krstic tri lične, perovic četiri.. biće gusto u četvrtoj

Ma šta ti je matori.

Ovo je najbolji tim koji smo imali u zadnjih mnogo godina. Ovaj tim je bolji od onog koji je osvoio titulu u Indianapolisu. Kapa dole mladim kosarkasima. Ljepota za gledati.

taj Stojakovic je bio MVP evropskog 2001
i najbolji nas igrac na svetskom 2002
Uostalom ciji je tim se vidi po učinku Poena, skokova, asistencija i ukradenih
http://www.basket-stats.info/worldbasket/2002/teams/yugoslavia.htm
tako porediti Radmana i Stojaka :):):) je stvarno suludo

Da dzirlo, jel da kako zlatna medalja izbledi mnoge stvari. Zato i jeste zlatna.
Moj problem sa Srpskom kosarkom je poceo prvo odbijanjem Djordjevica da igra za nacionalni tim iako je imao tokom tog perioda još dobrih igara u klupskim timovima(a niko mu nije zamerao kao nekim drugim). Onda Bodiroge i Divca da igra na evropskom u Svedskoj 2003, dovodjenjem Vujosevica i kasnije još goreg Obradovica.

Opet moj problem sa Srpskom kosarkom i dan danas traje.
Uopste nemam sumnje da bi Duda i sa onim timom od 2003 do 2009 nauzimao medalja, sa sve Milicicem, cica Dražom, Radmanovicem, Jaricem, Rakocevicem i tim Stojakovicem

u to nemam ni zeru sumnje

Ali nije samo tim i trener u pitanju, ništa se nije promenilo u KSS i bojim se ako Duda ode, tek ćeš onda da vidis rupe u ovom timu.

Godinama sam pricao da su za naše neuspehe upravo krivi prvo KSS pa onda „prodati” treneri, dok su ovde svi graktali na igrace i kako oni nisu Kico, Praja i ringe ringe raja.

Ovaj tim JESTE NULA bez Dude i cisto sumnjam da bi mogao dogurati i do 12 najboljih u Svetu a kamo li među 4

„Nije samo trener u pitanju. I na ovom prvenstvu smo se klackali između titule i katastrofalnog 11-tog mjesta. Mogla je ona utakmica protiv Hrvata i drugacije da zavrsi, kao sto su zavrsile utakmice za Grcku, Brazil, čak i Francusku... jake turnirske ekipe.”

- Ne znam za jake turnirske ekipe, ali mišljenja sam da je naše klackanje ovaj put bilo zbog kvaliteta i relativnog neiskustva. Kao sto smo se u nedavnoj proslosti klackali zbog kurcevog odnosa i pristupa - ovaj put smo se klackali zato jer zbog mladosti i kvaliteta igrača nismo ni mogli bolje. Bas zato i mislim da je Dudina zasluga u viziji (pravca), ljudskom/pedagoskom faktoru, kao i u strateskom smislu vodjenja individualnih utakmica vise nego ogromna. Bojim se da je bilo ko drugi bio na njegovom mjestu da bi i bili 11-i.

„Takođe, Vujosevic/Obradovic/Vule Avdalovic/Djuro”

- Vule Avdalovic :-)

„Ja ne ocekujem nikakvu dominaciju već jedan posten odnos prema igri i nacionalnom timu i ja sam OK. Zadnje 2 godine sam 100% OK.”

