Ja sam prvi put pravila bozu prije par dana i prvi put je probala. Moja se fermentovala, samo sto ja nisam imala svjezi kvasac pa sam koristila instantni kvasac. Bas sam htjela da pitam ima li neko iskustvo u koristenju instantnog kvasca i koliko ga stavlja? I ako neko može da mi opise ukus i miris ovog pica? Jer kao sto rekoh ja nisam upoznata sa istim. :)) Hvala.
Meni jedino logicno objašnjenje za tvoj slučaj jeste da ti kvasac nije bio aktivan ili da je nešto inhibiralo njegovo dejstvo (neki od mikroorganizama), pošto je on nosioc fermentacije u ovom slučaju.
Pozdrav.
bemonkey

Da,to se kod nas još uvek pravi u nekim poslasticarama,a mi smo,kao deca,voleli da je pijemo mesanu sa limunadom i to smo zvali *spricer*.

Zar_Ptico, ja sam radila po ovom receptu:
http://www3.serbiancafe.com/kuvar/10/2490/Boza
S time, sto sam ja dodala instant kvasac i sok od pola limuna umjesto limuntusa. Ja sam pravila samo jednu litru. Js nikada prije nisam probala bozu tako da ne znam kakvog ukusa bi trebala biti. Kvasac sam dodala dok je tecnost bila mlaka, stavila u vinsku flasu i zacepila. Ostavila preko noćida fermentise i sutradan nasla izbacen cep usljed pritiska. :)) Zacepila ponovo, ostavila u frizider i sutradan probala. Bilo je puno ugljen dioksida (kao koka-kola), slatkasto-kiselo. Jutros sam popila poslednju casu i imalo je najbolji ukus do sada. Je li se ti tako sjecas toga pica?
Ja sam koristila kukuruzno brasno.
Pozdrav.
bemonkey

Upravo sam pogledao i našao proizvođača pasterizovane boze u Beogradu.
Čak se prodaje online.
Pola litre je 50 dinara, litar 80 dinara, a litar i po 125 dinara.
Ne znam da li da ovde ostavim link (da se to ne protumači kao reklama, a ja ne radim za njih, a ni reklame nisu dozvoljene)

http://www.nutricia.rs/e-prodavnica/zdravi-napici/prirodni-sokovi-bez-secera/

Tu imate razne sokove, idete dole i naćićete i bozu.

po mom receptu se ne dodaje poslje voda već ta koja je ostaje...možda probam po ovom receptu što se dodaje voda

hvala svetomire...mi iz inostranstva ne možemo da narucimo :(

Bozu sam pravila samo jednom u zivotu, nekog davnasnjeg leta u roditeljskoj vikendici, lako može da se desi da tome ima i 20 godina.

Radila sam po receptu iz „Patinog kuvara” (ama, u taj kuvar ze kunem kao u Bibliju!), i svi smo bili vise nego zadovoljni - boza je vrlo lepo reznila i osvezavala. Sustinska razlika u odnosu na recept napisan ovde je u onih 5 sati „fore” koje tecnost dobije da fermentise od kad joj se stavi kvasac.

Pata lepo kaže: „U međuvremenu razmutite za 1 dinar hlebnog kvasca u mlakoj vodi. Kad je kvasac uskisao, izrucite ga u skuvano brasno, dobro promesajte i ostavite da tako stoji do sutradan. Izjutra bozu procedite kroz gusto sito ili cist salvet. Ocedjenu bozu zasladite prema ukusu, i stavite je na hladno mesto ili u nju stavite komad cistog vodovodskog leda. Ne može dugo da stoji, jer će uskisnuti”

Patine razmere su 1kg neprosejanog projinog brasna na 10 l vode, taodje se kuva 2 sata, uz povremeno mesanje drvenom varjacom, pa se doda razmucen kvasac kad se tecnost smlaci. Koliko je to „za 1 dinar kvasca” teško da se iko vise seca - godina je 1939, ali mislim da sa dosta verovatnoce možemo da pretpostavimo da je to „standardna” kockica kvasca od 40 ili 50 grama.

Takođe je zanimljivo i ono o „cistom vodovodskom ledu” - to je doba pre frizdera, i kupovale su se table leda, koje su stavljane u posebne drvene ormarice, „ledare”, da tako ipak, kako-tako, hlade namirnice.

Pata uopste ne pominje ni limun ni limontus, a kaže da se sladi „po ukusu”, pošto se već fermentisana tecnost procedi od brasna.

Tako, čini mi se da je onih 5 sati za fermentaciju sasvim nedovoljno - tj. tvoja boza jednostavno nije „imala kade” da fermentise. Ali posto je tecnost i dalje puna kvasca, javni nam se za neki dan! Dodouse, ako si kvasac stavila dok je tecnost još bila vruca, moglo je da se desi da toplota ubije gljivice, pa onda teško da dodje do fermentacije - ali valjda ti se to nije desilo!

Letos sam pravila brzi sok od zove, onaj sto sa malo secera i limuna stoji u prozoru, na suncu, nedelju dana, i to neke ogromne kolicine, tako da mi se dosta dugo vukao po frizideru. Poslednju teglu smo popili negde posle 3-4 nedelje od stavljanja u frizider, i secam se da je divno reznila - pomislila sam: „Ama, bas kao boza, moracu to opet da napravim”.

Pa, možda, iduceg leta...