Isus zna Lazara.

Jasno kaže „ Ime mu Lazar”... Da je samo prispodoba ili priča neka nebi ga imenovao. OVO JE ISUSOVO SVJEDOČANSTVO O SIROMAHU LAZARU.

Ne piše da je jevrejska priča. NEGO DA JE ISUSOVO IZNOŠENJE ČINJENICA O LAZARU. ISUS, A NE NEKI TAMO PRIPOVJEDAČ PRIČA O LAZARU.

Svatite prijatleji moji da iamte posla sa Riječju Božjom. I odnosite s etako prema njoj.

Nemojte je rušiti i obarati i mijenjati njeno značenje pokušavajući prilagoditi gehemskom tumačenju. Gdje se sve obara na nivo Starog zavjeta i pokušaja gehemom tumačiti sve ostal

Sve što je Isus rekao o kazni bacili ste u vodu. SVE ŠTO NE ODGOVARA GEHEMSKOM TUMAČENJU PROGLASILI STE SVIME DRUGIM SAMO NE ISTINOM.

Istinu govori Isus Nazarećanin. I KOLIKO GOD ZATVARALI OČI PRED NJOM NJEGOVA JE NAJSTARIJA I NJEGOVA JE ISTINITA, A NE GREŠNOG DAVIDA I JOŠ GREŠNIJEG SALAMONA.

„...duh tela i kostiju nema kao što vidite da Ja imam.” (Luka 24,39)

Pa cekaj ako ta prica ne potvrdjuje raj i pakao kako bi trebalo ta prica bude napisana pa da vi poverujete? Zašto se onda Isus sluzi laznim parabolama koje će navodno celo covecanstvo nagnati da veruje pogresno? Kazete da dusa nema prst i da ga ne može umociti u vodu i zbog toga kazete da raj i pakao ne postoji, ali to je samo zelja te duse bogatasa, jer se mucila u paklenoj toploti.

Pazite, morate RAZLIKOVATI kada Isus upotrebljava „prst i vodu” kao SIMBOLIKU da OPISE kako je u paklu (i ta simbolika je verovatno prikazana veoma slična realnosti) od same CINJENICE da raj i pakao zaista postoje. Jer ako bi raj i pakao bili takođe simbolicni kao sam opis kako je u istima onda ta dupla simbolika ne bi imala nikakvog smisla osima da zbuni milijarde i milijarde ljudi. Jer da nas takve stvari ne cekaju nakon fizicke smrti kao sto je simbolično opisano u vrevi, placu i skrgutanju zuba i da raj i pakao kao nešto sto nije simbolično ne postoji onda Hrist o tome ne bi ni govorio. A Hrist kao sto vidimo može svasa reci i to necete uzeti ozbiljno, jer prihvatate samo one predhodno obradjene informacije koje su prošle kroz vasu predefinisanu iskrivljenu prizmu, i tako postajete naopaki; kad ne treba vi interpretirate bukvalno a kad treba vi tumacite simbolično.

Glasnice ti verovatno podsvesno osecas da si inferiorniji od tvojih teoloskih suparnika dok ja nisam iskompleksiran kao ti pa da se na silu „nsosis s amnogima ovde”.

Drugo bez obzira sto duh nije od krvi i mesa on verovatno ima obrise coveka, i može imati ljudsku siluetu tako da nije pogresno upotrebiti izraz prst, seti se Ilije i Mojsija koji još nisu vaskrsli (znaci nemaju telo) a opet su živi i svesni dok su ih Apostoli videli iako su oni davno pre toga umrli.

A treće stvarno je suludo vase tumacenje nakon što ste propustili kroz vasu iskrivljenu prizmu Isusove reci:

„ZAISTA” pa onda reč „DANAS” pa onda reč „RAJ”

(U Luci 23:43 И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају.)

Da li barem malo primecujete koliko vam je ispran mozak, da li barem truncicu sumnje imate? Dzabe ja vas ubedzujem da je 1+1=2 kada ste vi, tvrdoglave sivonje, već unapred zacrtali da je 3, pa nek vam bude onda tri:)

Moje ređe javljanje u poslednje vreme ima dva razloga:
nedostatak vremena i nedovoljno poznavanje materije ove vrste.
Iako sa zakašnjenjem, stignem da ispregledam i sa pažnjom pročitam
ne samo naslove tema već i komentare cenjenih učesnika.
Kada je reč o simbolici, ona daje neku pouku (možda i više), može da sadrži i otkrije neku istinu, ali, istina može bez simbolike, istina
ne može biti: čas istina, čas simbolika. Isti principi važe i za razne
priče, mudre izreke, primere, parabole...
Bratski pozdrav svim učesnicima, Cartensius.

