Diskusije : Obrazovanje

 Komentar
СрПско или Србско?
shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак)
25. septembar 2011. u 17.51
Ја нисам баш начитан и кад чујем реч «срПско» ово „П” ми некако БрПоће у ушима. Можда зато што „Б” жубори и улива се у мој слух, а и даје ми леп осећај у устима кад изговорим реч «срБско».
Можда би неко могао да ми разјасни шта је правилно, те да се и ја мало описменим.
Хвала.
pustinjak
(operativac)
28. septembar 2011. u 11.23

По теорији и по граматици је некако лакше рећи ср„П”ски,али онда у суштини гледано тј. кад изговоримо испадосмо Ср„П”ови,а не ср„Б”и,па према томе ср„Б”ски некако је логичније,а и сам Вук Ст. Караджић је имао проблем када је расправљао са свештенством у Ср. Карловцима,баш у вези тог појма,да ли ср„Б”ски (за које се залагало свештенство) или ср„П”ски (за које се залагао Вук),према томе некад ни нама самима можда није јасно,премда искрено речено ја лично користим „ср”Б„ски”.
shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак)
30. septembar 2011. u 17.16
Хвала Пустињак! И ја употребљавам реч СрБски. То некима смета па ме често жигошу као неписменог. Не кажем да сам писмен, али ето нећу да будем неписњмен баш због те речи. А за остало није ни важно. СрБски језик је поезија!
baresh
(zanatlija)
02. oktobar 2011. u 17.42
Nisam ni ja nešto nacitan(sudeci po zanimanju),no koliko se secam iz osnovne na casovima maternjeg: imenica Srbin pri upotrebi prideva srpski umesto srpski,menja glas(slovo)ali ne i znacenje pomenute reci.

Hajde da pokusamo sa rečima(imenicama);Francuz,Englez,Nemac,Grk itd.

Jeli ispravno reci francizki,englezki,nemacki(nemachki)grki??? ili
onako kako uobicajeno pišemo i izgovaramo;francuski,engleski,nemachki,
grchki???

p.s., upotreba ch umesto c je zbog tatasture koja uglavnom ne prepoznaje sva nasa latinicna slova.

baresh
(zanatlija)
02. oktobar 2011. u 17.46
ispravka:'umesto srpski' - umesto srpski
baresh
(zanatlija)
02. oktobar 2011. u 18.44
p.s.da pokusam ponovo - ispravka:'umesto srpski' - srpski
appassionata
03. oktobar 2011. u 07.45
Svi „nenacitani”, a svi daju savete!
Pravilno je „srpski”.
baresh
(zanatlija)
03. oktobar 2011. u 08.28
Izvini ostrascena - „nacitana”,nije reč o savetima već o pravilnom izgovoru.
Naravno da je po pravopisu ispravno „srpski”,o cemu se ucilo osnovnoj.

P.S.ovovremeni nas jezik nisu izopacili„nenacitani”,već naprotiv oni
koji pohadjase fakultete,a sebe smatraju intelektualnim velicinama.

shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак)
06. oktobar 2011. u 16.03
А гуслари? Овековечише они нашу епопеју. СрБски језик је поезија!

А онда је дошао онај ћопа, па као он то све сакупио... свашта.
kobayashi
(haiku)
07. oktobar 2011. u 14.55
СРПСКИ или СЕРБСКИ!
Ilkka
13. oktobar 2011. u 08.46
naravno da je SRPSKI..te gluposti oko srpskog i rusko-slovenskog itd je vuk ipak uspeo da iskoreni jer bismo mi srbi inače sad govorili ruski, pa ne bi bilo ni srpskog.

inače i drugi jezici, recimo finski, menjaju konsonante u odredjenim padezima, itd, pa šta?

to srpski je posledica glupog nacionalizma bez osnove, ali će i to da prođe. svaki nacionalizam prođe.
shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак)
14. oktobar 2011. u 06.59
Свашта ћу ја овде да прочитам! Па види се како то изгледа кад се неки језик угледа на неки други на пр. бошњачки, црногорски, хрвацки на срБски... фали још само да се срБски угледа на фински.

Шушка се по кулоарима да нам је то „П” намерно потурено, а зна се и од кога. Можда неко зна и зашто?!?

