Kao stranac se osecam pomalo cudno u Nemackoj. To je prvenstveno uzrokovano drugacijim poimanjem druzenja i provoda i tako tih sitnica koje zivot znace. Što se tiče posla tu se osecam superiorno u odnosu na većinu Nemaca jer ne bi mi dali da bas iz Srbije dodjem ovde i dobijem posao i dozvole da to nije tako. Ne smeta mi nešto posebno ništa ovde (Minhen) nego eto malo je nekompatibilno. Što se tiče uspeha i kvalifikacija koje se poseduju tu nemam nekih zamerki. Radim u autoindustriji kao CAD dizajner ali ne za neku veliku kucu tipa BMW, Mercedes i sl...jer to prvo nije posao za mene. Kao drugo, velike firme se baziraju na kvalifikacijama i formalnom a male na sposobnosti i fleksibilnosti tako da se Nemci ne razlikuju od drugih naroda. Zna se za koga je šta. Kome je otac, majka, stric u nekoj velikoj kuci a kandidat ima kompatibilno obrazovanje njemu su sanse velike da i on tamo stigne. Ko to nema ide u manje firme koje rade za iste te velike. Pitanje je samo ko šta želi u zivotu...I šta ko može...O kolegama na poslu (Nemcima) ne razmišljam mnogo jer su oni samo kolateralna steta na mojem putu uspeha...

U Berlinu sam kod kuce i najsrecniji
miislim da sam sve rekao ovom recenicom

Mislim da ste malo skrenuli sa teme. Diskriminisanost se desava kada su vam neke sanse appriori uskracene samo zato što ste stranac. To šta domaće stanovnistvo misli o oseca prema vama je licna stvar i stav. Ako neće da se druzi sa vama samo zato što ste stranci, to nije diskriminacija nego rasizam i nacionalizam. Ako vam uskrate prava, finansije, mogućnost usavrsavanja i šta ti ja znam, to je diskriminacija. Ako svu decu stranaca namerno strpaju u isto odeljenje, i to je diskriminacija, automatski im onemogućis iole normalno obrazovanje. Itd, itd...Diskriminacija treba biti zakonski regulisana, dok je aklimatizacija i integracija u sistem strane zemlje lično i individualno iskustvo.

hobbit možda, al kad vidim moje kolege koji su poceli kad i ja oni te povisice dobili te ovo ono a meni ko nema se para ovo ono..pa ajd dokazi ti da je smao diskriminacije au pitanju? posle ne znam kolko g. dobi najzad povsicu kad promenih 5-6 sefa ;)

Hobbit, znam, čak sam i odkaz dobio jer je firma bila u krizi neko vreme, a moje mesto na kome sam bio je morano da bude ukinuto, samo su fer bili ja sam tražio da mi nadju poso..i deset dana kasnije me vratili kad je jedan dao otkaz...firma je velika imamo i penzioni fond to je super, znaci nije samo do firme nego i do sefova, neki ne vole možda strance ko će ga znati dok drugi ne gledaju na strance, kao ovja moj sad zadnji koji mi je bez pitanja dao povisicu ;)

Misim da je najveci problem koji svi mi emigranti imamo to što kad se živi u novoj sredini nekako se ocekuje da sredina bude ta koja nas prihvati, a ne obrnuto. Ja sam prošla faze i faze u svom prilagodjavanju i na nekim poljima (posao na primer) je funkcionisalo super, dok recimo izlasci, druzenje manje opusteno za mene. Nismo slusali istu muziku dok smo rasli, nismo gledali iste filmove, background drugaciji itd.itd. Nisam bila onako opustena kako bih htela kad izadjem i onda sam batalila da izlazim samo sa Italijanima i Italijankama i malo reformisala svoj drustveni zivot. Na kraju se svelo da recimo 80% mog druzenja bude sa slovencima i srbima, a onaj ostatak sa italijanima.
Odnos prema novoj naciji i novoj sredini vam dodje kao zaljubljivanje, prvo si sav odusevljen, onda te stigne realnost i kao i u vezama, kad prihvatis ono sto je drugacije, prihvatis i dobro i loše, ima osnova za ljubav i realnu integraciju. Treba postovati i naciju i državu u kojoj živite, jer da su oni tako losi, šta mi svi kog vraga radimo po tim državama?? Cuvaj svoje (mislim na svoj identitet) i postuj tudje.