Na osnovu jednog pogrešno interpretiranog teksta (1. Petrova 3,18-20), pobornici nauke o besmrtnosti duše tvrde da je Gospod, nakon smrti, propovedao u paklu (?!) dok zbog pogrešno shvaćenog teksta u Evanđelju po Luki (23,43) kažu da je već na dan raspeća bio u raju, što je suprotno i Njegovom iskazu Mariji, datom nakon vaskrsenja: „Ne dohvataj se do Mene jer se još ne vratih Ocu Svojemu…” (Jovan 20,17). Dakle, Isus, po Sopstvenom iskazu, nije bio u raju do vaskrsenja jer bi tamo, svakako, video i Samog Oca, Koji bi Ga - sasvim je sigurno - dočekao u prisustvu svih nebeskih vojski:

Vrata! Uzvisite vrhove svoje,
uzvisite se vrata večna!
Ide Car Slave.
Ko je Taj Car Slave?
Gospod nad vojskama,
On je Car Slave.

Psalam 24,7.10.

A za Milana - suvoparan si kao i svi adventisti ne slavis Boga iz srca nego iz legalizma da se koza najezi. Kakva sad pominjes vrata ajde leba ti?

moca77
(Obozavalac)
18. мај 2010. у 19.27

A kada kažem da bezis od teme mislim na ono jasno Isusovo „ZAISTA, DANAS I RAJ”. Vi to tumacite ako me secanje sluzi da to „danas” ne znaci stvarno danas nego vreme između fizicke smrti i vaskrsenja. Ali Isus je upotrebio reč DANAS, a danas znaci danas, i raj znaci raj i zaista znaci zaista,

Moca, lepo je to od tebe sto si se ogradio rekavsi „ako me secanje sluzi”, jer po svoj prilisi da te i ne sluzi dobro.

Evo ti pravo tumacenje toga teksta:
Original ne kaže „Danas ti kažem bićeš sa mnom u raju” nego:
„Truy I tell to you today, you will bi with me un Paradis.” Luka 23,43.

„Zaista ti kažem danas, bićeš sa mnom u Raju”

Dakle, Isus mu je to obecao tada „danas” ali onda prelazi na buducnost a ne sadasnjost, „Bićeš sa mnom u Raju.”

Već ti je gore dokazano da ni Isus u petak nije bio u Raju.
Ti ono poslao si ga u papako, ali budi siguran da nije imao šta ni da trazi u paklu pa ni tamo nije bio.

Tako, Hristos će svoje obecanje dato razbojniku koji se pokajao i priznao Ga sa Spasitelja ispuniti, ali ne toga petka nego prilikom ponovnog dolaska i vaskrsenja umrlih pravednika.

Galsniče,
toliko si ovde truda uložio,
uglavnom (posebno gore u prvom delu) si bio u monologu sa samim sobom.

Šteta truda i vremena, jer si sa svojom postavkom fulao sto po sto.
Ti očito u svojim tumačenjima svih argumenata i Bibl. stihova koje ti ovde ljudi postave, manipulišeš tumačenjima istih, izvrćući ih samo onako kako to tebi odgovara. Nisi ni logičan a vala ni iskren u tome.

Pozdrav svima!

Mihovilov,

Rekao si:

„Odakle Abraham gledaše Isusov Dan. Iz praha i uspavanosti i mrtvila. Ili iz Kraljevstva Nebeskog.”
Ovde aludiraš na sledeću Hristovu izjavu:

„Avram, otac vaš, bio je rad da vidi dan Moj; i vide, i obradova se.” (Jovan 8,56)

Nju si, brate, protumačio kako je tebi odgovaralo, ne gledajući, dakle, šta je, zaista, pisac rekao, posebno u svetlu svih relevantnih izveštaja, koji, integralno, svedoče da je Avram želeo da pojmi Hristovu ulogu u Planu spasenja ali i da, ukoliko bi to bilo po Božjoj volji, U PROROČKOM VIĐENJU dobije otkrivenje o tome i Bog je, suštinski, odgovorio potvrdno, ali i krajnje iznenađujuće: zahtevom da žrtvuje sopstvenog sina, u čijem ispunjenju je, Avram, na najupečatljiviji način, spoznao i suštinu Plana spasenja – Hristovu žrtvu otkupljenja za pali ljudski rod.