Е сад зубар, ти кажеш да је српски национализам без основе. Можда и јесте тај српски али имамо ми и онај прави срБски, па ето ваљда због ината нисмо тиква без корена.
shiatsuka_zp
(shiatsuka / Шацу прак)
14. oktobar 2011. u 10.51
Или се овде нешто чудно догађа... а можда сам и ја погрешио па уместо „Ilkka” ословио „zubar”.
Извињавам се!
opera
(muzicar)
24. oktobar 2011. u 10.48
Aman, dokle vise ljudi!!! Da li ste ikada čuli za JEDNAČENJE SUGLASNIKA PO ZVUČNOSTI ?? Ako niste, postoje na internetu razne mašine za pretraživanja, pa ukucajte taj pojam i nadite objažnjenje. Ili, još bolje, kupite gramatiku srPskog jezika i zaista se obrazujte, a ne da lupetate svašta!
tanazije
(... none)
27. novembar 2011. u 14.50
Vuk je uspeo da uradi reformu pod stipendijom Beca (latinskog jezika) i zato smo dosli u situaciju da imamo pridev „srpskog” a mnogi odluce da govore srpski - menjajuci time P sa slovom B.

Gramaticki pravilno i ono sto je u svakoj skoli predavano i uceno i trazeno jeste reč: S R P S K O!

Posle gradjanskog rata na Balkanu (Hrvatska i Bosna) Srbi koji su živeli na ratnim podrucjima su iz razloga patriotizma i čega sve ne - odlucili da svoj recnik unaprede sa SrpskIM a ne srPskim izrazom...

Zanimljivo je da svi koji sada govore „srpski” ne urade peticiju da im se republika ne zove „Republika Srpska” nego se mire sa cinjenicom da je ime njihove republike (tj entiteta u BiH) zapravo Republika SRPSKA.

I onda kada mi dodje neko i kaže znaš srpski je pravilnije - spreman je ocigledno da se pravi pametan u drugoj zemlji ali ne u svom entitetu.

dezurnikrivac
20. februar 2012. u 17.51
ja i dalje nisam siguran jel srpski ili srpski, 'ebe lud zbunjenog. ovaj post je prava refleksija srpskog ili srpskog roda i stanja u nasoj zajednici kroz vekove...
dadamama
10. mart 2012. u 06.00
Pravilno je srpsko, jer je to jednacenje suglasnika po zvucnosti, gde zvucno B prelazi u svog bezvucnog parnjaka P.
POzzzz
brdjanin60
05. april 2012. u 18.35
PUNO ODSTUPANJA ALI NE ZA SrpskI DA BI KROZ VIJEKOVE BILI SRPI A NE SRBI.

Ako pišem srpski umesto srPski jezik, to je moj stav po tom pitanju. A ne nepismenost.

Србски је такозвано правило коренског правописа

jednacenje po zvucnosti

Zvučni suglasnik B ispred bezvučnog S prelazi u svoj bezvučni parnjak P.

GRB- jeli kazete GrBski ili GrPski

Kako mogu ove dvostrukosti: substrat/supstrat, polabski/polapski, substandard/supstandard, subpolaran

Substanca/supstanca

subskript zamisli napisemo supskript ili suptitle...

ali nepravilno koristimo supstitucija umjesto substitucija

Habsburg, subpolaran
babski, robski-ropski
SRB- GRBSKI ili GRPSKI

Većina slavenskih jezika (poljski, češki, ruski, ukrajinski, slovački, slovenski, bugarski...) pravopis, jednačenja se vrše samo u govoru, a ne vrše se u pisanju

„Zato sto smo Srbi a ne ”srpi„. I zato što je to cinio Sveti vladika
Nikolaj Velimirovic. I zato što to čini jedan do naših najvecih živih
srpskih mislilaca, episkop budimski Danilo Krstic. I zato što uvazavamo
uvide najkompetentnijih srpskih istrazivaca i jezikoljubaca da je tzv.
Vukova reforma nanela mnogo vise stete nego koristi srpskom jeziku, kulturi,
tradiciji i buducnosti”

'Srpski' je pravilno od Vukove reforme jezika. Do tada se govorilo 'srpski', iako je, ocigledno, mnogo teze za izgovor. Zbog te reforme su Vuka javno prozivali, naročito knjizevnik Jovan Rajic (čini mi se da se tako zvao, ne uzimajte mi za zlo ako sam pogresio, ipak mi pamcenje imena nije jača strana)...

tekstova iz tog perioda, bilo je „serbski”, npr. Davidoviceve „Novine serbske”.

i crkveni jezik se zvao slavjano-serbski.

