Moja deca vole, na svu sreću, gotovo sve. A posto su sad u pubertetu poceli su da jedu kao vukovi. Ne vole sendvice i kojekakve pahuljice već mora biti nešto konkretno da utole glad. Punjenu papriku obozavaju sa pire krompirom pa im to često pravim a pored toga vole i sarmu, prebranac, pirinac, snicle, lazanje, supe s knedlama, cuftice u paradajz sosu,razne salate.
A što se tiče frizidera tu me mnogo nerviraju:)
Imaju naviku da ga otvore i gledaju, gledaju...čini mi se pola sata. I onda kažu „U ovom nasem frizideru nikad ništa nema”. Dok ja ne dreknem „Zatvaraj frizider, šta gledaš toliko!?” :)
Tako mi i prijateljica kaže da njeni decaci otvaraju frizider i onda analiziraju šta ima unutra. Oni to vise iz dosade nego iz potrebe.
Bila je dobra kad je jednom na njih viknula „Zatvaraj frizider dobices reumu !”
Moja deca vole i slatko a posto nikad ne kupujem slatkise trudim se da im često napravim nešto domaće. U slučaju da bas taj dan nemam ništa a njima se jede oni progundjaju, kao „ Nikad ništa slatko nema”, na šta im ja odgovorim pogledom ispod oka.
Ali kad nam se jede nešto slatko onda ja na brzinu zamesim palacinke i njih svi volimo. Uglavnom s cokoladom i orasima. Pravim ih uglavnom sa raznim mesavinama brasna i malo mleka i vise vode.
Stariji sin voli da kuva i često pomaze pa razmišlja da upise skolu za kulinarstvo u cemu ga i ja podržavam.
A mladjeg ne smemo ni da pustimo u kuhinju jer je veoma trapav i čega se god dohvati on polomi i pokvari ili unisti serpe.
Čim vidimo nešto polomljeno u kuhinji mi odmah uperimo prst u njega a on samo kaže „upssss” „)”

Sve je to do toga kako su deca vaspitana , nema šta.
Ako su raspustena i roditelji im daju da jedu slatkise pre jela, smokije i cipseve pa naravno da neće biti gladni i da će mrckeljti za stolom.
To ne treba dozvoliti.
Da su oni gladni jeli bi. Neka ih pusti da se istrce i iskacu a da im ne da ništa drugo pa da vidis sto će jesti.
Naravno to su deca, ne treba im nakrkati pun tanjir, već onaj manji tanjir umereno sipati,mislim,lako je dosuti,ne može dete pojesti koliko odrastao covek.
To su deca,vole sve sto je lepo za oko. Vole da im bude ukraseno, Zahara nam je barem to pokazala.
Osim toga, mora da se zna red. Deca kada osete da roditelji nisu strogi neće ih ni slusati. U vrticu se zna. Mislis da bi tamo mrckeljali? Deca osete ako ima reda,onda ga i postuju.
Drugo je ako dete nije gladno. Ako nije gladno ne treba da terati da jede, kada bude gladno jesce.
Mora malo stroze sa decom i kraj price.
Nemojte me pogresno shvatiti, ja jako volim decu,ali mora da se zna red.

Zahara, evo i moja deca su pubertetlije (sin je skoro „ozdravio” od te „bolesti”, nadam se) I jedu sve, ali apsolutno sve. Najviše vole ribu i raznorazne pite. Ali, ja sa njima imam drugi problem. Izgleda da sam ih navikla na dobru, zdravu domaću kuhinju, pa sam im i dosadila. U poslednje vreme sve cesce čujem (doduse vise od cerke nego od sina) da bi trebalo da kuvam malo vise „Maggi”, tj. iz kesice, tj. kao majke njenih nemackim drugarica! To je taaako ukusno, jelte!? Pala sam u nesvest kad mi je to prvi put rekla, u međuvremenu kuliram i mislim se „jedi tako kad budes živela sama”, ali bih volela da čujem od vas da li i vi imate sa decom slična iskustva. Pozz