On ju je, zasigurno, kao osnovu Plana spasenja, delimično, spoznao i u proročanskoj simbolici životinjskih žrtava ali je tek Božjim zahtevom da na žrtvu prinese sopstvenog sina, koju je, zahvaljujući veri u vaskrsenje, i Božjem obećanju da će upravo kroz Isakovo potomstvo Spasitelj biti Utelovljen, bio spreman da prinese, čime je iskazao potpuno poverenje u Boga, spoznavajući, ujedno, veličinu Njegovog odricanja za naše dobro, u čemu je, ličnim iskustvom, „video” „dan Hristov”.

To je, dakle, istina o ovom predmetu – da je, naime, Avram, Hristovo stradanje na Golgoti, kao osnovu Plana spasenja, naravno, video za ovozemaljskog života, jer je navodna večna egzistencija u vidu nekakve besmrtne i samim tim samostalne (?! - samostalan je samo Bog) duše motiv iz Platonove, odnosno, helenističke paganske filozofije i pseudo-religije. Međutim, i da nije tako, racionalno objašnjenje ove Hristove izjave, u skladu sa svim Biblijskim učenjima, bilo bi da je Bog, Avramu, „dan Hristov” prikazao u proročkom viđenju, jer je Avram, i po Božjem iskazu, bio prorok (1. Mojsijeva 20,7). Istina je, dakle, kada je iskreno tražimo, bliska i jednostavna.

„Verom privede Avram Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje, u kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme; pomislivši da je Bog Kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; ZATO GA I UZE ZA PRILIKU.” (Jevrejima 11,17-19)

Osim toga, Biblija jasno govori da ni Avram, baš kao ni David, „...ne izađe na Nebesa…” (Dela 2,29.34), jer, ubrajajući i njega (Avrama), u velikane vere, jasno kaže da „...ovi svi, dobivši svedočanstvo verom, NE PRIMIŠE OBEĆANJA; jer Bog nešto bolje za nas odredi, DA NE PRIME BEZ NAS SAVRŠENSTVA.” (Jevrejima 11,39.40)

„JER vam ovo kazujemo rečju Gospodnjom da mi koji živimo i ostanemo za dolazak Gospodnji //NEĆEMO PRETEĆI ONE KOJI SU POMRLI//. Jer će Sam Gospod, sa zapovešću, sa glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i //MRTVI// u Hristu //VASKRSNUĆE// NAJPRE; A POTOM mi živi koji smo ostali, //ZAJEDNO S NJIMA//, BIĆEMO UZETI U OBLAKE U SUSRET GOSPODU NA NEBO, I ///TAKO/// ĆEMO ///SVAGDA/// S GOSPODOM BITI.” (1. Solunjanima 4,15-18)

„JER KAKO po Adamu SVI //UMIRU//, TAKO ĆE i po Hristu svi //OŽIVETI//, //ALI// svako u svom redu: //PRVO// HRISTOS; //A POTOM// ONI KOJI VEROVAŠE Hristu, //O NJEGOVOM DOLASKU//.” (1. Korinćanima 15,22.23)

„JER će doći Sin Čovečiji u slavi Oca svojega s anđelima Svojim, i //TADA// će se vratiti svakome po delima njegovim.” (Matej 16,27)

Dakle, verni idu u raj ali ne kao nekakve duše, već nakon vaskrsenja u telu, i ne odmah nakon smrti, već „u poslednji dan” (dan Hristovog Drugog dolaska). O tome govore i naredni tekstovi:

„…ovo je volja Oca Koji Me posla: Da od onoga što Mi dade ništa NE IZGUBIM, NEGO da ga VASKRSNEM U POSLEDNJI DAN.” (Jovan 6,39)

Za kraj sledi još jedna izjava našeg Spasitelja: „Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam: Idem da vam pripravim mesto, i KAD otidem I pripravim vam mesto, OPET ĆU DOĆI, I UZEĆU VAS K SEBI DA I VI BUDETE GDE SAM JA.” (Jovan 14,2.3)

Bengibore,
slazem se da je Glasnik izneo obilne dokaze o ovoj temi i da nema ko sa njim da disdkutuje o ovoj temi, jer je prilozio mnostvo dokaza koji se ne mogu pobiti. Slazem se da je to vise monolog nego dijalog, ali ne mislim da je za to Glasnik kriv, on ceka da se jave oni koji mogu da ospore argumente koje je prilozio.