Serbski je bio u vreme Vuka S. Karadžića, tačnije, pre njega dok se u Srbiji pisalo slavjanoserbskim jezikom koji je bio mešavina ruskoslovenskog i narodnog jezika. Vuk je uveo fonetski, umesto do tada etimološkog pravopisa (ako je uopšte u toj papazjaniji od jezika i postojao pravopis) i došlo je do jednačenja po zvučnosti... Mada, Vukova prva dela iz 1813. i 1814. godine u naslovu imaju serbski ( „Mala prostonarodna slavjanoserbska pjesnarica”, „Pismenica serbskoga jezika”)

***
Веменом се доста тога мења. Неке променe буду на боље, а неке покваре ствар каква је била. Правило по коме је све што је наше СРБско, претворено у СРПско, не сматрамо добром реформом.
Нисмо ми ни СРПи, ни СРПови, него СРБи. Зашто онда да наш језик називамо СРПски, наше цркве, државе и све друго што је наше, називамо СРПско. Зар није ружно рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?. Низ је разлога да изведенице од речи СРБ имају у свом корјену СРБ, ане СРП.
Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица. Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ. (проф. др Љубомир Т. Грујић)
„…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”
(Лукијан Мушицки у писму Вуку Караџићу, Новине србске 1813. година)
Поред ових упозорења Вук је поклекнуо под утицајем Копитара. О условима у којима је Вук проводио реформу можете више сазнати из књиге: Тајене Вукове реформе, М. Самарџић, Погледи, Крагујевац, 1977.
Интензивирање акције
Преносимо у целости писмо које је стигно на нашу адресу

Поштовани
Како појачати, учинити делотворнијом – ово предузеће („подухват”)? Јер, лично, не верујем у србску националну свест а камоли добронамерност досадашњих језикословаца–„нормативизатора”?
Можда би требало организовати неки референдум „за прави србски језик”, ослобођен окова који су му наметнули догматски „сербокроатистички правописци”?
Имам 72 године, дипломирани сам етнолог и магистар, пензионисани дугогодишњи сарадник у настави и наставник на Филозофском факултету у Београду као и у Бањој Луци .., и годинама сам писао прописно „правописно” али сам пре неког времена схватио да би се могли усвојити и изузе(т)ци од сакросанктног Вуковог (а заправо Аделунговог) „пиши као што говориш ...” !
Наиме, ако може „председник” – зашто не би могло и „србски” и сл.?
С најсрдачнијим поздравима,
(Ваш Радомир Д. Ракић)
Сви који желе да помогну да се промени правило о једначењу по звучности код изведеница од речи СРБ, могу поред потписивања петиције да се јаве на [email protected] ради даљих договора и активности.
На нашу радост ствари по овом питању су почеле да се мењају на боље. Тренутно на Google претраживачу у категорији Књиге налази се око 73.000 публикација које се користи СРБски.
http://jezik.rs.sr/index.php
PUNO ODSTUPANJA ALI NE ZA SrpskI DA BI KROZ VIJEKOVE BILI SRPI A NE SRBI

Odstupanja
• Jednačenje se nikad ne primenjuje na suglasničke grupe ds i dš: odstupiti, podšišati.
• U nekoj meri ni suglasnik đ ne jednači se ispred s (kao u primeru vođstvo), ali ovaj suglasnik se vrlo retko nalazi u takvom položaju pa i ne možemo govoriti o sistemskom pravilu.
• Na sastavu složenica kod kojih se oseća pauza između delova, jednačenje se ne primenjuje (kako u pisanju tako u izgovoru): politbiro.
• Jednačenje se ne vrši ukoliko bi se time dobila dva ista suglasnika čijim bi se daljim uprošćavanjem došlo do neprihvatljive okrnjenosti prvog formanta: podtačka (ne „pottačka”, niti „potačka” jer bi izgledalo da je prefiks po-), subpolaran (ne „suppolaran”, niti „supolaran” jer bi izgledalo da je prefiks su-).
• U prefiksima ad-, dis-, juris-, trans- i post- ne dolazi do jednačenja: adherencija, disgresija, jurisdikcija, transgresija, postdiplomac.
• U novijim tuđicama vrlo često ne dolazi do jednačenja: dragstor, nokdaun, brejkdens, gangster.
• U stranim vlastitim imenima suglasnici s, z, š i ž po pravilu se jednačnje, ali ipak ostaju neizjednačeni kada bi njihovo jednačenje povuklo i jednačenje susednog suglasnika: Potsdam, Pitsburg (jer bi jednačenje izazvalo i pretvaranje t u d, čime bi se dobili neprihvatljivi oblici „Podzdam”, „Pidzburg”).
• Ostale suglasnike u neslovenskim imenima vlastitim ne treba jednačiti: Vašington, Redford, Tbilisi.


brdjanin60
05. april 2012. u 18.43
Видитe чak прoгрaми нa србиjaн kaфe aутoмaтсkи прeтвaрajу лaтиничнo србсkи у српсkи

Ako пишeм срБсkи умeстo срПсkи jeзиk, тo je мoj стaв пo тoм питaњу. A нe нeписмeнoст.

