Dakle pribranost i majstorstvo Kecmana će se još dugo prepricavati!, a glupost Ciboninih igrača na kraju ovog istorijskog finala guma lige je neopevana.

U NBA nema teorije da se ovako nešto desi - igra se do poslednje desetinke.

Parizan nema tajm aut, a svojim proslavljanjem oni im prakticno dadose pola minuta da se organizuju. Pri tom je sva ta masa domaćih reportera, trenera koja je pohrlila ilegalno na teren (tehnicka, dva bacanja i lopta sa strane za Partizan), bezala nazad u trenutku kad je sudija dao loptu da Partizan izvede poslednji napad - možda su dva coveka još bila na ivicama terena i dok je lopta prošla kroz kos, već su i oni bili napolju.

Niko ne spori da je Kecman izbacio loptu na vreme.

Sve u svemu, pobedio je bolji tim - bolji tokom sezone, bolji u ovoj utakmici.

Dakle veliko slavlje, kao i uvek posle spektakularnih pobeda nad komsijama.

A kad se ohlade glave, na Vujosevicu je da prodzara još malo zašto je dva puta dobijen mec (na kraju regularnog dela i pri kraju produzetka) morao da zavisi od Kecmanove trojke sa svoje polovine. Dva prednosti i svoja lopta 10 sekundi pre kraja bi trebalo da bude rutina. Da Roberts mashi oba, da se dozvoli lak skok Ciboni koja je prakticno ostala bez centara i izlazak sa svoje polovine bez pritiska, da se dopusti izgradjena akcija i otvoreni sut onog Bogdanovica - previse gresaka koje će jedan Olimpijakos kazniti.

Najbolja „akcija” na kraju meca je bilo Vranesovo odsecanje mrezice. Tek sto su sudije konacno presudile oko 2-3 minuta posle zavrsetka igre, odmah seci da se neko ne predomisli!