- Ovim si sam sebe porekao iz prve recenice da nije samo trener u pitanju, obzirom da se bas te zadnje dvije godine poklapaju sa Dudinim vodjstvom. A posto će mo mi uvijek gubiti igrace u NBA, mislim da Srbija nema druge nego ulagati i oslanjati se konstantno na mladje i neafirmisane igrace koji su gladni svjetske scene i kojima je reprezentativni dres, pored blanko vize da karaju sponzoruse po Srbiji, odskocna daska da se afirmisu i prodaju dalje (uz jednog-dvoje NBA-ovaca ala Krstic koji prvestveno svojom licnoscu garantuju uklapanje u takav pravac). Kod nas su se, istorijski gledano, igrači uvijek prvo afirmisali u klubovima i na najvecim klupskim takmicenjima, a reprezentacija je dolazila kao slag na tortu. To vazi i za donedavne reprezentativce tipa Divac i Stojakovic. Danas, zbog razvodnjenja igrackog kadra i kvaliteta lige zbog neparice i globalne konkurencije to vise nije moguće. Danas se „roba” prodaje na nevidjeno jer agenti i meshetari prave dilove sa direktorima i vlasnicima iza ledja. Rezultat je da nepoznati panjevi tipa Micicic koji nije bio ni prvi igrac Hemofarma iz Vrsca „gets more respect” nego Wade i Karamelica koji su igrali pred čitavom Amerikom.

I kad smo već kod trenera, sa pojavom velikog novca i ostalih nus-produkata profesionalizma („what have you done for me lately”), kosarka je prestala biti uglavnom fizicki sport. To pokazuju provaljivanja americkih reprezentacija zadnjih godina. Nema vise na krkache ko prije. Za vodjenje danasnjih timova na najvisem nivou vise nije važno samo znanje X's and O's, nego još vise i psihologija i niz ostalih faktora. Drugim rijecima, potrebna je svestranost i inteligencija svjetskog nivoa. Zato nama nisu potrebni treneri tipa Obradovica i Vujosevica (tezak parmak, al' ajd i kobila bi dobila iskustvo posle 20 godina) koji imaju „old school X's and O's znanje, ali malo čega drugog. Da proširimo, slična stvar je i u fudbalu. Ivicu Osima je pregazilo vrijeme još krajem '80ih. Njemu je protiv Argentine sredinu terena igrao Refik Sabanadzovic, a na klupi sjedio Dejan Savicevic. A penale su mu pucali nakaradni odbrambeni igrači tipa Faruk Hadzibegic i Dragoljub Brnovic, a ne svjetski tehnicari ili rasni golgeteri Susic, Pancev, Suker, Jarni, ili Boksic. Da ponovimo, kad je bilo najvaznije teziste se stavljalo na razne Faruke i Dragoljube koji mreze nisu tresli ni na treningu svojih timova, a kamo li na najvaznijoj utakmici u istoriji države.

Adelmana nikad manjka.
”

Šta radi Danilovic nek mi neko opise?

Kao sto rece nas istaknuti strucnjak Zeravica juče, karala nas je brzina nogu u odbrani a ja bih, u odsustvu prepka, rekao da nas je karala i brzina nogu u napadu. Brzina nogu je kljuc u modernoj kosarci i nema tih priprema koje to mogu korigovati ukoliko se pogresno radi. Osim prve utakmice protiv Angole apsolutno svako nas je karnuo na bazi nogu, sto u napadu sto u odbrani: Nijemci, ekipa ogranicene kapacitivnosti, karali su nas nogama. Australija, ekipa tanke klupe, karali su nas nogama.
Svi su nas karali nogama, pa čak i napaljeni hrvati koji su potpuno nespremna ekipa u stanju polu-rasula!

Nasa klupa kompenzovala je mnoge od ovih karanja nogama pa dodjosmo gdje dodjosmo. Pokradose nas Turci jeste (ali sto rece komentator koji je bio i poznati trener, bilo je bar 100 nacina na kojih je Ivkovic moga dobiti protiv Turske. Npr. zašto je Keselj čim je strpao 9 koseva poslan na klupu itd.) Sto klupa sto potpuno za protivnike nepoznati igrači Keselj i Savanovic, stigosmo do četvrtog mjesta. Ali prvi put kad smo nabasali na ekipu koja iole njeguje klupu (podmladjena Litvanija) bili smo doslovno rastureni! Ja tvrdim da se ništa nije promijenilo u nasoj filozofiji igre i DA KRIZA OD SIDNEJA I DALJE TRAJE.

