Radije se trudim da zaboravim ovu bezumnu godinu ('99). I ono što se desilo na tvrdjavskoj pijavci... od kad je sveta i veka raja placa neki danak. Iako su mi stariji savetovali da u zivotu pamtim samo srećne trenutke, neki neizbrisivi momenti će me pratiti do kraja zivota... verovatno kao iskustvo da ljudskom bezumlju nema granica... a mogla je i da bude prosta pricha

Da kažem kolika je to bola nepravda...ni Kalimero nebi mog'o tol'ko da se izjada...uglavnom kao i uvek „mracne sile sudbinu nam kroje”.Nikad nasa svest neće da dopre do nivoa njihove pokvarenosti, jer mi smo obični smrtnici, a ne neki tamo „slobodni zidari” koji kao navodno to rade za naše dobro...odavno oni već ne koriste fanglu i mistriju, vaser vagu i visak, oni batice imaju modernu tehnologiju neimarstva... koja kosta zivote neduzne ljude. Al' nebi da bljujem otrov... jednog dana će i njihova dusa bogu na istinu