Нема Праштања !

Никада !

Хвала за линк.

Kome se osvecivati?
Ti, koji su cinili ta zvjerstva, vjerojatno su svi mrtvi...

Зверства почињена у Јасеновцу су неопростива. Нико нормалан не може ни да схвати како је уопште било могуће да неко чини такве злочине. То је и проблем целе те ситуације са Јасеновцем; просто је несхватљиво да су се такве ствари могле и замислити а камоли догађати.

Онда на то додате и чињеницу да је Броз све учинио како би, у име ''братства и јединства'', изједначио све злочине, без обзира на број и добијете страшну истину да страхоте Јасеновца никад нису показене светској јавности онаквима какве заиста јесу. Не само светској јавности већ ни нама који смо живели у СФРЈ.

То изједначавање злочина је довело и до тога да се целокупни хрватски народ никад није оградио од усташких злочина. Дакле, чак ни они Хрвати (има и таквих, наравно) који на усташе гледају као зло, уопште нису имали ни прилику да рашчисте са усташама и то, пре свега, због Брозове политике.
Самим тим, ни нова хрватска поколења нису ни учена о страхотама Јасеновца (и Јадовна и Гаравица и на стотине других стратишта на којима су усташе оргијале).

Броз је нама Србима својом политиком нанео толико зла да је просто невероватно да и дан данас има Срба који о њему имају позитивно мишљење. Јасеновац је само један пример. Други су, рецимо, границе република бивше СФРЈ којима је, примера ради, Хрватска добила целу Јадранску обалу. Те Брозове границе су нас Србе тешко коштале при распаду СФРЈ.
Јбт, заиста, како је уопште могуће да неко од Срба о њему мисли нешто позитивно!?

Као особа које је о страхотама Јасеновца слушала од неких преживелих и као особа чија је и родбина побијена у том Јасеновцу, признајем, ја заиста немам ни стомак ни живце да гледам било шта о Јасеновцу. Надам се да ме разумете када тако нешто кажем. Неки познаници који су гледали ''Дара из Јасеновца'' су пили таблете за смирење након гледања тог филма. Требаће ми пуно времена да се одлучим да погледам тај филм а и тај документарац о Неђи из Јасеновца. Можда их никад нећу ни погледати али не требају мени филмови ни документарци пошто ја о Јасеновцу знам све.

Čujem da autor filma o Dari hoće da ga nadopuni filmom o oluji. Čini mi se da je malo rano za to. Bilo bi dobro da se prije oluje snimi još par filmova o Jasenovcu, jer u 2 sata filma o Dari nije stalo previse istoriskih ilustracija šta se sve dogadjalo. Nedjina prica je idealan kandidat za to, pogotovo dok je još ziv. On ima neku posebnu memoriju dok se tako jasno sjeca svih detalja kad mu je bilo 5 godina. I još jedan film iz serije Taj i taj iz Jasenovca po sjecanju nekog mucenika iza kojeg je ostala zabiljezena autenticna ispovijest. Pa onda dopuna...

Дара је склепан филм, дјелује као наруџба која се морала завршити до одређеног рока, а ни материјала, ни мајстора није било при руци. Ни умјетнички филм, ни документарац, ни доброг сценарија, ни градације...такав филм било ко да направи изазваће емоције, али ако имало знамо позадину и ако смо искрено емотивно везани за жртве и догађаје о којима филм говори, овај филм је нека врста шамара жртвама и историјским догађајима. Тотално аматерски обрађено.
Асоцијација на Светог Вукашина...па оно је срамота.
Био сам у Јасеновцу 70их, гледао сам документарац у амфитеатру у оној спомен соби мање од 5 минута и истрчао ридајући. Будући да сам посјетио Коритску јаму више пута, да сам о Придворици чуо много прича, да сам знао имена носиоца Павелићевих медаља за јуначка клања по Борчу, Коритима, Источној Херцеговини...био сам у моменту спреман да голим рукама давим носиоце чивених презимена, потомака оних са списка Павелићевох славодобитника. И вјерујте ми да су се се у рату 90их та иста презимена опет посебно исказала.
P.S. Овај документарац још нисам стигао погледати

Film dokumentarac „Jasenovac” priklazivan je krajem 80-ih u
Science Center TO - CAN. Pred ulazom u Centar okupila se grupa žena
protestanata sa transparentima i zastavama sahovnicama negirajuci
genocid. Za divno cudo iz ko zna kojih razloga, sa njima nije bila niti jedna muska osoba. Bilo je letnje doba, vreme skolskog raspusta
pa je sa mnom posao i moj 12-godisnji sin. Na ulazu pred halom gde
se prikazivao film, mojem sinu nije bilo dopusten pristup uz obrazlozenje; da maloletnicima do 16 g. nije dopusteno gledati
ovakvu vrstu predstave. Da nebi propustio ovu priliku,dam sinu
$novcanicu i kažem:'idi preko puta S.Centra na plazu u McDonalds,uzmi nešto i sacekaj me dok se prestava zavrsi.
Posle nekoliko minuta - tokom prestave - sve vreme mi je sin bio u
mislima;'šta ako ga ona rulja pred vratima prepozna i ne daj Boze
prati ili napadne'.
Dokumentarac je bio strava. Kasnije se saznalo da je doticni redziser
imao grdnih neprilika i pretnji,zbog čega je morao promeniti ne samo
mesto boravka, već i državu u kojoj je 'ponikao'.

Znam deda jako dobro.
I mogu reći da si skoro u svemu u pravu.
Ja sam od onih kojemu su „...ali majku vlasku” od kada znam za sebe...