prodaje nekretnina, sto RRSP, sto neki part time rad, onda je sasvim moguće da to dobaci do 60 kad se možeš nadati još nekoj penzijici (možeš da uzmes CCP koliko je toliki, ili neka kompanijska ako si je imao) i onda u 65 još će ti dati OAS.

Dakle, zavisno koliko si ukupno „tezak” može ti se desiti da od 55 do 75 potrosis sve sto sad imaš i spadnes na onih državinih oko $2500 na mjesec cemu se siromasan par može da nada. Jedan moj bivši sef me upravo to savjetovao, potrosi sve sto imaš do jedno 75 i onda će se država pobrinuti za tebe... Ali hoće li? I kako? Ovde upotrebiv staracki dom za dvoje može da kosta i preko $10,000 na mjesec. A država te sigurno neće smjestiti u taj...
vodena
(*)
01. mart 2021. u 13.11
Bas ti hvala na ovome, super si!

Da li ti smatras da je sedenje na 2 stolice dobro/pametno/isplativo ili mislis da onaj ko želi da se vrati u penziji je bolje da to učini tako što će sve ovde rasprodati i vratiti se da kažem 100%?

Možda je teško ovo pitanje jer zavisi od mnogo čega ali onako na prvu da moras da odgovoris, šta bi rekao? Recimo da finansije nisu problem.
vodena
(*)
01. mart 2021. u 13.26
A cene starackih domova su tek prica za sebe. Sto kaže Starac lako dobar dom može biti po 3,4 pa možda i do 5000 mesecno sto su velike pare ako osoba/par nemaju finansijsku zaledjinu. Nekretnine se prodaju da bi se dodalo za dom, to niko ne krije. A državni domovi su nekada ispod standarda.

Ko dobije demenciju npr od jedne tacke ne može vise da živi nezavisno, to je jednostavno tako. Ja sam se recimo iznenadila koliko naših ljudi ne znaju koliko to može da kosta mesecno ili misle da će te država uvek topirati do zeljenog doma. Hoće k*:)

Ta tema, šta kad postanemo „sano-duso” je tek tema za sebe. Neko nema decu ali i oni koji imaju ne žele da se uvaljuju deci niti da im deca cesljaju sede vlasi. Tu se svi mnogo promene. Čak i u Srbiji sve vise ljudi želi u dom i dom postaje kao normalno prebivaliste za stare. Samo se radi o kvalitetu doma.
zlatiborac
01. mart 2021. u 13.35
„ A i Kanada i svijet su bili drugaciji prije 10 godina.”

Izvinjavam se na upadici - ovo jke (reklo bi se) uobicajen izraz
ili pak 'postapalica' otkako pamtim za sebe. A što se prenosi iz generacije na generaciju u nešto drugacijoj formi.

Primera radi; kada sam dosao u iseljenje pre skoro pola veka,zatekao sam tri talasa emigracije. Prvi koji se zatekli u ratnom vihoru, drugi koji su dve decenije odlazili ilegalno i treci legalno od polovine 60-ih. Ona prva dva dolazili teretnim brodovima po mesec i vise dana sa oskudnim ili nikakvim znanjem stranog jezika,bez 'prebijene pare' i sponsora. Treci talas kojem pripadam u roku od nekoliko sati. Neko putem sponsora, neko ne, ali sa oskudnim znanjem jezika zemlje useljenja. Zato što se svojemremeno ucio ruski nemacki, a negde i francuski. Oni koji dolaze od 80-ih pa do danasnjih dana - poredjenja radi - su u daleko vecoj prednosti, tako da se ne mora pocinjati od ciste nule. Neki čak šta vise i sa materijalnom 'podlogom'. Na osnovu recenog i po logici stvari, generacija kojoj i sam pripadas ponasa se i razmišlja po tom sablonu,pa je s` tim i nespokojna. Ni tamo ni ovamo. A razloga se uvek može naći, ako ništa drugo ono bar ZIMA...

p.s. ništa lično, već poredjenja radi.
Simo
01. mart 2021. u 14.02
Dok si zdrav svet je prelep, a bogatstvu nema kraja.
Kad omatoris i pocnes posecivati doktora vise od dvaput godisnje vidis da da ti je ustedjevina dovoljna ali te neće spasiti od one sto kaže samo ti lucaj pa ćemo ići papapa.
Domovi su katastrofa, državni ili privatni, njihovu situaciju nam je pokazala corona i junacka canadian vojska. Standard je jedno gad ga gleda onaj ko je još daleko do doma, oni koji su u krevetu, imaju mnogo drugaciji perspektivni pogled na svet koji ih okruzuje.
Dom je usputna stanica ili cekaonica za crnog Cadilaka.
Dok mogu u WC i svojom rukom da prinesem hranu živecu u svojoj kuci ili u svom satoru, u protivnom kome drugom trebam osim drezurnum grobaru.
Zato se mnogi silno prevare kad prekorace njegov prag.
Blafonja
(Bice Bolje)
01. mart 2021. u 14.09
Zlatiborac, ti ocigledno imaš vise iskustva od vecine nas, pa si dobar izvor informacija.