Slažem se sa ZarPticom, sve je stvar navike i vaspitanja. Svoju decu nikada nisam pitala šta bi jela. Prosto se podrazumevalo da mora da se jede ono što ima, a fala Bogu uvek ima. Volim da kuvam, volim da jedem, pa tako i moja deca. A i muž. Naravno da im spremam poslastice koje požele ili nedeljom ispoštujem njihove želje, ali preko nedelje za ručak se jede ono što skuvam.Imam prijateljicu koja daje svom sinu samo krompiriće, prženo meso, kojekakve grickalice i koka-kolu. To radi jer on neće da jede, a u stvari on neće da jede jer mu to daje. I uvek kada dođu kod nas kada iznesem posluženje ona kaže: ''Ma neće on to jesti, on to ne voli''. I naravno, dete čim čuje majku da tako govori on i neće to da proba. Moj otac je rođen za vreme rata, a mama odmah posle rata, bili su više gladni nego siti dok su bili deca i nikada nisu mogli da biraju i izvoljevaju. Glad i nemaština su ih naučili da cene i poštuju nečiji trud da im nabavi i spremi hranu. Današnja deca takve stvari ne mogu da nauče jer im se previše dozvoljava da biraju, a tu su i grickalice i slatkiši koje dobijaju i više nego što im treba.
Pozdrav od Likete

Kriska,
simapticna tema, naročito za nas 'sveze' mame :)

Odnos moje 2,5-godisnje cerke prema hrani se bitno promenio od kada sam ja 'olabavila'.
Na primer, scena od juče: postavila sam na sto rucak - pilece meso dinstano sa limunovim sokom i pecurkama (scaloppine al limone) i uz to kao prilog pire od krompira i karfiola.
Dete nije htelo ni da proba.
Ja je pustim da se igra i kada je nakon sat ipo dobro ogladnela, ja joj ponudim to isto. Smazala je bez pogovora!

P.S. Inače, ja živim u San Diegu!

Zahara,

nisam znala da imaš toliku djecu :))

opera, u kojoj je godini taj period ozdravljenja :))

moj sin pojede vise od tate...ma stalno je gladan...jedina supa koju jede i voli je pasulj...i kad ga pitam šta da napravim za rucak ...on kaže pasulj

to buljenje u frizider je i kod mene pocelo ;-)

cerka je jako mrsava...strkljava...ista ja kad sam bila mala...i ona je pocela lagano da dobija apetit

ali sin je neprevaziđen...ja kupila kolac...kako sam već rekla na nekoj drugoj temi...a on je svaki 5 minuta pitao jel može da proba...iako sam rekla poslje rucka...ali djavo mu neda mira :))dolazio je iz sobe jedno 5 puta...

nije mogao da saceka da se skuva krompir za rucak...a onda nije mogao da ceka pire pa je uzeo sebi onako 3 krompira i prelio sosom od vrganja...nije ni salatu donijeo na sto...znate kako to mrzim...nije mali da saceka 5 minuta pa da jedemo k'o ljudi...pa nedelja je

a rekla sam mu 3 puta prije toga da skloni neke tanjire sa stola u masinu...ma kavi samo je sjeo i poceo da jede...nije ranije bio takav...to je samo pubertet...on ništa ne cuje...samo lebdi negdje...tu je samo fizici ali psihicki daleko odavde...sanja i masta...

ja svojima nisam nikad birala nešto i posebno pravila...jeli su sve...ali me cudi kako oni ne vole onu hranu koju sam ja najviše voljela kao mala...a vole ono sto ja nisam voljela kao mala :))kako je moguće..ja i muž se stalno krstimo za stolom...

ja kao mala nisam voljela kuvanu slaninu u pasulju...pa me tata prevari i ispasira a ja pojedem u neznaju...nisam voljela rizoto...nisam voljela kupus slatki(ma ni sad nisam ljubitelj ali jedem)

a moja djeca ne vole sampinjone..koje sam ja obozavala i danas isto..pa ne vole paprike bilo kako...a ja se i danas davim istim

moji ne vole brokoli karfiol sparoge...dok se ja i muž davimo...a ni muž nije volio brokoli ..pa sam ja nasla dobra recept i sad sve nestane :))

moj najstariji sin ne voli kuvanu mrkvu...i ako ga natjeram...ili zamolim jednom u mjesec dana da pojede supu...ostavi svu mrkvu...i persun ma sve sto valja...

