Evo, da ti ja odgovorim, posto imam dvoje dece koja ovde idu u skolu.

Prvo: sistem je sledeći: imaš osnovnu skolu ( 4 godine), a onda, u zavisnosti od uspeha deteta tri tipa skola:

Hauptschule- traje 5 god. Sa zavrstekom iste dobijas Hauptschulabschluss iliti potvrdu o zavrsenoj osnovnoj skoli. Preporuku za ovu skolu uglavnom dobijaju deca stranaca i deca iz socijalno slabijih porodica, tj. deca ljudi koji ne mogu da im pomognu. U mnogim republikama je ova skola ukinuta. Kod nas, na jugu još uvek postoji i trenutno se rasptravlja o svrsishodnosti iste. Kad dete zavrsi ovu skolu može da upise Realschule ili da ide na neki zanat.

Realschule-traje 6 god. U nju idu deca koja su mnogo vise prakticno otijentisana, a manje im lezi teoretsko bubanje. Po zavrsetku iste, može se ići dalje, u Wirtschaftgymnasium ( nešto kao privredna gimnazija) i polagati matura, posle koje može i da se studira, doduse ne svi fakulteti. Takođe može i da se trazi Ausbildungsplatz, koje traje uglavnom tri god. a postize se kvalifikacija za raznorazna zanimanja (kos nas je to bila, čini mi se, srednja strucna sprema).

I na kraju:

Gimnasium-traje (po nopvom, reformisanom sistemu 8 god). Direktna prohodnost na univerzitet, postoji takođe mogućnost, za one koji ne žele da studiraju, Ausbildung-a.

Postoje i drugi modeli skola: Gesamtschule (odvajanje na Haupt, Real i Gymnasium je kasnije), razne privatne skole, u kojima ne postoje ove klasifikacije ( Waldorf, Montesori itd).

E sad, sistem ovako, na papiru i nije los: prilično je transparentan, covek i sa Hauptschule može da zavrsi fakultet, ako hoće, sanse da se obrazuju imaju svi. Međutim, ovo je samo na papiru. Iz iskustva mogu da kažem ( a i u celoj Nemackoj se vode diskusije na tu temu) da ovde sansu imaju samo desa ciji su roditelji spremni i koji mogu da pomognu detetu ( da li svojim znanjem, da li finansijski, tj. da placaju privatne casove) tokom celog njegovog skolovanja.
Moja deca su bila u dve razlicite gimnazije. Sin je isao u skolu koja je imala muzicki odsek, cerka ide u klasicnu gimnaziju (sa starogrckim i latinskim) i treba da maturira ove godine.

Šta su ucili?

U obe skole su jako dobro ucili matematiku, fiziku, hemiju, jezike, biologiju. Programi humanistickih predmeta su katastrofa (sem jezika): istorija, geografija, knjizevnost, muzicko...Ne postoji obavezna lektira (godisnje procitaju po jednu do dve knjige).

U cerkinoj skoli je situacija sa predmetima opste kulture malo bolja, ali ni oni ne sijaju (bez obzira sto je to elitna skola u nasem gradu, najstarija, itd, itd).

Sin je prekinuo skolu u 11 razredu gimnazije, između ostalog i zbog svog uzasno jakog individualizma, da ne kažem nesposobnosti da se prilagodi grupi. Ovo pišem zbog toga sto imam utisak da se deca u ovdasnjim skolama ne uce da razmišljju sopstvenom glavom, već moraju da se povnuju mišljenju vecine (koja u glavnom i nema svoje mišljenje, jer nije naucena ni iz kuce, ni u skoli da razmišlja), jer čim malo iskacu iz normale odmah dobijaju pecat „teske” ili „hiperaktivne” ili „asocijalne” dece. On je na svu sreću i uprkos skoli nasao svoj put, ali smo za to i moj surug i ja i te kako zasluzni, jer mnoga se deca deca, koja ne dobijaju nikakvu podrsku, pogibe i ostanu dezorjentisana.

Znaci, skole im nisu idealne ( ja ću slaviti iduceg maja, kad mi cerka maturira :-))), ali nije ni mnogo tragicna situacija-sve zavisi od vas koliko ste spremni da ulazete u dete.

Sin, ako dolazi posle zavrsenog 6. razreda, ionako će morati da ide godinu dana u skolu u kojoj će da nauci nemacki, a onda će ga oni rasporediti u koji tip skole može da ide dalje. A onda je na vama...

Nadam se da sam Vam malo pomogla, a ko imate još pitanja mozete mi pisati na mail: [email protected].