Kada je nas ministar pitao hrvatskog jesu li se oporavili od poraza ovaj je odgovorio - Kog poraza? To je to. Možeš se ti klupom uspentrati do 4. mjesta ALI NA KOJI Način? Australija odlazi kuci uzdignuta cela, četvrto ili 14. mjesto isti racku. Ali Australija je imala igru. Njihov trener (San Antonio pomoćni) rece da je tek sad uvidio razliku između NBA i FIBA! Garantujem da će ovaj strucnjak, ukoliko ostane na celu Australije, UZ VEOMA MALE KOREKCIJE I DODATKE IGRI AUSTRALIJE, da nas pokara jedno 20 razlike sljedeci put.
Čak i Njemacka, kao sto rekoh ekipa skromne kapacitivnosti, imala je igru. Spanija je imala igru, Argentina takođe, Litvanija. Poraz je sastavni dio sporta ali mi nikada nismo stvorili SVOJU IGRU kao druge reprezentacije. La Bamba igra prepoznatljivo, Litvanija takođe, Australija, Turska i cuvena Tanjeviceva zona, a evo i Njmeacka je na dobrom putu da stvori svoju. Mi smo imali strasne individualce kroz istoriju, Kicanovice, Stojakovice itd. itd. Ali kao sto kaže dzirlo uvijek smo se mucili to jest patili. Patili smo se jer nismo nikada imali svoju igru i to je to. U raznim periodima kroz istoriju uzdali smo se prvenstveno u klupu i/ili masu naših Dinaraca, grmalja u low postu (uvijek smo bili najvisa ekipa na svim prvenstvima). Organizacija igre yebo to, to je komplikovano, mi smo to zvali inspiracija. Usidri loptu kod Bodiroge ili Divca, dodaj Dalipagicu i on će, dok se drugi odmaraju, da skoci i okrene se u vazduhu iznad dva protivnicka igrača u bloku, i dadne kos. Sada se smanjila zemlja, nema vise toliko superiornih grmalja a i ostale zemlje pocele po svojim planinama da tragaju za svojim grmaljima Jaglama itd., sada daj klupu, daj Krstica kao rezervu, daj 10 igrača da igra A NA KRAJU NISMO VISE ZNALI NI STA IGRAMO, NIJE SE ZNALO NI KO PIJE NI KO PLACA, IVKOVIC CRTA Nešto NA TABLI A SVI IZGUBLJENI, ONAJ TEODOSIC IGRA NEKA SMIJESNA HULA-HOP DODAVANJA, ZGADILI SMO SE I SAMIM KOMENTATORIMA NA KRAJU!. Ne kažem ja da je to gubitnicka strategija, naprotiv! Buducnost FIBA kosarke je u igri svih 12 igrača. Ali da bi se to ostvarilo potrebno je nešto sto je prepko nazvao UZLJEBLJENOST. Uzljebljenost to je redukovani ali optimizovani pristup realizaciji. Hokejaske izmjene ali koje ne uticu na tok (ako ćemo pravo, FIBA kosarka je dostigla hokej po dinamizmu). Intenzitet treninga a ne duzina je kljucan da bi se ova komponenta implementirala. Mi smo se dva puta duže spremali za ovo prvenstvo od drugih ekipa ali na kraju bljutav osjecaj, ne po osvojenom mjestu nego po koncepcijskom nedostatku igre

>>Nema ni tima ni vojske ni pobede BEZ JUNAKA I HEROJA.

Zayebi ti kompletnu koncepciju i Spanaca i Dude, mogu oni jedne druge nadmudrivati tim tvojim „timskim efortima” ali...potreban je jedan Teo da se digne sa 9 i da je ubode ko kap i da zapecati sudbinu protivnika<<

