pa ko te tera da gledaš...

meni lično ne smetaju... ja imam moje 3-4 tv kuJne koje pratim i to je to...

Ja ih gledam kao opcinjena:)
Jeste da retko šta od toga spremam ali nadje se nešto i za moj ukus;)

hehe Bax, ja to nisam gledala. Kad ima ta emisija na B92, da pogledam?

Ма емисије су гледане: ту су и спонзори ( саставни део приче), треба само некакав кухињски амбијент па удри! Како рече поменути Мики (на студију БЕ) „Никад лакше, никад глупље и никад брже смандрљане емисије!”.
У бившој нам домовини све је почело са емисијама ТВ Загреб- ненадмашни троугао чинили Маестро Стево Карапанџа; водитељ, дегустатор, Санчо Панса... покојни Иво Сердар; и ВЕГЕТА, тј Подравка као спонзор. Ива је заменио појавом мање убедљив (много, бре,мршав за ТО!), али неодољиви Оливер Млакар.

Онда је кренуло, тако да је данас тешко наћи телевизију без куварске емисије. Кухињица, Воки Костић, „Кување срцем”, „Лепи Брка-Гастрономад”, „Пут вина” са обавезним рецептом, „Дођи на вечеру”, поменути Мики који се измотава на салашу, „Паклена кухиња”, ни пола не набројах, и то само домаће.
Ту дођоше до загушења илити презасићености, од шуме се не види дрвеће па то је.
Већина емисија снима се у блоковима, екипа сними неколико одједном, па се деси свакојаких чуда, попусти концентрација, ошљаре. Обашка када као пробају и мераче незавршено, врело, па шатро уживају.
Или, забркану смесу преручуји у тепсију, па ноншалантно оставе 25% у посуди за мешање (да ли би тако код куће или ресторану у коме раде?).
О нетачним рецептима, изостављеним кључним моментима ( и састојцима), боље и не трошити тастатуру.
Чисто ворхоловских 15 минута славе, реклама, самореклама, мада су ми ипак дражи од много небулознијих политичких емисија! ;)