Kanada se za mene promjenila iz vise razloga:

Prihod od investicija je postao nesiguran i ne tako velik kao sto je bio prije 2008. godine. Druga stvar, konkurencija i borba za posao se promjenila. Prije je bilo, uvalis se u dobru firmu i duskas dok možeš. Sada ova djeca sto dolaze, par godina i idu dalje. Nema lojalnosti, nema timskog rada, sve se svelo samo na pare i borbu da se održiš. Na stranu što se tehnologija mijenja na mjesecnom nivou, vise ucim sada nego prije 30-35 godina. A ne ide tako lako u glavu kao prije. A sada i vise cijenim svoje slobodno vrijeme nego prije.

Ti Koliko sam shvatio otisao si u penziju sa 60. Fali li ti šta, jesi li se pokajao?
zlatiborac
01. mart 2021. u 14.46
„Ti Koliko sam shvatio otisao si u penziju sa 60. Fali li ti šta, jesi li se pokajao?”

Jok bolan ne bio, ni zeru - ziv mi ti... ;)

Jedino zbog ove cUrone nemeres daleko od svoje avlije. Ali i to
će se nekako izdurat, jer uvijek ima gore od goreg - kužiš?

Nedostaju mi odlasci na Caribbe 2x godisnje, no šta ćeš? Kako meni tako i ostalima, ako je za utjehu - nema frke...

pozz
zlatiborac
01. mart 2021. u 15.14
„Dok si zdrav svet je prelep, a bogatstvu nema kraja.
Kad omatoris i pocnes posecivati doktora vise od dvaput godisnje vidis da da ti je ustedjevina dovoljna ali te neće spasiti od one sto kaže samo ti lucaj pa ćemo ići papapa.:

Pazi `vako sogore,

Tako nešto stoji u nacelu, ili proseku - sto bi se reklo. Međutim
u poslednja vremena, bar kako statistike kažu,ima odstupanja i te kako.
Prosetaj se malo dalje od svojeg praga, pa da se uveris ko vise i cesce posecuje doktore. A što se ustedjevine tiče, ista nikog ne
spasava bez razlike po bilo cemu,pa i godinama.”
vodena
(*)
01. mart 2021. u 15.19
Simo, pa lako je to reci „dok mogu sam o sebi ok a ako to ne mogu onda da idem grobaru” ili kako si već srocio. Ali zivot je nekada takav da smo živi ali nam treba tudja strucna briga i pomoć. Niko to ne prizeljkuje normalno, ali kao sto kada je covek u bolnici mora nekada da pristane na razne intervencije koje nisu bas „sehy” tako i ako dodje do doma - šta da se radi.

Svako želi da bude u svojoj kuci, svoj na svome što se kaže, normalno, ali ako dodje do doma samo nek je dom pristojan. Tu je Evropa mislim i dalje bolja od Kanade (mislim za pare koje platis).

Moji roditelji su vrlo sličnih godina tebi i još nekolicini diskutanata i oni identicno razmišljaju „ako ne mogu da stignem do WC-a, uzmi malj i po celu” ili tako nešto sl izjavljuju s' vremena na vreme . Gluposti, osim ako covek nije u nekom velikom bolu, terminalno bolestan i sl. Niko to ne prizeljkuje, tu se slazem milion miliona %, ali šta ćeš? Odes u neki Ok dom kod nas u CG ili ti u HRV ili gde god neko želi i tavoris :)

Ali, nije ovo lepa tema. Uopstalom, svi ovde smo još „omladinci”, zar ne?, lol, i imamo još najmanje po 50 godina svaki dok uopste ne dodje tema doma na agendu:)

santa
01. mart 2021. u 15.31
„A cene starackih domova su tek prica za sebe.”

vodena, ako je za utehu, ista je 'prica', pa čak i malo vise, i u ovom naše komsiluku (US). Do pre godinu/dve moj starac i tasta su proveli par godina u tz. 'assistant living', a isto tako i u 'nursing home'. U prvom su placali negde oko $8K/mo dok su u drogom slučaju placali $13K/mo), naravno u oba slučaja medikalije su placali naknadno ($500+/mo).

