RUPA

Dubina ponora u koji smo pali
zavisi od toga koliko smo mali.

Stoga zalud kralju iako još viri
jer rupa se skuplja ali se i širi.

Samo duša sitna beznadežna glupa
mora da provjeri kolika je rupa.

I najgori znaju nema pravog pada
sve dok se u ponor ne surva gromada.

Jer kad se stropošta u omračje malac
i rupa se skupi pa bude ko palac.

Zašto da se mjeri sudeći po ehu
oni što su pali neki važni bjehu.

Njima tek u rupi dođe mudrost davna
da jedino ponor sve grbe izravna.

Probuđeni iz sna žive noćne more
al rupa je rupa iz nje nema gore…

Gore su njegovi al' zalud se nada
bjehu rod rođeni ali prije pada…

Nije hjihov čim su objavila zvona
da je kralj skliznuo u ponor sa trona.

Dok u mraku pipa karlicu ramena
sluša kako viču: pala neka bena!

Pogađa ga više od tog što se skrha
što se više neće dočepati vrha.

Ne kuka toliko za slomljenim zglobom
koliko što nikog ne đipnu sa sobom.