Bleda dama

ulica kestena,
tiha, snena.
lišće, opalo
pahuljice promiču,
bez reči.

Pad.

U plastičnoj stolici,
prekrstila je noge,
i senka je na njenom licu,
tupa, sećanja, prazna.

Bol.

Korak prolaznika šapće.
Lozinka.
Odziv.
Samo za tebe.

Gad.

Osmeh te obuzima,
mišići se trzaju i drhte
sve bi da mu daš.

Sad.

Bradavice u ruke.
Štipaš.
Pritiskas
gojne sise
o
okno.

Tako je mlad.

Hoćes li ga dočekati
kao nimfa,
kao zrela žena,
Robinja?
Da'l ćeš na njemu slomiti bič?
Da li je normalan?
Da li je lud?

Uzalud.

Koraci sve tiši,
tuga ti
opušta
i spušta.
Dosada zove u
svoje hladno krilo.

A dug?

prodaja neuspela,
novca,
sve manje.
Toneš u stolicu,
svi osećaji,
odavno su usahli
Sve strepnje i strahovi,
sve te savilo.

Gledaš kako pahuljice promiču.

Ništavilo.

MC

(2006. posveceno nepoznatoj ženi u jednom holandskom izlogu)