iiiiju.. ju.. ju.. :))

E a jel ste vi čuli za igru „krivo kuce” A?

Begesar hvala puno na ovoj prelepoj posveti :*

Vidim da Kicos ima „na lageru” i pesme mog kuma pa da odslusamo zajedno ;)

http://www.kodkicosa.com/stani_malo,_kafanski_sviracu.htm

Bati i Banetu po jedan poljubac :* :*

Мајловки захваљујем на поздравима, још више на пољупцу!

Госни Бегешар, што се ја малко швотам, присећам кроз маглу „Комада различитијех пјесама” као Вукови певачи је једно, а сувисле верзије нешто сасвим друго!
Нисам слушао ДОБРЕ тамбураше, па још на уво још од прошлог века (како језиво звучи!), тачније, од пре рата.
А знали смо, млади,здрави (неки и живи :( ) да се тамо неких '70. спакујемо у два стојадина (14-15 хориста из Зрењанина, без грешке у рачуну- колико пута продрман у пртљажнику тих пар десетина км!), у Жабаљ па у „Шајку”!
Каква екипа, млађана Сања из прве поставе О Ђиле, будући глумац Брстина, Прле ( данас професор музике, хоровођа ), Биља (данас лекар)и ко све не, ротирао се састав...
Кафанчина регуларна, ламперија, клипови кукуруза, петролејке, неизбежни точкови таљига ( тарница?) као лустери, храна и пиће просечни али браћа Роми- изнад просека.
Трошили смо, максимално ондашњих 5 (стотина, хиљада? динара) на пиће и мезе, а по 15-20 у бегеш!
Наручимо песме, не дамо ошљарења (Пази, бато, немој НАМА форшпил, рефрен, прву строфу и крај, остав!),па ударимо у полифонију,макар трогласно. ;)))
Дођосмо коначно до фазе „ми колеге, музичари”,па када праве паузу, код нас за сто!

Класичан репертоар: Де ма мирро, Пираманђе корркоро, Пиравел о Миле плишано шешири,Верка калуђерка (све три верзије!), а кад зацакле очи и уситне сати- бећарци, Цајка и сл.
Заготивили нас људи јер нисмо скомрчили (кад имамо), па још познајемо репертоар, не као браколомци- шефићи и секЛетарице из околних вароши који су знали махом програм радио Шапца (не би још Пинка, шућур Алаху), љиге које данас звуче као озбиљније партитуре браће Штраус...
За ове ромске, покојни Трифун Димић сакупи пар књига, двојезично, док су се бећарцем бавили разни скупљачи умотворина.
Да не буде скроз „офтопић”, 'рана им и није била лоша!
Јел' ово реклама? Ипак се само сећам кафане од пре 30 годиница, која можда и (не)постоји још!?

Мени је географија још и остала благонаклона, али екипа, младост, ОНА безбрижност и дрчност?
Ма свет је био наш!
Сада: Едита (ваљда) у Канади, Тале старији-Француска, Славко умро (у 44! :(), Прлету - оперисали (практично, извадили) панкреас,па је некадашњи хедониста, гурман а вала и кулинар осуђен на строгу и стриктну дијету ...

Имамо зато у Зрењанину поводични бенд „Шошоја & банда”, све циркулишу и напредују по инструментима.
Једном другару су, нпр свирали на свадби аутоматски, није било приче, када су свирали и родитељима! Нисмо Енглези, али имамо лепше традиције! ;)))
Сећам се, као да није прошло више од 40 година, пошаље ме кева до самопослуге,а тамо замка, Сцила и Харибда у једном човеку- чика Миша Шошоја (или ШИшоја? Заборављам калдарашки!), чувар паркираних „бициклова” (како кажеду Бечкеречани), седи, наслоњен на зид, плишаног клопавог шешира натученог на лице (само бркови вире испод обода!), и пребира по чели (или контри?) неке акорде и одломке. Поред њега се зноји полуиспијено „Зрењанинско светло пиво”, а ја стојим, бленем, слушам, док ми се у зембиљу јаја, млеко и остали бакалук већ покварише!
Такође се сећам, још пре 1962. сам слушао тамнопуте тамбураше како ноншалантно свирају (пророчки?)неке ствари које после у СОКОЈУ наплаћују Брега и остали аутори!? :)))
Хвала на лепим жељама,и ми Теби то исто!
Па сврати тамо у Театар Ромен, уживај и за нас!

Мало уздарје! ;)
Ови су се после „уозбиљили”, скоцкали, али више их волим овако шарене и изворне!
Беше фолклор?
Шта рећи за ове „дебеле скво”!?
Имао сам среће да овакве ствари видим и чујем уживо! :)

http://www.youtube.com/watch?v=Y5HU5tWZb2s

Имали,једном, зонску или општинску смотру аматерског стваралаштва, па су спаковали све, од гуслара из колонистичких села, преко Рома из Бегејаца (исти као приказани:) ), до хорова, оркестара, ма све.
После свега, спаковаше нас по којекаквим објектима, сокићи, погачице, понеко пиво...
Разиграше се, само тако, мандовац, карамандовац, циганочка, венгерка, вербункош... звали ми то како хоћемо, али ТО!
Млађан и лаконог, покушао сам (о оптимизма!) да скинем рад ногу, руку- џаба.
Спасао ме је члан њиховог КУДа, бледолики брат који је са њима већ 15 година, вели, па такође не може ТО. Али је схватио поенту- нису нам бабе пушиле лулу, забагована генетика!