Србски је такозвано правило коренског правописа

jeднaцeњe пo звуцнoсти

Звучни суглaсниk Б испрeд бeзвучнoг С прeлaзи у свoj бeзвучни пaрњak П.

ГРБ- jeли kaзeтe ГрБсkи или ГрПсkи

Kako мoгу oвe двoструkoсти: субстрaт/супстрaт, пoлaбсkи/пoлaпсkи, субстaндaрд/супстaндaрд, субпoлaрaн

Субстaнцa/супстaнцa

субсkрипт зaмисли нaписeмo супсkрипт или суптитлe...

aли нeпрaвилнo koристимo супституциja умjeстo субституциja

Хaбсбург, субпoлaрaн
бaбсkи, рoбсkи-рoпсkи
СРБ- ГРБСKИ или ГРПСKИ

Вeћинa слaвeнсkих jeзиka (пoљсkи, чeшkи, русkи, уkрajинсkи, слoвaчkи, слoвeнсkи, бугaрсkи...) прaвoпис, jeднaчeњa сe вршe сaмo у гoвoру, a нe вршe сe у писaњу

„Зaтo стo смo Срби a нe ”српи„. И зaтo стo je тo циниo Свeти влaдиka
Ниkoлaj Вeлимирoвиц. И зaтo стo тo цини jeдaн дo нaсих нajвeцих зивих
србсkих мислилaцa, eписkoп будимсkи Дaнилo Kрстиц. И зaтo стo увaзaвaмo
увидe нajkoмпeтeнтниjих србсkих истрaзивaцa и jeзиkoљубaцa дa je тзв.
Вуkoвa рeфoрмa нaнeлa мнoгo висe стeтe нeгo koристи србсkoм jeзиkу, kултури,
трaдициjи и будуцнoсти”

'Српсkи' je прaвилнo oд Вуkoвe рeфoрмe jeзиka. Дo тaдa сe гoвoрилo 'србсkи', иako je, oциглeднo, мнoгo тeзe зa изгoвoр. Збoг тe рeфoрмe су Вуka jaвнo прoзивaли, нaрoцитo kњизeвниk Joвaн Рajиц (цини ми сe дa сe тako звao, нe узимajтe ми зa злo ako сaм пoгрeсиo, ипak ми пaмцeњe имeнa ниje jaцa стрaнa)...

тekстoвa из тoг пeриoдa, билo je „сeрбсkи”, нпр. Дaвидoвицeвe „Нoвинe сeрбсke”.

и црkвeни jeзиk сe звao слaвjaнo-сeрбсkи.

Сeрбсkи je биo у врeмe Вуka С. Kaрaџићa, тaчниje, прe њeгa дok сe у Србиjи писaлo слaвjaнoсeрбсkим jeзиkoм kojи je биo мeшaвинa русkoслoвeнсkoг и нaрoднoг jeзиka. Вуk je увeo фoнeтсkи, умeстo дo тaдa eтимoлoшkoг прaвoписa (ako je уoпштe у тoj пaпaзjaниjи oд jeзиka и пoстojao прaвoпис) и дoшлo je дo jeднaчeњa пo звучнoсти... Maдa, Вуkoвa првa дeлa из 1813. и 1814. гoдинe у нaслoву имajу сeрбсkи ( „Maлa прoстoнaрoднa слaвjaнoсeрбсka пjeснaрицa”, „Писмeницa сeрбсkoгa jeзиka”)

***
Веменом се доста тога мења. Неке променe буду на боље, а неке покваре ствар каква је била. Правило по коме је све што је наше СРБско, претворено у СРПско, не сматрамо добром реформом.
Нисмо ми ни СРПи, ни СРПови, него СРБи. Зашто онда да наш језик називамо СРПски, наше цркве, државе и све друго што је наше, називамо СРПско. Зар није ружно рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Рeпублиц oф Српсka - Република коју су створили Срби, а не српи или српови?. Низ је разлога да изведенице од речи СРБ имају у свом корјену СРБ, ане СРП.
Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица. Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ. (проф. др Љубомир Т. Грујић)
„…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”
(Лукијан Мушицки у писму Вуку Караџићу, Новине србске 1813. година)
Поред ових упозорења Вук је поклекнуо под утицајем Копитара. О условима у којима је Вук проводио реформу можете више сазнати из књиге: Тајене Вукове реформе, М. Самарџић, Погледи, Крагујевац, 1977.
Интензивирање акције
Преносимо у целости писмо које је стигно на нашу адресу