brokoli samo kuvam par minuta...zatim procjedim stavim na tanjirmalo posolim i malo pobiberim...pa stavim po malo maslaca preko nekih da se topiu preko...mmmmm...super bude..tako isto sparoge...samo njih malo duže kuvam

karfiol jedem svjez...pa jedem pohovan...par minuta skuvam pa prepržim uvaljano u brasno i jaje...nekad ga zapecem u rerni sa jajima i sirom malo brasna i mlijeka...ma da prste polizes :))

najmanji sin jede šta hoće...on jede mermeladu i za rucak nekad...jer mi smo pospustljivi...nećemo galame u kuci...rucak je hoćemo mir i onda mu ispunimo zelju...ako ne voli ono sto je za rucak jede svoje omiljene spagete sa kecapom :((
zato jede dosta voca i pije mlijeko...pa nije problem...danas je pojeo 3 mandarine i jabuku...supu ako ima obavezno jede

dobro znam da je razmazen...ali neko mora i to ;-)

Kriska i Ninocka, lepo ste se snasle, a i ja isto tako radim. Da ne kažem da `podvalim` detetu hehe :) pa ne može to biti podvaljivanje, kad je zdravo i dobro za njega,a malo je zamaskirano. Valja se.
Što se tiče tvrdoglavosti,kao sto Nina rece, popustice kad stvarno ogladni.
I neka, tako i treba,dakle, ako nema supe, nema bananice. Odlično. Tako će dete stvoriti zdravu naviku da jede supu.

Sto ga vise teras, sve vise će da ti lupa kontru. Keep cool, kad vidi da si ti opustena i on će da se opusti i da krene da jede. A u obdanistu pogotovo: mnogo je sladje jesti u drustvu sa svojim vrsnjacima. Možda mu je krenula i ona cuvena NE faza (kontrira u svemu), a tu su ti potrebni samo dobri zivci i da ostanes dosledna sebi (veruj mi, govorim iz licnog iskustva). Pozz

Potpisujem Operu!! Mali ti udara kontru i oseca da se ti debelo nerviras. Ako ne 'olabavis', to vise neće biti faza, jer će izrasti u naviku.

Anea,moja cerka je imala isti problem.Dete jednostavno nije htelo da jede, a posebno ako je nešto što ne voli.On je mogao da živi na suvom hlebu, a ako mu kažu:danas ćeš pojesti ovo inače nema ni hleba,odlazio je gladan u krevet.Kada je pitala doktora šta da radi,on je rekao:da li si ti ikada čula da je neko dete u Danskoj umrlo od gladi.Ako neće,ne mora!Danas ima 8 godina i mnogo je probirljiv dok mu brat jede sve.Tako da to nema nikakve veze sa ne(vaspitanjem).Anea,gde vi živite?Mislim,zbog čega sumnjas da će u vrticu loše da se hrani?Ovde zaista vode racuna šta spremaju deci i sve je ekolosko.M.

Znam Ninocka,sin mi često putuje poslovno u Ameriku(i sada se tretnu tamo nalazi).Iznenadjuje se koliko se amerikanci ne kvalitetno hrane i koliko gojaznih ljudi ima.Ovde opet po malo preteruju,sve je ligth i teško se nalazi npr.punomasna pavlaka.Posebno se pazi šta se deci u vrticima daje da jedu,mada ovde deca dobijaju hranu samo do pune 3 godine.Posle nose hranu od kuce.
Takođe,tebi i tvojima sve najbolje!Pozdrav M.

Ja sam već jednom pisala o mojim klincima, kad stariji nije htio da jede sendvic sa povrcem, a kasnije sam tražio. :) Anea, mislim da je to faza, moj stariji kad je bio otprilike u tom dobu, samo malo stariji, ja sam kukala na sav glas ako ništa ne jede, a do tada je bio u fazonu ako nije skuvano domaće on neće ni da primirisi, i kad sjedne ne ustaje dok sve ne pomete, to je bilo divno. Ali nastupi i ta faza neće ništa, a valjda od tog mog kukanja kako ne jede i kako je mrsav (a nije bio) drugarica koja inače radi u djecijoj bolnici mi posalje brosuru bas o fazi oko probiranja hrane i slabog apetita oko te dobi. Ja ju nazovem i kažem joj fino, ma sve ja to znam i razumijem, ali 'moje dijete nije jelo'. :) Sada je to prošlo i uglavnom jede, čak je sam od sebe poceo da me pita jel smije da uzme ono sto mu inače ne dozvoljovam, a ja se svaki put blago osmijesim. :) Nedavno smo bili kod nekih rodjaka, oni imaju dvoje djece 5 i 7 godina otprilike, i njihova majka otvori plakar i tamo stoji 'Coco-Pops' (one pahuljice sa puno secera i kakaa), a ovaj moj će ko iz topa 'to nije zdravo za djecu da jedu' (puni 4 za mjesec dana), žena ga pogleda, i ja joj objašnjavam kako se ja na taj način branim od kupovine takvih proizvoda. Ona mu nudi da jede, i on bi ali samo gleda u mene i onda kaže 'mama, ali ja ću samo malo, neću puno' :), ja mu dopustim i na kraju nije sve ni pojeo. A mali koji isto uskoro puni 2 godine, nema tih faza, taj kad je gladan, ne staj mu na put, ledja mi odvali kad treba da ga podignem, i ako jede nešto rukama, ubavezno mora da ima u obadvije ruke, inače se ne broji. :) I ja sam mlada mama, pa ne dijelim savjete jer se još uvijek ucim, ali ovo su moja iskustva za sad. :)