Pozz

Evo i ja da dodam nešto. Već je objašnjen sistem i raspodela skola. Međutim nije sve tako crno, ili sam ja optimista :)

„Hauptschule- traje 5 god. Sa zavrstekom iste dobijas Hauptschulabschluss iliti potvrdu o zavrsenoj osnovnoj skoli. Preporuku za ovu skolu uglavnom dobijaju deca stranaca i deca iz socijalno slabijih porodica...”
Ovo je delimicno tačno. Ali kad se kaže uglavnom deca stranaca, zvuci kao da tu preporuku dobijaju zato što su stranci a ne zato što nisu postigli potreban uspeh za druge, bolje skole . Preporuku za dalje skolovanje deca dobijaju posle prvog polugodista 4. razreda. Sa prosekom do 2,5 se ide u gimnaziju, ali ukoliko uciteljica kaže da dete nije dovoljno spremno da se izlozi tom pritisku onda i pored tog uspeha preporucuje Realschule.U Realschule se ide sa prosekom do 3,5 a posle toga u Haupt ili kako je sada zovu Werk-Realschule.
Tačno je da mnoga deca stranaca idu u Hauptschule ali nije uvek tako. Moj sin je u prošlu sredu posao u 5.razred u gimnaziju. Sve zavisi od deteta , koliko je inteligentno, koliko je spremno da uci i radi. I od roditelja. Ima roditelja koji nikada ne pogledaju deci u tasnu da vide šta se to radi u skoli, i šta dete ima za domaći. Ukoliko se sa decom radi i daje im se podrska imace bolji uspeh. Meni nije bilo teško da proverim, da radim sa njim i da vezbam kad je neki test. Sada ćemo da vidimo jer je gimnazija vrlo teska. Mnogi ljudi rade puno jer imaju materijalne zelje koje samo tako mogu da ispune. Mnogo je bolje i da se manje zaradi ali da se bude tu za dete i da mu se pomogne da bude sto bolji djak. Mnogi zaboravljaju da je najbolje ulaganje u nasu decu i njihovo znanje a ne u kuce i stanove.
Na zalost ima i puno slučajeva gde deca zbog svog porekla,iz imucnih porodica, deca firmasa, dobijaju bolje ocene i imaju laksi prolaz kroz skolu. Ali zar je u Srbiji drugacije?? I kod nas deca dobijaju sve petice jer su uciteljice prijateljice sa mamama ili iz nekih drugih razloga. U Nemackoj je retko da dete ima sve najbolje ocene, to su stvarno izuzeci, jer po sistemu ocenjivanja to dete mora da zna kao ucitelj...

E, bre Hobbit, pa nije violina bas najsporednija stvar na svetu :))))
Salim se. Uglavnom se slazem sa tobom, samo mislim da, što se tiče muzikog obrazovanja, Italija nije ni prineti Nemackoj. Svi najbolji muzicari bivšeg SSSR-a, Poljske, Bugarske, pa čak i Amerike su se sjatili u Svabiji, tako da se nivo studija enormno podigao u poslednjih 20-ak godina.

Još nešto: prošle godine smo mislili da ćemo se vratiti u Beograd. Pocela sam da se raspitujem o skolama u koje bi mogla da se upisu moja deca (s obzirom da perfektno govore, ali loše čitaju i pišu na srpskom).Dosla sam i do Ministarstva obrazovanja, da bih se informisala o polaganju diferencijalnih ispita i priznavanja ovdasnjih razreda gimnazije. Pala sam u nesvest kad mi je saradnica ministartva objasnila da se najnormalnije priznaju svi razredi gimnazije BEZ polaganja diferencijalnih ispita, zato što se nasi skolski programi od pre dve godine oslanjaju na NEMACKI program, a ne engleski, americki itd.

Hobbit je u svakom slučaju u pravu kad se zalaze za internalne studije. Sin će ti sigurno imati mnogo vise mogućnosti ako zavrsi skolu na zapadu, bez obzira na zemlju u kojoj ćete biti. U Srbiji, na zalost, tu perspektivu neće imati još dugo, dugo godina.

Ma kakvi da krojim kapu detetu po svojoj glavi, neka bude frizer ili zaluđeni pekar koji pravi samo krofne, nije bitno dok je covek zadovoljan i ispunjen, šta ćeš vise. Onda i uspeh i novac dodju nekako prirodno i bez puno muke.
Moja nazovi poruka koja se možda izgubila u silnom pisanju je da ja lično misim da mi je osnovni zadatak da prepoznam šta je ono pravo kod mog deteta, da ga fokusiram bas na to i podržim svom snagom, bez puno dipserzija. Univerziteti jesu daleki korak, ali i sam znaš da dobri sportisti budu usmereni od ranog detinjstva i dobri matematicari, slikari itd. isto tako. Ako mislis da ti se dete treba skoluje u Nemackoj, onda je bolje da pocne sto pre. Sa dobrim znanjem nemackog može se uklopiti i kasnije po pitanju jezika, ali ostaju svi problemi socijalizacije, sto je dete vece (ovo pricam iz svoje koze, sa tacke gledista odraslog koji se sad ponovo socijalizuje u novo kulturno i govorno podrucje). Deca su ogromna odgovornost, nisam rekla ništa novo. Želim svu sreću i lake odluke tebi i tvojoj porodici.