JUNAK i HEROJ su pojmovi iz srpske istorijske maste i navlakusa za NBA cirkus TV ratings. To bi već jednom trebalo prevazici. Ako kolektiv odrazi posao kako treba, kog će ti kurtza junak? Ne pamtim da je reprezentacija SFRJ ikad imala nekog junaka koji je sam rijesavao utakmice bez obzira sto smo imali na pretek individualaca koji su to mogli. Ali jednostavno nije trebalo, jer je podmazana mashina unaprijed odradila posao. Eto recimo uzmi primjer Dražena. I pored toga sto je bio onako sebican u reprezentaciji se nije nešto posebno odvajao, niti je morao rijesavati utakmice (jer su u vecini slučajeva one već bile gotove). Sto nije bio slučaj u Ciboni, koja je uvijek muku mucila te protiv Partizana, te Zadra, te Jugoplastike, Bosne, Zalgirisa, Reala. To je zato jer je Dražen igrao sam, a ostali su gledali. Evo ja ti garantujem da su npr. Bechic i Anzulovic dobijali „more touches” da bi vukovi sa Tushkanca danas imali daleko bolji legacy nego sto imaju.

RopeRistic
14. septembar 2010. u 23.25

JUNAK i HEROJ su pojmovi iz srpske istorijske maste i navlakusa za NBA cirkus TV ratings. To bi već jednom trebalo prevazici. Ako kolektiv odrazi posao kako treba, kog će ti kurtza junak?
----------------------------------------------------------------

Ma nije valjda.
Ti druskane imaš jednodimenzionalan um, koji problematiku posmatra iz ugla jednog tima. Na terenu su DVA tima, zapamti to I POSMATRAJ OVO:
<<<OBA TIMA ODRADE(kako kažeš), POSAO KAKO TREBA>>>>

<<<STA ONDA>>>??? KO ONDA POBEDJUJE????

Ti jel da uvek vidis pobednika, a porazeni po tebi mora da je uradio 'kolektivno', grešku, jel da???

E pa ne mora biti, u tome je stvar?

Dva fizicki, psihicki i timski podjednako pripremljena tima će pri sudaru odluciti UVEK NAJBOLJI POJEDINAC.

To ti je kao lanac. Sve karike tegle, a puca ona najlosija.
I lanac je TIM

I psi koji vuku saonice su TIM, ali onaj NAJJAčI pas je na samom vrhu zaprege, ako i najjači konj, i bukvalno od tog POJEDINCA zavisi učinak kompletnog tima kada su suoceljeni ISTOJ koncepciji.

To O TIMU, te naucilo 'komunisticko-kretenisticko-pa sada-globalisticno-imperijalisticko' preseravanje.
Od URAVNILOVKE do danasnjeg team playera.

I još nešto. Najbolji ne pobedjuje uvek, često je pobeda najmudrijeg

Meni se isto djasvi ova generacija. Pojedinacno nemaju neki kvalitet, ali kao kompaktna cijelina „guzvaju posteljinu” za medalju (skoro). Napad izgradjuju improvizovano, odbrana preuzima svak svakoga, rijesavaju probleme i postavljaju akcije onako u hodu. Imaju dosta slobode, da na prvi pogled izgledaju neorganizovano, čak i nedisciplinovano, ali i dalje nema sujete i međusobnog dokazivanja sto je izgleda Srpskoj javnosti dovoljno da budu cijenjeni i simpaticni. Ja svoju ljestvicu nisam spustio, hoću medalje jer nema niko od nas bolji u kosarci, ali zadovoljan sam vizijom za buducnost, jer do prije 2god. nismo imali ništa.

Za buducnost nama samo treba kontinuitet da ovi igrači ostanu zajedno. Već sljedece godine imacemo i mi presing kao Ozis (zajedno 8god.), ili zonu kao Turci (zajedno 6god.) ili organizovan napad kao Spanci (zajedno 10god.), sve u svemu buducnost je na nasoj strani i ja tu ne bih ništa dirao.

Pojedinacno svi reprezentativci da rade plyometricne vijezbe, da bi ubrzali noge i jednog dana budu brzi kao Jagla. Ako bi se kojim slučajem pojavio novi Dražen, ne bih ni pomišljao na njega i sputavao bih ga svim silama da ne bi slučajno rusio koncepciju tima :D

zapravo nisi ništa rekao. samo si izvrtio moje reći da bi napravio nekakav impotentan kontraargument.