Obzirom da im je Medicare placao (većinom) zdravstvene usluge kod doktora ili bolnicu, ali i tu su imali neko osiguranje (SS Part-D Plan) tako ako se neko od vas iz kanade razmišlja da predje i prozivi (tacnije, prezivi) zlatne godine u ovom nasem komsiluku (dali penzioner sa 55g. ili 105g.) imajte na umu po ovdasnjem; - In God We Trust: All Others Pay CASH!

Just a thought!
vodena
(*)
01. mart 2021. u 15.46
Sto je to simpa, $13,000 mesecno + lekovi.:) Gledali smo neku emisiju ima na Tajlandu VRH nursing home, ono bas sega-mega dobar za nešto tipa $3000 mesecno, 5* hotel u svakom smislu. To je a vrh i luxury a ima i za manje pare dobrih.

Treba otvoriti kod nas negde u prirodi lep dom po kanadskim standardima da mogu nas povratnike tamo da ubacaju kad onemocamo. Taman ćemo biti svoj na svome tj među svojim povratnicima, da se secamo dana dok smo još mogli da guramo puna kolica iz „Kaska”:) :)

Stvarno ne bi bilo loše otvoriti lep dom.
Simo
01. mart 2021. u 16.04
Nismo svi sposobni u zivotu za mnogo stosta.
Necije sposobnosti i nesposobnosti jednako me zapanjuju.
Gledam tamo kod mene na pustoj Baniji gde sam u mladosti
pripreman za starost kako danas žive starci skoro 90.
U Kanadi su me mnogi pitali „kako ti to znaš” a znam mnogo.
Mentalno i fizicko zdravlje su bitna razlika uvek a u starosti
da i ne spominjem. Vecina nas ovde misli da je nekom sa teskim
psihickim bolestima zivot lepsi ako je u skupom privatnom domu, pa nedaj boze da je tako jadan još u nekom državnom niskog standarda.
Zbrinjavanje po domovima je uteha za one koji su zaduzeni da nekog zbrinu, dok oni koji tamo odlaze pomazu onima sto su ih tamo poslali.
vodena
(*)
01. mart 2021. u 17.14
Simo, to su teske teme i odlke, a i kao sto ti sa kažeš jedno je o tome razisljati sa 20, drugo sa 40 a treće sa 80 godina.

Meni se ono sto sa iznad spomenula na Tajlandu svidelo jer izgleda humano, otvoreno, zeleno, pitomo,, ima prirodnih biljaka, Sunca, svetlosti, nije neki„ rub & tug” establishment već odise spokojem kakav razveseli stare ljude. Pa ne možeš mi reći da je tako nešto isto kao i zgradurina cije sobe gledaju na kontejner?
sirchulle
(CAD Designer)
01. mart 2021. u 17.32
@vodena:

„Stvarno ne bi bilo loše otvoriti lep dom.”

Vi ocigledno ne čitate postove koje pišem ovde, zar ne? Već sam objavljivao ovaj post ranije ali još jednom da objavim, možda neka budala to i procita. Setio se lepo covek napravio dom za stare ali to ne ide tako. Pa smrt i starost su sigurni biznisi, zašto to prepustati nekim zaludjenim likovima kada to može država? Zamislite kada on nije mogao kao poslanik da ostvari svoju ideju a vama će poći za rukom? Dodjete negde u Srbiju, Tajland ili Bugarsku i tamo trosite kanadske i, nemacke i americke pare? Ma, idi molim te, Snezana i sedam patuljaka je mnogo realnije prica od toga.

Celoga zivota vas globe za poreze, davanja, racune i ostale trice i kucine i to još dok doprinosite. E, onda kada odete u penziju (i samo ste trosak) oni se svi predomisle i kažu vam, samo napred, nama vase pare ne trebaju, ionako ste ih zaradili, zar ne? LOL...Slobodno na Tajland, može i Srbija a i KIpar, Malta i tako to...

https://www.blic.rs/vesti/politika/velimir-ilic-krio-da-s-cerkom-drzi-dom-za-stare/8wwhd6r
Simo
01. mart 2021. u 17.36
Staracki dom je institucija u kojoj se bolnica, ludnica, zatvor i odmaraliste spajaju u Pakao naročito za one kojima smrt dolazi kao Raj.

sirchulle
(CAD Designer)
01. mart 2021. u 17.41
Kada neko smisli antigravitacionu masinu ili putovanje kroz prostor i vreme reci ću da je stvarno pametan i imao je inspiraciju ali ovakve pilicarske radnje su već ranije mnogo puta probane i nisu uspele. Zar mislite da bi vama uspele? Pa nisu dileri droge dileri droge zato što su sposobni nego neko mora da „zmiri” na neko oko dok se obavlja posao.