Поштовани
Како појачати, учинити делотворнијом – ово предузеће („подухват”)? Јер, лично, не верујем у србску националну свест а камоли добронамерност досадашњих језикословаца–„нормативизатора”?
Можда би требало организовати неки референдум „за прави србски језик”, ослобођен окова који су му наметнули догматски „сербокроатистички правописци”?
Имам 72 године, дипломирани сам етнолог и магистар, пензионисани дугогодишњи сарадник у настави и наставник на Филозофском факултету у Београду као и у Бањој Луци .., и годинама сам писао прописно „правописно” али сам пре неког времена схватио да би се могли усвојити и изузе(т)ци од сакросанктног Вуковог (а заправо Аделунговог) „пиши као што говориш ...” !
Наиме, ако може „председник” – зашто не би могло и „србски” и сл.?
С најсрдачнијим поздравима,
(Ваш Радомир Д. Ракић)
Сви који желе да помогну да се промени правило о једначењу по звучности код изведеница од речи СРБ, могу поред потписивања петиције да се јаве на инф[email protected]зиk.рс.ср ради даљих договора и активности.
На нашу радост ствари по овом питању су почеле да се мењају на боље. Тренутно на Гooглe претраживачу у категорији Књиге налази се око 73.000 публикација које се користи СРБски.
хттп://jeзиk.рс.ср/индex.пхп

ПУНO OДСTУПAЊA AЛИ НE ЗA СРБСKИ ДA БИ KРOЗ ВИJEKOВE БИЛИ СРПИ A НE СРБИ
Oдступaњa
• Jeднaчeњe сe ниkaд нe примeњуje нa суглaсничke групe дс и дш: oдступити, пoдшишaти.
• У нekoj мeри ни суглaсниk ђ нe jeднaчи сe испрeд с (kao у примeру вoђствo), aли oвaj суглaсниk сe врлo рeтko нaлaзи у тakвoм пoлoжajу пa и нe мoжeмo гoвoрити o систeмсkoм прaвилу.
• Нa сaстaву слoжeницa koд kojих сe oсeћa пaузa измeђу дeлoвa, jeднaчeњe сe нe примeњуje (kako у писaњу тako у изгoвoру): пoлитбирo.
• Jeднaчeњe сe нe врши уkoлиko би сe тимe дoбилa двa истa суглaсниka чиjим би сe дaљим упрoшћaвaњeм дoшлo дo нeприхвaтљивe okрњeнoсти првoг фoрмaнтa: пoдтaчka (нe „пoттaчka”, нити „пoтaчka” jeр би изглeдaлo дa je прeфиkс пo-), субпoлaрaн (нe „суппoлaрaн”, нити „супoлaрaн” jeр би изглeдaлo дa je прeфиkс су-).
• У прeфиkсимa aд-, дис-, jурис-, трaнс- и пoст- нe дoлaзи дo jeднaчeњa: aдхeрeнциja, дисгрeсиja, jурисдиkциja, трaнсгрeсиja, пoстдиплoмaц.
• У нoвиjим туђицaмa врлo чeстo нe дoлaзи дo jeднaчeњa: дрaгстoр, нokдaун, брejkдeнс, гaнгстeр.
• У стрaним влaститим имeнимa суглaсници с, з, ш и ж пo прaвилу сe jeднaчњe, aли ипak oстajу нeизjeднaчeни kaдa би њихoвo jeднaчeњe пoвуkлo и jeднaчeњe сусeднoг суглaсниka: Пoтсдaм, Питсбург (jeр би jeднaчeњe изaзвaлo и прeтвaрaњe т у д, чимe би сe дoбили нeприхвaтљиви oблици „Пoдздaм”, „Пидзбург”).
• Oстaлe суглaсниke у нeслoвeнсkим имeнимa влaститим нe трeбa jeднaчити: Вaшингтoн, Рeдфoрд, Tбилиси.
bomboncic
(zvezdica)
15. jun 2012. u 01.20
srpski
brdjanin60
13. avgust 2012. u 17.44
Glup si, posle ovog shvati treba SrpskI
brdjanin60
31. avgust 2012. u 17.19
mislio sam SrpskI
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Unicorn Gifts?
.