ne brini se,samo ostani pri svome.

Nije moja upokojena Baka (Bog da joj dusi prosti) dzaba govorila „Majka ih razmazila ali ih nije mazila”!
Topik glasi: „Šta deca vole” ili tako nešto slično? Jel te molicu lepo? E, pa ovako:
Deca vole (kako koje ali uglavnom)
- da sednu u Mamino, Tatino, Bakino, Dekino krilo
- da ih roditelji i ukucani s vremena na vreme pomaze, pomiluju, nagrade a, Boga mi i izgrde
- da im Mame „tetosu” (ugadjaju)
- da tatama pokazuju da im je vise stalo do Mama
- da budu visociji nego sto jesu
- da im Mame imaju lepsu „trajnu od njene mame” a tate imaju brzi auto od auta njegovog tate
- ...

Deca ne vole da roditelji na njih ne obracaju paznju jer:
- ih boli glava,
- sa sefom su se dana an pasija usta ...itd. 'i još mi ti sada tu zakeras sa tom (bljutavom) sargarepom,
- smo ih izgrdili a nismo im objasnili zbog čega su grdnju dobila,
- jer smo ih iz Bakinog krila izvukli da „jedu, cute, idu da spavaju i rastu”,
- ...

Kada budemo imali (ili sebi organizovali da imamo) malo vise vremena da budemo sa nasom decom i da ih slusamo i razmišljamo o onome sto nam ona porucuju, lakse će nam biti i da razumemo šta i zbog čega vole ili ne vole. Ako se naše „podizanje” dece odvija na brzinu (ajd, umoran sam, ljubi te tata, sutra ćemo o tom, spavaj pa ujutru u obdaniste, ...), kao odgovor na to, od naše dece će mo dobijati da ono sto mi mislimo da je za njih a i za nas naj bolje - ona će odbijati.

Ja o tome toliko a Dame mogu da lepe minuse koliko im dusi milo.

Prijatno Vam vece želim i da Vas Deca Vasa vole a ostalo će ići za time,

Bata

I ja imam djevojcicu koja ne jede mnogo, barem se meni čini nedovoljno. Dok je bila manja i ja je hranila tako je lijepo jela razlicito voce i povrce. Sada dosta toga odbija. Najviše joj se svidja hrana bogata ugljenim hidratima.
Jutros smo za dorucak imali kasu od zobenih pahuljica i jogurt izmiksan sa bananama i borovnicama. To voli i ja se potrudim da to malo obogatim sa hranom iz raznih grupa.
Kada skuham kasu od zobenih pahuljica dodam malo meda, grozdjica, mljevenih oraha, bananu sitno isjeckanu i ola. Uziva u tome.
Ja pravim svoj jogurt pa joj onda često isti izmiksam sa vocem. Razne kombinacije, banana je baza jer je veoma slatka tako da nije potrebno dodavati nikakav zasladjivac. Mi volimo da dodamo jagode, borovnice, maline, kupine, mango. Zavisno šta imamo.
Inače voli ustipke, palacinke, pa joj serviram sa slanim prvo pa onda malo sa slatkim prilogom.
Onda pravim granolu od zobenih pahuljica, grozdjica, suvih kajsija, suvih brusnica, badema, sunncokretovih sjemenki, psenicnih klica, mekinja, meda. To svi volimo. :))
Imala je period kada je manje vise sve odbijala, sada je ni ne pitam hoće li da jede. I moram da priznam da bolje jede. Sa djecom non-stop ucis. :))