Uostalom sa godinama kavez u kojem se sada nalazite godinama postaje sve zlatniji i zlatniji tako da je ovo sve samo iluzija i raspiranje resursa . Ko je mislio da se vrati to nikome nije rekao nego je jednostavno učinio. I penzija će proćiu inostranstvu tako da je to obostrana korist..
sirchulle
(CAD Designer)
01. mart 2021. u 17.47
Ovaj forum (a i ostali) su veoma značajni sa moje tacke gledista. Tu se najviše ponavljaju ideje koje se nikada neće ostvariti. Kao drustvo lecenih alkoholicara koje sede u krugu i znaju da nikada neće biti izleceni ali eto tese se da hoće. Onaj koji hoće taj to uradi (i niko ne zna) onaj koji neće on se pravda...
vodena
(*)
01. mart 2021. u 18.25
Velis, neće se ovo sto pišemo na forumu i ostvariti? Prvi put čujem za tu mogućnost, ja sam mislila da je ovde sve napisano skoro preslikana stvarnost. Bas si me pokolebao sada ali šta da radim, odoh da ostavim rapidograf i da se uhvatim flase u alko relapsu.
Simo
01. mart 2021. u 19.02
rapidograf„
od kada nisam čuo i upotrebio tu reč, a dobar rapidograf se nije prodavao u trafici. ”
skoljka1
01. mart 2021. u 23.07
Sirchulle, zašto misliš da neće da se ostvari?
Ništa nije nemoguće. Naravno da može da ispadne da se sretnemo u nekom raskošnom staračkom domu tamo recimo oko Fruške Gore za nekih 30+ god ili možda na Tajlandu. Ništa nije iskljuceno.
Mislim, bas sam planirala da ću zivjeti preko okeana prije 30-ak god, ni slučajno, ali tako je ispalo.

Vodena, ja imam ideju sa ‘slobodom 55’, Al ništa bez prihoda od razno raznih investicija. Nadam se da će ta strana da mi krene i polako posao prebacujem na casual. Ja sam od tih sto bi mentalno oboljela da se nečim poozbiljno ne okupiram (posao, učenje, kojekakvi projekti itd itd), ali kako ulazim vrlo uskoro u 50tu shvatam da tempo moram da prilagodjavam sebi inače ode mas’ u propas’.

sirchulle
(CAD Designer)
02. mart 2021. u 16.03
@skoljka1: Ma, ja sam shvatio da sve što se prica to se nikada ne dogodi. Ono sto ima nameru da se dogodi to se dogodi i svi budu iznenadjeni. Ljudi pricaju o ljubavi, slozi, empatiji, sreći i blagostanju i sličnim stvarima. Kada ih slusas mislis pa ovo je raj na zemlji a to se nikada ne desi. Dese se stvari kojima se iznenadimo kada se dese bas zato. Ono što se prica to se ne desava. Prica je napola neostvareno. Prica je kolektivna i licna terapija, surogat za akciju.

„Mislim, bas sam planirala da ću zivjeti preko okeana prije 30-ak god, ni slučajno, ali tako je ispalo.”

Pa bas zato. Da si pricala i mislila o tome nikada se ne bi desilo.
skoljka1
02. mart 2021. u 22.08
Sirchulle, ne slažem se. Priča jeste terapija. Ali kroz priču dobijamo i ideje šta dalje itd itd. Ponekad krenemo u akciju, ponekad ne. Ne znam zašto misliš da priča ne vodi u akciju. U stvari, kad malo bolje razmislim, Kod mene je obrnuto, kad pričam da ću nešto uraditi, prosto imam obavezu i da to uradim. Tako recimo kad sam odlucila da odem na dijetu, prvo sam svima ispričala o tome, i onda nije bilo nazad.
santa
02. mart 2021. u 22.57
sirchulle: „...sve što se prica to se nikada ne dogodi.”