Cinjenice su mnogoborjne, da se prica o bogatasu i Lazaro ne može uzeti doslovno, jer u tom slučaju dovodi do neresivih problema.

Mnogo smo se usmerili na pricu, a vrlo malo ili nimalo na pouku
koju je Hristos zeleo da da ljudima ovom pricom.

Mojoj dragoj braći,

1Co 1:3 Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.
1Co 1:4 Zahvaljujem svagda Bogu svom za vas što vam je dana blagodat Božija u Hristu Isusu,
1Co 1:5 Te se u svemu obogatiste kroza Nj, u svakoj reči i svakom razumu,
1Co 1:6 Kao što se svedočanstvo Hristovo utvrdi među vama;
1Co 1:7 Tako da nemate nedostatka ni u jednom daru, vi koji čekate otkrivenja Gospoda našeg Isusa Hrista,
1Co 1:8 Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista.
1Co 1:9 Veran je Bog koji vas pozva u zajednicu Sina svog Isusa Hrista, Gospoda našeg.
1Co 1:10 Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da svi jedno govorite, i da ne budu među vama raspre, nego da budete utvrđeni u jednom razumu i u jednoj misli.

cobi63

Mnogo smo se usmerili na pricu, a vrlo malo ili nimalo na pouku
koju je Hristos zeleo da da ljudima ovom pricom.

Mi smo Srbi očigledno više skloni raspravama a manje razgovorima.

Više smo skloni da nadmudrujemo jedan drugoga, umesto da slušajući sagovornike pređemo preko mnogih pitanja i dokaza oponenata (jer i Hristos nije odgovarao na sve što su fariseji iznosili) i da pokušamo zaobilaznim putem da budemo drugima na blagoslov.

Setimo se da kada Hristos nije mogao diretkno ljudima da govori (jer nisu bili spremni da slušaju), on im je govorio priče sa prenosnim značenjem, i na taj način sejao reč isitine (o kojima će tek kasnije da razmišljaju o njihovom dubljem značenju).

Raspravljanje je deo prokletstva srpske nacije i to mi nosimo svaki od nas u svojim genima. To je naš brat dobro primetio i lepo opisao u svojoj knjizi „Prokletstvo nacije”. Mogli bi svi da pročitamo delove koje se odnose na nas same, da bi sebe bolje upoznali i da bi se pokajali za motive (ja moram da priznam da za mnoge motive nisam uopšte svestan, i zato je dobro da nam se na neki način ukaže na uzrok naših problema).

Hajmo zato draga braćo moja hrišćani da pokušamo više da razgovaramo, da iznosimo duhovne pouke vezane za ove poslednje dane u kojima živimo (imamo ogromno bogatstvo Božjeg Duha proroštva - citirajmo mnoge Božje savete, opomene i duhovne misli), i naravno pre i posle toga da se molimo da Sveti Duh bude u nama (da nas promeni sasvim) i da dodirne neku dušu, jer su uzalud sva naša pisanja bez Svetoga Duha ... neće nikoga dotaći!

Shvatate da našim sagovornicma (našoj braći hrišćanima koji drugačije misle) nije uopšte bitno da li je jedno ili drugo tačno (oni zaista misle da su u pravu i njima dokazi nisu potrebni jer su ih ranije čuli i razumeli), oni uglavnom ne čitaju sve, već prelete preko tekstova i daju svoja već oformljena shvatanja. Nastavljati rasprave je ruglo pred onima koji to sa strane gledaju (pred slučajnim posetiocima SC),

Mnogima je mrsko da dolaze na ovaj forum SC Religija - posetili su ga, videli duh koji je na njemu i otišli dalje … i kada posle par godina ponovo svrate i vide istu atmosferu (prepiranja), oni pomisle da ovi ljudi nisu sasvim svoji - a može biti i da su pravu.

Zar nas Bog ne opominje da On nije Bog bune, već reda i mira?

1Co 14:33 Jer Bog nije Bog bune, nego mira, kao po svim crkvama svetih.
...
1Co 14:37 Ako ko misli da je prorok ili duhovan, neka razume šta vam pišem, jer su Gospodnje zapovesti.
1Co 14:38 Ako li ko ne razume, neka ne razume.

Hajmo zato da svi budemo jednostavniji, razgovetniji, precizniji ...