Nikada se nisam osecala kao stranac, niti mi je bilo koji shvaba taj osecaj pokusao da nametne. Naprotiv, postuju moje kao i ja njihovo. Lepo se družimo...na njihov ali i na nas način. Srvarno ne mogu nijedan negativan primer da postavim...na poslu, u drustvu...super mi je.
Znaju šta sam ali ih to nezanima, znaju za moju slavu i to postuju...kao i ja nihove obicaje.

bas tako radi se vise o nama koji su kasnije dosli...ja akcenat ne mogu da izbacim tako da me uvek pitaju dal sam hrvat nikad dal sa,m srb, a kad kažem srb samo čujem „Aha”, to već sve kaže..kao sto je rekla baba za jednog mog prijatelja hrvata, nije bitno sto je hrvat nekad je i hrvatska pripadala nemackoj...

Ne mogu da svatim stav nekih, možda oni bas dobro prolaze i to mi je drago...možda se ja krecem u drugom krugovima, možda imam i bolji osecaj za takve stvari, samo onaj ko nije imao losa iskustva, ni nije objektivan već subjektivan...
ja sam od onih sto kažem uvek u lice, pa kad nemaju argumente kažu ti nauci prvo nemacki ili ko u petak sto je jedan reko „kanake” ne meni al u mom prisustvu..i odma ko fol ne misle mene, ne dok sam tu a kad mene nema isto sam i ja kanake...

ova nova generacija je navikla i ne pravi bas razlike stranac domaći al ovi stariji, nećeš ti njima tako lako uci u kucu jer si stranac na poslu se normalno ponasaju dok im ne stanes na nogu, al kuci zovu samo ako imaju interesa a ne sto vole i žele da se druže..ne kažem ja da je to diskriminacija al pokazuju da se ne backaju sa strancima puno.

znam stav pojedinca ovde tako da ne bi da ulazim duboko u diskusije jer mi nije realan stav pojedinih prema drugima tako da ko i sam ne „postuje” druge nije nešto objektivan ili bolje receno ako ne postuje druge i tako to teško im je verovati da njih neko bas postuje.

Zdravo svima

Evo i ja da nešto kažem na tu temu.

Ali prvo ukratko o sebi, da posle ne bi bilo zabune. Ja sam rođen u Nemačkoj i ovde sam odrastao. Kada sam imao 13 godina preselili smo se u Srbiju. Živeo sam u Srbiji do svoje 33. godine, a poslednjih 11 godina sam opet u Nemačkoj. Nemački mi je kao maternji, a srpski mi jeste maternji jezik.

Kao dete dok sam ovde išao u zabavište i kasnije u školu „mislio” sam da prema meni nema nikakve diskriminacije.

Sada međutim, iako školovan, iako se bavim „high-end” poslom sa odgovarajućom zaradom, više sam nego potpuno siguran da ima diskriminacije, čak danas mislim, da sam i kao dete bio suočen time, ali da sam tada bio isuviše mali da bih to prepoznao.

Naravno ne osećam to na svakom koraku, jer u većini slučajeva sagovornici ni nemaju pojma da sam Srbin.

Nije to tako očigledna diskriminacija, niti lično prema meni usmerena.

Smeta mi recimo njihov stav, a zajednički im je stav (od onog Hartz4 primaoca do doktora nauka), da je sve nemačko superiorno. Sada jeste puno toga ovde dobro, naročito u poređenju sa zemljama jugoistočne Evrope, ali daleko od toga da je sve njihovo ekstra hiper super.

Drugo, često osetim iznenađenje kada kažem ime i kada postane jasno da nisam Nemac. To iznenađenje mi isto ne prija, pošto u suštini govori o njihovom zaprepašćenju da tu neki Srbin može da bude tako uspešan.

Treće, evo deca mi idu u školu i u zabavište ovde. A pošto živimo u malo mestu, poznati u smo u tom krugovima ljudi. I za ovih jedanaest godina se desilo dva puta da su nas neki pozvali malo kod sebe. Deca se druže, ali mi odrasli jok.

Na kraju sam naučio da ovde postoji vrlo jaka segregacija po finansijskoj pripadnosti. Što se opet svodi na to, da se dokazuješ na poslu, da još više mlatiš pare, da bi se na kraju i sam manje družio sa tamo nekim džabalebarošima.

Sve te neprijatnosti zajedno međutim ne utiče presudno, na moj generalni stav, da se ove može super živeti. Ko može i ko ume.

Pozdrav,
Jaga

@igel: U pravu si brale samo sledeći put upotrebi koje veliko slovo, zarez a ponekad i udahni kada zapocinjes novu recenicu. U koju ti kategoriju spadas? „Nemacka medicina je najbolja...Die beste!!!”? Odma' sam te poznao čim sam te spazio...Okani se „pisanija” i „socinenija”. Ne ide ti...

Vise nas diskriminiraju u Srbiji ili odakle smo nego u Nemackoj to je 100% sigurno, toliko.