Cudna teza, posebno - nikada.
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
03. mart 2021. u 01.17
Vodena, zdravstveni sistem ovde neće biti bolji - biće gori. To ti inače ne kažem ja (mislim, kažem i ja, ali evo dozvoliću da je to samo subjektivni utisak na osnovu informacija koje su meni dostupne) - to mi kažu poznanici - zdravstveni radnici. Sistem se sistemski (kao i svi ostali doduše) razara već decenijama.
skoljka1
03. mart 2021. u 10.11
Sasa rusis nam snove o povratku:(
Ja sam dugo mislila da se preselim u jednu evropsku zemlju, čak sam i jezik učila, i djecu sam usmjeravala na tu zemlju, putovali tamo, jezik savladali (mislim djeca, stari teze malo). Imali neki plan...onda mi se potrefi na poslu da radim s par ljude iz te zemlje, i tako imali mnoge diskusije o rasizmu, neprihacanju stranaca, tretmanu na radnom mjestu, itd itd . Mislim nije sad da me samo to odvratilo, Al nekako krenuli planovi i snovi da se obrusavaju:( jedan po jedan. I ništa..ajmo dalje.
Sad mi ostade san kolibica u prirodi, negdje. Velika šansa u lokalu (gdje je dobro zdravstvo, mora se biti praktičan:)
sirchulle
(CAD Designer)
03. mart 2021. u 10.30
„Cudna teza, posebno - nikada.”

Imam ja jednu definiciju zivota koja se neće mnogima svideti ali možda je i istinita...

Zivot je kolekcija utesnih nagrada i to samo za one koji imaju sreće. Oni drugi ni to ne dobiju...

Pa da pojasnim. Nikada nisi dobio devojku, momka kojeg si voleo, volela. Nikada ne dobijes posao o kojem sanjas, nikada nisi u onome sto stvarno volis. Uglavnom nešto dobijes i to ako imaš sreće i zavolis, ako nemas onda jednostavno nisi imao sreće. Nesreca je kada uporno trazis kusur a nećeš zvaku. Koji pristanu na zvaku njihovo carstvo je nebesko.
santa
03. mart 2021. u 11.52
sirchulle: „Nikada ne dobijes posao o kojem sanjas...”

Opet ti, bracela moj, o tezama koje sa literarnog pogleda se lepo rimuju dok u stvarnosti te iste podlezu pod onu narodnu; - moz da bidne, al ne mora da znaci!

Ovo navodim iz licnog iskustva gde sam proveo 32g. sa poslom (puno radno vreme) od 9-10 meseci/g., 20-24 sata nedeljno, zavisno od programa rada.

A što se tiče 'sanjati' o poslu je jedno, dok je sasvim drugo raditi, tj. spremiti se za posao sa kojim želiš da se čak i penzionises (and then some!) to u istini postoji!
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
03. mart 2021. u 15.33
skoljko, pa ne rusim ti ništa - mislim „mojih” je gomila se razasula po svetu. i nisu balvani kakvih ima i ovde na diskusiji, nego ono, obrazovana raja i t.d. i sad, poneko oce da se vrati, i po meni, to je velika greška. znaci neko ko je bas bas duboko bio nesretan tamo - taj treba da se vrati. ko misli da mu je tu bolje nego ovde-kada je otisao odavde - taj ni u najludjem delirijumu ne bi smeo da se vrati - jer je, ako izuzmemo ne-ratove u kojima smo tu i tamo ginuli na vojnim vezbama - ovde je još gore nego tad.

evo vidi - meni juče neko recimo doneo kesu smeca i stavio pred vrata. sad, dal' nekog nerviram, dal' proverava da li ću odneti to - tipa tipuje gajbu neko da obije - jbm li ga.
ili recimo uvrne mi brisac na legalno parkiranom autu, na legalno parking mesto - onako - sportski... ili mi razbije staklo na autu - isto - iz zezancije i t.d. - a ono - stvarno nisam konfliktan lik, i mislim da nemam neke neprijatelje. -pri tom ovo su benigne stvari...
gledam pre 2 dana gospodja izlazi na terasu -ja nju gledam odozgo zgrada preko x moje - hop listic sa njenog cveta koji je pao u terasu pljas preko terase, a u drugoj ruci - puna pepeljara pikavaca - isto - pljas kroz prozor...
cik prodji travnatim delom a ne ugazi kucece govno...
Cik zamisli zemlju u kojoj u novinama izlaze slike predsednikovog sina sa osudjivanim kriminalcima. i to osudjivanim za najteza krivicna dela.
i t.d. - mislim, mogu do sutra.
da se razumemo, mogu do sutra i o dobrim stvarima, ali ono - se'te di ste, ni za di ste niste :)
vodena
(*)
03. mart 2021. u 16.08
Samo je pikavce istresla?? Pa to nije ništa, ne budite na kraj srca.

