Kako su streljali mog dedu 1944 godine?

Moj deda je imao samo 44 godine i cuvao stoku u planini
Visoka Glavica – a planina je pripadala selu Rastosnica
podno Majevice u istocnoj Bosni.
Sa dedom tog dana bila su i tri maloledna deteta..
Sumom su naisli nazovimo ih partizani. Na celu kolone jahajuci na konju bio je maloumni Đorđe Đojić -

Dohvati pusku ne silazeci sa konja upucao je pred decom i svojim pajtosima u grudi mog pokojnog dedu..
Namerno izbegavam ime i prezime dedino - to ostavljam
Djojinim naslednicima da oni kažu koga sve je to njihov deda
i otac ubijao..Ionako je sve kasno. Ali nek se bar zna i cita!
Zbog brojnih ubistva Djordjo Djojic posle rata uznapredovao je i sklonio se u Split… Tamo se skrivao sve do onog dana kada su ga
braca po nozu isterala iz Hrvatske a on se devedesetih sklonio negde u Beograd a da niko nije znao.
Tek devedesetih nekolicina njegovih tadasnjih pajtosa koji su gledali kako ubija mog dedu progovorili su i to posle smrti krvnika. Sve do tada porodica i sinovi su znali samo da su partizani u sumi ubili njihova oca. A ko su to bili nisu znali do devedesetih.
Ali za zločinca Djordja Djojica da se privede pravdi bejase kasno.
Krvnik i ubica je naprasno umro a da nije seo na optuzenicku klupu..

Eto, neka znaju „borci” partizani a i njegovi naslednici kako su partizani ubijali nevine civile i tako pravili državu Jugoslaviju.
Unuk S.T.