Co 14:16 Jer kad blagosloviš duhom kako će onaj koji stoji mesto prostaka reći „Amin” po tvom blagoslovu, kad ne zna šta govoriš?
1Co 14:17 Ti dobro zahvaljuješ, ali se drugi ne popravlja.

Zar nije bolje da uđemo u razgovor sa jednom dušom koja hoće da razgovara, umesto što se prepiremo sa mnogima:

1Ti 1:4 Niti da gledaju na laži i na teftere od plemena kojima nema kraja, i koji pre čine PREPIRANJA negoli Božji napredak u veri.

1Ti 6:4 Nadu se ne znajući ništa, nego bolujući od zapitkivanja i praznih prepiranja, oda šta postaje zavist, svađa, huljenje, zle misli,
1Ti 6:5 Zaludna PREPIRANJA onakvih ljudi koji imaju um izopačen i nemaju istine, koji misle da je pobožnost trgovina. Kloni se takvih.

1Ti 6:20 O Timotije! Sačuvaj što ti je predano, kloni se poganih, praznih razgovora i PREPRANJA lažno nazvanog razuma,
1Ti 6:21 Kojim se neki hvaleći otpadoše od vere. Blagodat s tobom. Amin.

Tit 3:9 A ludih zapitkivanja i teftera od plemena, i svađa i PREPIRANJA O ZAKONU kloni se; jer je to NEKORISNO i prazno.

Dakle draga braćo hrišćani hajmo da poslušamo Božje savete i da osluškujemo šta nam Božji Duh kaže, jer šta nam vredi da dobijemo ceo svet (dokažemo da smo u pravu) a da duši svojoj naudimo (propustimo da dopustimo da Sveti Duh potpuno bude u nama).

Joh 14:23 Isus odgovori i reče mu: Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti.
Joh 14:24 Koji nema ljubavi k meni ne drži moje reči; a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla.

Svima nama je potrebno da se posvetimo Bogu kao Jakov na Javoku ili kao apostoli u gornjoj sobi.

Isus Hrist:
Mar 6:31 I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo. Jer ih beše mnogo koji dolaze i odlaze, i ne imahu kad ni jesti.

Mir Božji sa svima

Dragi Milane,

Zahvaljujem ti na tvojoj iskrenoj brizi za svu našu braću, i što si mi napisao ono što si mislio da je potrebno.

Meni je zaista drago da mogu da vidim našeg brata Glasnika, kako se, i koliko se iz godine u godinu trudi, da govori istinu našem narodu na ovom SC forumu.

Gospod neka bude sa njim i neka mu da zdravlje, mir i Svetoga Duha dvojinom (kao Jelisiju) da ga blagoslovi blagoslovima odozgo za sav nesebičan trud prema dušama koja ne znaju šta je desno a šta levo.

Siguran sam da mi brat Glasnik neće zameriti što sam napisao par svojih utisaka na njegovoj temi.

Ni u kom slučaju mi nije bila namera da bilo koga nipodaštavam, a ponajmanje brata Glasnika.

Zaista bilo kakvo nipodaštavanje mi nije na um palo, i molio bih sve koji su se tako osetili da mi oproste.

Naravno trebalo je da korigujem tekst pre slanja i sada bi to uradio da mogu da ga editujem.

Molio bih sve da me ispravno razumeju. Želeo sam samo da prenesem utiske mnogih osoba koji su svraćali na SC Religija, i voleo bih i da moja braća, i svi ostali diskutanti, vide njihovim očima. Mi bismo zaista mogli da popravimo stanje na forumu - „što do nas stoji”.

Svakako da je bolje da ovakve savete govorimo licem k licu, ili preko mail-a ... ali, mesta za popravljanje ima kod svih (i kod mene svakako ima mnogo toga da se popravi, dovrši, ispravi ...); tako da i ostali sagovornici mogu da primene savete Božje reči (njima ne mogu da se obratim mail-om).

Često se dešava da nas ponesu emocije i onda nastavljamo po inerciji ... što svakako nije dobro.

Oni koji drugačije veruju često nisu spremni da slušaju i onda dokazivanjem izazivamo kontra efekat (protivljenje). I to onda ide u nedogled. Ne kažem da ne treba govoriti istinu, naprotiv, ali zašto se zadržavati na onim temama koje nameću oni koji drugačije veruju od nas? Zar mi nemamo poruku koja treba da se objavi svetu?

