Narodna izreka kaže da pravi pravoslavac za Bozic jede pecenku, a za Uskrs jagnjetinu.
Ja godinama pravim isti jelovnik, jedino promenim kolace ili predjelo. I niko se ne buni.
Ovaj meni volim zato što je proletnji, pun zelenisa, jagnjetine...
Za predjelo služim ili domaću pitu zeljanicu, mislim sa domaćim korama, ili antipasto (uz jagnjetinu deluje mediteranski): masline, suseni paradajz, marinirani sir, marinirane mlade hobotnice, neki narezak itd.
Zatim dolazi obavezna jagnjeca kisela corbica. Nekada sam je pravila od glave i iznutrice, sada od ciste krtine. Zdravije je, nema holesterola.
Sarmica s zeljem ili vinovim listom. Tacnije, u Australiji je pravim od blitve, nisam do sada nasla zelje. Fil pravim po starom presijskom receptu: od jagnjeceg mlevenog mesa sa zacinskim travama i limunovim sokom.
Peceni jagnjeci but uz koga obavezno idu peceni mladi krompirici i salata. Jagnjeci but natrljam zacinom od mediteranskih trava (origano, ruzmarin..) solju i prelijem limunovim sokom i s malo maslinovog ulja. Tako meso odstoji oko sat-dva i onda ga pecem.
Kolace ili tortu menjam, prema raspoloženju, ali se u principu trudim da budu lagane, vocne, proletnje...
Meni uz jagnjetinu pase Merlot vino.
U mojoj porodici je od vajkada obicaj da se gostu spakuje nešto od hrane da ponese. Deca to jako vole i postuju. Tako isto izbegnem, da nam se, da ne zvuci proracunato i ruzno, hrana danima vuce po frizideru. Jer posle praznovanja, mi se vracamo zdravoj kuhinji i kuvanju. Opet ću citirati narodnu mudrost: nije svaki dan Badnji dan.