E, sad sam videla da je Italija na drugom mestu po zdravstvenoj zastiti??? Auu, da nisam tamo živela osam godina pa i hajde da mi neko prica...3 meseca cekanja na listi za ultra zvuk, 4 meseca na magnetnu rezonacu. Može privatno, odmah, magnetna je 200 eura. Nikakve, ali nikakve stomatoloske usluge nisu pokrivene, nula narode! Kolega na fudbalu unistio meniskus, može da hoda ali ima bolove, znaci nije hitno, lista cekanja na operaciju godinu dana. Dobra je bila pedijatrijska sluzba, pedijatar radi svaki dan i možeš da telefoniras van radnog vremena. Redovne kontrole, vakcine, totalno pracenje deteta, ali to je možda bilo do grada jer jer imao specijalnu pedijatrijsku univerzitetsku bolnicu. Hvala bogu, nisam bila bolesna, samo sam slomila zglob na ruci i to se zavrsilo tako da su mi skinuli gips posle 35 dana, nikakva fizioterapija, nema mesta. Privatno da, molim 500 eura.
Moram da pohvalim i redovni screening, PAP test na koji te opstina zove svake dve godine, misim da je to spasilo moju drugaricu kojoj je bolest uhvacena u najranijoj fazi. Ostalo su redovi, cekanja, beskonacna zakazivanja itd.itd.

Da, stipendije za izuzetne djake i sportske stipendije, posebno za USA koledze i univerzitete, kosarka je jako aktuelna. Nije IVY league, ali sasvim OK. Kosarku igra dok igra, a zavrseni univerzitet ostaje kao profesija u dzepu da je aktivira po potrebi. Nas kucni prijatelj je tako zavrsio i sada radi ne znam vise gde u Evropi kao programer, probacu da ga ulovim na skype i pitam za detalje. To njegovo studiranje je bilo pre 10 godina od prilike, kosarku je ozbiljno igrao samo na tom koledzu i posle se bavio samo programiranjem.

Dobar dan

Ako vi mislite da dete koje zavrsi osnovnu skolu u Srbiji može tek tako ovde da nastavi skolovanje u Nemackoj grdno se varate.

Mislim da to isto vazi i za druge, a pogotovu za evropske, države.

Recimo za decu stranaca postoji i zakonska granica, da posle 18. rođendana vise uopste ne može da se doseli u Nemacku, makar roditelji bili već 30 godina ovde.

Za skole nisam siguran da postoji tako zakonsko ogranicenje. Ali da iole ozbiljno planirate selidbu u bilo koju državu odavno biste je i sproveli. I još kada pocnete da frljate državama, kao da birate jaja na pijaci, ne mogu da se otisnem od utiska da vi nas ovde naprosto trolujete.

Svako dobro,
Jaga

Da, ima ljudi koji su se selili iz Italije u Nemacku, ali evo citiram:
„Hobbit: Još uvek nemam iskustva sa skolstvom u Nemackoj, klinac mi je mali, ali i to nas ceka”.

Znaci njima je dete još malo, pa će tek krenuti u skolu. Sto je frapantna razlika u odnosu na dete od 14 godina.

Onda Vi kazete da ste u Nemackoj oko tri godine. Koliko znam tek posle pet godina rada, ovde se dobija tzv. Niederlassungerlaubnis, a tek s njom se dobija i pravo rada i boravka u ostalim EU drzvama. Znaci ako imate samo srpski pasos, ne vidim niti teoretsku sansu da se seilte sada u neku drugu EU državu.

Ne znam kavo je sada skolstvo u Srbiji, ali Vi sami kazete u jednoj recenici „Očajno je”, a sada tvrdite da je englseki maltene maternji jezik.

Sve to zajedno mi ne daje konzistentnu sliku. Zato ako stvarno ne trolujete, onda Vam savetujem da sednete i napravite ozbiljan plan. Ovo dosad mi lici samo na frljanje. A to srećem često kod ljudi u Srbiji.

Pozdrav,
Jaga

nisam sve citao, al ako neko živi 30g u nemackoj i hoće da dovede punoletno dete onda mora da da najverovatnije zahtev za državljanstvo, a to se odradi za godinu dana sigurno, pa onda si dovedes dete ako je to primarna zelja.

Svakako da su i skolarine koje spominjes astronomske jer se skolarine za americke Univerzitete krecu između 30-40000 $ dok su za britanske oko 20000 $.

******************

To sto će oni nauciti u tim univerzitetima, biće istog ili losijeg kvaliteta, da studira normalno u
Srbiji.

Jedino će biti , ** zavrsio u americi** ili negde drugom mestu.

Ko POSTENO i sa interesovanjem zavrsi,kod nas, dobar je. Možda mu treba malo prakse.

Pa pogledaj to sve po vama. Kolega sa istom strucnom spremom i radnim stazom, dali je bolji od tebe?

Mi smo ti cudan narod. Ili smo najbolji ili najgori.