Moguće je, i sigurno je, da se svi mi razlikujemo u pristupu i načinu obraćanja ... izboru i ukusima (o tome ne treba raspravljati).

I svi treba da budemo različiti i udovi jednog tela ... ali, ipak svi treba da se trudimo da popravimo što se popraviti može, i da postupamo nalik na Našeg Gospoda Isusa Hrista.

Zato, iznad svega molim vas braćo moja, nemojte da vas uvrede (povrede) ove moje reči ... moguće je da nisu izgovorene savršeno, vrlo moguće je da i pogrešim u proceni (i ja sam grešnik). Svakako je moglo i trebalo je izostaviti po koju reč i rečenicu, a dodati neku lepu reč i pohvalu ...

I meni bi bilo žao da povredim ijednu dušu koja se bori. Bog mi je svedok da bi me to bolelo više nego išta na ovom svetu.

Ali ovo znajte da bih voleo (iz sveg srca) da svi objavimo istinu celom svetu a posebno našem narodu. I da u svima njima probudimo (ne mi nego Sveti Duh) želju da se upoznaju sa svojim Stvoriteljem i Otkupiteljem ... a posebno kako vidimo da se približava dan sudni.

Siguran sam da ako bude ljubavi između nas, da će to biti svedočanstvo svetu koji nas sluša i posmatra.

Siguran sam da ako se budemo zadržali na Božjim jednostavnim istinama (koje su osnova adventnog pokreta) bićemo radosni jer ćemo videti da će se mnogi upoznati sa Božjim poslednjim opomenama svetu, i da će mnogi prihvati Božji poslednji poziv milosti (kroz savete, opomene, ukore itd). Rečeno nam je da će mnogi razumeti - prepoznaće da im je poziv lično upućen od Boga ... i da će to biti više osvedočenjem - radom Svetog Duha, negoli dokazima.

Sada je još vreme kada možemo da iznosimo dokaze u prilog naše vere, ali zaista nam je neophodno da nas Sveti Duh vodi, jer smo bez Njega bez ljubavi, bez sile, bez ljubaznosti i učtivosti ...

Ne osuđujem nikoga, samo upućujem (sebe i druge) na rešenje. Nije to nipodaštavanje, već prijateljsko drmusanje prijatelja (da se probudi, osvesti) što reče pastor Hypolit (tako ne možemo postupiti prema ženskom rodu ali prema braći možemo).

Zato sam siguran da nema razloga da bude zla između braće i dece Velikog Cara.

I zato mom bratu Glasniku poručujem, nemoj brate da dozvoliš da te moje reči povrede ... nije namera bila da te povrede već da sve nas uzdigne ... I molim te oprosti meni grešnome i nastavi da govoriš istinu, jer ima još da se raduje duša tvoja i duša naša ...

„Uzalud se trudih i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mojega ... Ako se Izrael i ne sabere, opet ću se proslaviti pred Gospodom, i Bog će mi biti sila moja.”

(pogledaj poglavlje: „Da se ne plaši srce vaše” Čežnja Vekova str: orig. 670-673)

Molim se samo da imaš svagda mir i odmor i neka Bog nadalje blagoslovi tvoje nesebične napore da se mnogi obrate Gospodu Isusu Hristu ... i da se svi zajedno radujemo kada ga uskoro ugledamo kako dolazi na oblacima nebeskim sa svim anđelima.

Mir Božji koji prevazilazi svaki um neka bude među svima vama braćo

Zahvalan sam Bogu, SDG, i, svakako, tebi - na pozitivnom prijemu i objektivnom razumevanju rečenog jer se prijateljska primedba, kao što se može videti, odnosila na način obraćanja, sa predlogom da se interne stvari, radi međusobnog uvažavanja i poštovanja, po Hrišćanskom principu „čašću činite jedan drugog većim od sebe”, i radi slave Božjeg imena, koja počiva na Njegovom narodu, rešavaju interno, što si tako i shvatio dok su ostala zapažanja nepodložna takvoj kritici jer su stvar dubine ličnog iskustva sa Bogom, uslovno dozvoljene subjektivnosti i prirodne različitosti, koje i sam pominješ, tako da se, brate - neka je hvala Bogu i dobroj volji za to - deklarativno slažemo.

Ako sam, možda, pri tome, sam „zvučao” tvrdo, izvinjavam se ali to, ako je tako, čine ovi ograničeni uslovi, gde se niti vidimo, niti čujemo.

Pozdrav i sve najbolje