Večeras

Večeras
pevamo za njih.

Večeras, poslednju pesmu.
poslednji stih.

Naglasičemo suglasnike.
Neka zveči, neka se čuje.

Taj krik, jecaj,
od istoka, dolazak oluje.

Sa zapada, zmije,
jezikom palacaju milioni.

Crkva je prazna,
a zvonik sam od sebe zvoni.

Zvono od suza izliveno,
kao što Andrej već reče.

Od nadirućeg pakla,
teško je ovo veče.

I andjeli i
djavoli sad ratuju na nebu.

Vojske Goga i Magoga
okružile su svetu zemlju.

I mašine su večeras
dobile besmrtnu dušu.

Plamenu i belu,
ko kolači od morfijuma za ranjene.

Večeras, draga
mašine, oči, demonske imaju plamene.

MC

metalik

obrijala
je dlake
i nacrtala metalik obrve

hijaluron
stavila
u butine i kapke

oči joj
razrogačene,
samo gleda,
ona samo gleda
slomljene komade neba

hijaluron otekao,
ne može da zaspe

dok andjeli večeras
odozgo padaju
„dobrošli u klub, besmrtne elita”
izabrani se nadaju.

U kostimima od kože,
masti,
i silikona.

Klečeći
pred idolima
od lepka i kartona.

MC