Teorija Igre je nauka i primenjena matematika u koju ne bi ulazio ovde sa tobom, ali ima određena pravila koja govore o tome.

Napravili ste kompletnu konstrukciju filozofije kosarke od samo jedne recenice „Dodaj loptu Bodirogi”, a sada trunite o kolektivu.

Kosarka je kolektivan sport i tako joj je zakonitost da se ponasa.
Dakle kao sama igra, da bi bila uspesna mora i biti TIMSKA.

Ali one nijanse koje hoće odluciti uvek pobednika u tesnim mecevima,..je jedan pojedinac.

Onaj „Srbin” Popovic u hrvatskom timu, zamalo da nam ne odrzi lekciju upravo u tome.

RopeRistić = Stanisic = Feferon

Pa gde si Fefko, propalice stara. Čim si spomenuo Srbe i istoriju razotkrio si se ko turbofolkerka. Ali neka, neka si se pojavio. Dosadno je brate i bilo ovih zadnjih godinu na ovim forumima.

Ali, vidim nisi se okanio starih navika da sam sebe podržiš sa još jednim dodatnim nickom.

Nemaš potrebe za tim, solidno se razumeš u košarku. Dovoljan je jedan nick.

Vidim Srbe još uvek nisi naučio da voliš!? Ali ovo dole ipak moram prokomentarisati:

>>>>A ne ko nasi od Boska Buhe do Save Kovacevica, preko Arkana i Kapetana Dragana, do Ratka Mladica<<<<

pa zar još uvek imaš potrebu da glumataš Srbina po ovim diskusijama.

Druže, prevaziđeno je to. Mi smo te odavno prihvatili takvog kakav jesi. Prihvati i sam sebe i drži se košarke. Bude tu interesantnih stvari za pročitati.

Temudjine, ako si zaista Šaka (lazarus...) onda veliki pozdrav.
Pozdrav i ako nisi nema veze...

>>Fefko, ja se slazem da tim mora funkcionisati kao tim, ali praxa nalaze da se često desavaju tesni mecevi i u pravilu uvek ih resavaju pojedinci koji će i po pravilu svu odgovornost preneti na svoja pleca.<<

Sve sto sam hOtio kasti je da takvi pojedinci ne rastu na drvetu nego se stvaraju vizijom i kale pravim iskustvom. Kao takve ne može ih isprdnut trener-seljacina, tanka liga, besparica, i globalizacija. Ako se na momente i pojave takve face će socio-kuturoloski faktori oko njih (realnost danasnje svakodnevnice) ili unistit' ili otupit'. Ako neće splavovi, hoće video igrice. Ako neće Real, hoće Timberwolves. Ako si dzek tebi će podici zvjezdani rating da ti se mozak zavrne. Takvom ti vlasnici vise neće dati da igras na takvim takmicenjima, ili nećeš imati dovoljno motiva. Ako i uspijes da odes otaljavaces stvari („going through motions”), a ne gristi. Grizu samo oni sto su gladni, a ti si moj sit. Boli te kuratz.

Zato mislim da za Srbiju uvijek trebaju da igraju mlade i neafirmisane face od kojih sigurno možeš ocekivati, ako ništa drugo, onda barem pravi „effort”. Mi imamo dovoljno prirodnog talenta da se i sa takvima, uz psiho-fizicku pripremljenost i pogodan strucni stab, uvijek borimo barem za bronzu (srebro uz sreću, ponekad zlato kad se sve potrefi). A ne nadati se nerealno zlatu i finalu, a zavrsiti 11. Ili padati posle vellikih i nerealnih ocekivanja. Zašto smo mi pukli onako od Litvanije? Zato sto smo do prije nekoliko dana mislili da smo trebali bit' sampioni. A da smo bili zadovoljni trecem mi bismo ga i uzeli. Drugim rijecima, kad bi imali tim koji jurisa na realnije ciljeve onda bi imali i vise uspjeha. Ne znam za vas, ali meni je pet bronzi i jedno srebro u iducih 15 godina veci uspjeh nego jedno zlato i jedno srebro.