U mojoj zgradi u Bg-u je sa dvorisne strane bio ogradjen prostor za parkiranje auta za te 3 zgrade (3 ulaza) koje su bile spojene (kao otvorena ali ogradjena garaza). I sad ta vrata koja su vodila sa parkinga u moj ulaz su imala kao ravnu strehu iznad. Na te strehe su gledale kuhinje (i kuhinjske terase), ali su joj međuspratovi bili dosta blize nego spratovi. Međutim lepo se videla ta ploca od strehe i sadrzaj na njoj (lol) naročito ako si živeo na 1. Ili 2.spratu.

Normalno, tu je bilo pikavaca, nekih kesa, svakakvih gluposti. Nešto od toga je doneo vetar a nešto i ljudska ruka, lol. Ali sve je to bilo OK dok jedno jutro nije osvanula puna serpa SARMI! Mislim, nije bilo serpe, ali je bilo sarmi:) Neka od „gospodja” sa međuspratova (posto mi sa spratova nismo mogli da dobacimo osim ako smo odlicni strelci a i vetar je povoljan) je resila da joj je tako lakse nego da izbacuje djubre :)

A sve general do generala, siva eminencija, vozaci svako jutro naredjani ispred zgrade da voze u generalstab :) Ali za kantu nisu čuli :)
skoljka1
03. mart 2021. u 23.02
😂
skoljka1
03. mart 2021. u 23.03
😂
Sasha-Mudrijash
(kreativni lik)
04. mart 2021. u 14.48
Jedna od prethodnih (prva u kojoj sam ja živeo) zgrada - bmotraaaaaasss - šta bi jbt... - izbacili ljudi bajatu ves masinu sa nekog sedmog-osmog - kroz prozor, opusteno.
Problem: -ta strana je imala samo prozore - i morao si da je uredno uzdignes na jedno metar i trideset...
dva lifta parni i neparni, i tako to...
skoljka1
04. mart 2021. u 23.28
Pala mi u zaborav ta naša ‘kultura’ odlaganja smeca.
Muž putovao u Indiju i pričao mi o hororima izbacivanja smeca kroz prozor. Zgrada okružena smecem sa svih strana. A i kanalizacija nikakva tako da...smrdi da ne povjerujes. Ispade nismo ni mi puno bolji.
sirchulle
(CAD Designer)
05. mart 2021. u 09.02
Zagadjene je svakoliko i na sve strane a ja sam onako primetio neka zagadjenja koja mi prilično smetaju. Ono jeste da se ovde na zapadu redovno odvozi smece i sve je cistije nego kod nas ili u Indiji recimo ali zapad ima neka zagadjenja o kojima se veoma malo prica. Prvo je svetlosno zagadjenje. Još nisam video mrak na zapadu, sve je osvetljeno danju, nocu, sljasti na sve strane. Moj stan je u mirnom, penzionerskom kraju i okrenut od ulice (glavne). Međutim tu je i u ponoc dan. Pokusao sam sa roletnama ali slaba vajda. Sija po ceo dan i noć.Još malo pa nećeš znati kad je noc a kad je dan. Druga vrsta veoma opasne zagadjenosti je zagadjenost bukom. Buka je nepodnosljiva, sto od automobila, to od postrojenja, raznih transformatora, grejanja, ventilacije, klimatizacije, zuji sve sto može da zuji. Pored toga postoji potmuli zvuk koji se od nekuda prenosi ni sam ne znam od kuda. Neki zlokoban sum postrojenja, podzemne, autobuskog prevoza i šta ti ja znam čega. Treće zagadjenje je zagadjenje prasinom. Jeste da se odvozi smece ali posto je ceo svet u pokretu pojavila se neka vrlo cudna prasina koja to i nije. Kada ne cistis stan nedelju dana ili vise skupi se neka cudna ne prasina nego nešto kao vuna od koje možeš i carape da pletes. Kada odes na selo, a pogotovu leti znaš šta je . prasina, zemlja koja je u vazduhu ali ovde toga nema nego se generise nega vrlo cudna prasina kao sto sam već opisao. Pokusao sam to da skupim i da vidim o cemu se radi ali bez veze je to sve...
Komentar Zapamti ovu temu!
Looking for Lava Rock Bracelets?
.