Znam da je „vizionerska borba za permanentno treće mjesto” :)) nešto sto je neshvatljivo narodu ciji se mentalitet zasniva na prevazidjenim mitologijama, ali vremena se mijenjaju, i konkretno mislim da bi danas trebali biti u vremenu trijeznjenja, a ne snova. Ne može mala, raz...ana, nesložna država sa malo para, resursa, i kadrova, a puno većih i bogatih neprijatelja u danasnje vrijeme gdje je daleko vise vanjskih uticaja i nadrazaja stalno ocekivati sampione kao nekad. Pa stani malo, nije danas juče.

Ja bih se slozio sa gerontoloskim odeljenjem (matori i dzirlo) da od prošlog leta ponovo mogu da gledam nasu reprezentaciju sa uzivanjem i zadovoljstvom.

Prvi razlog je zalaganje, a bez sminke, bentlija i ostalog. To je zasluga Dude, pola u postavljanju discipline (sa klincima je doduse lakse nego sa multimilionerima), a vise u selektiranju, jer one koji bi to kvarili nije ni vodio.

Drugi razlog je organizovanija igra, i u napadu i u odbrani. Da se razumemo, Bodiroga je jedan, ali „daj loptu Bodirogi” nije taktika, već odlazenje pod Ostrog da se izleci bolest. Srećom Bodiroga jeste bio cudotvorac.

Treci razlog koji još niko nije pominjao je organizacija i sprovodjenje zadataka u kljucnim trenucima. Privodjenje utakmica kraju. I protiv Hrvatske, te Argentine i Spanije i na ostalim utakmicama, u kljucnim momentima posle našeg tajm auta ili u samom finisu je kvalitetno odradjeno sve sa najboljim učinkom. Loptu dobija Rasic, daje bacanja. Ide se na Krleta koga fauliraju. Kad oni idu na namerni faul, lepo uvezbana varijanta da se potrosi koji sekund vise. Pa ono namerno promaseno slobodno. Prosto sam već poceo da verujem da ako imamo ikakvu prednost u poslednjih 90 sekundi, pobeda je sigurno nasa.

Tako je bilo i protiv Turaka - dat je odlucujuci kos dobrom organizacijom sa samo 4 sekunde ostatka, a onda su Turci potpuno zatvoreni. Jedini prostor je bio izvan terena, gde je Tundzeri i primio loptu sa nogom na liniji. Yebbiga, ko je mogao da zna da je to dozvoljeno???

Jedino odstupanje od ovoga je naizgled cuvena trojka Teodosica, ali tu je cilj bio potpuno iscediti napad do poslednje milisekunde i zasigurno izboriti bar produzetak. On je to odradio, te pretpostavljam da je eventualno izradjivanje boljeg suta za pobedu bilo sekundarno, jer bi svaki pas bio rizik da se lopta izgubi.

Nevolja je samo sto ga je ta trojka malo osilila, pa je protiv Turaka pokusao slične bombe par puta - ubeđen sam protiv Dudine volje - i nije mu naravno uslo. Ima mali drcnost koja precesto prelazi u osionost i prgavost i nadam se da će to Duda u Olimpijakosu da mu sredi. I ovako je (i zvanicno) najbolji plej van NBA, a može da bude i još bolji.

Sve u svemu, oko i dupe u odnosu na igru pre Dude i UOPSTE SE NE SLAZEM da je ovo i dalje kriza, niti da smo bili na nekoj klackalici između 4. i 11. mesta. Prema ovome sto sam gore izlozio, ni jedna od naših tesnih pobeda uopste nije dolazila u pitanje, već je bez nervoze rutinski sve privodjeno kraju. To je velika novost, tako se pobedjuje.

Ja pricam o krizi koju pominje prof. dr. Bajo Stanisic u postu gore kad kaže da kriza od Sidneja još nije prestala, da se igra ništa nije promenila i da je sve to jadno.

Sa uzljebljenjem ili bez, takve ocene su mi smesne.

Saka,

ovo imaš pravo 100%.