Хајде људи тргнимо се мало, некада су се расправе са ових дискусија
делиле на кошаркашким семинарима за тренере, а сада се паучина нахватала. Истина мало је минуло европско првенство пренуло неке доајене овог спорта (дискутантског), али слутим биће за кратко. Па велим док је за вруће ране да и ја мало пропаметујем.
Гледао сам ово са балкона, само коју годину уназад било је лакше истиснути кап течности из суве дреновине него ли мени сузу, а богме ми ове сцене са балкона очи оросише.
Све лепо, све фино, морам да признам (већ сам на захтев Клавијатуре то и учинио) да се нисам надао оваквом развоју догађаја, сумњао сам чак и у пласман на наредно светско првенство, а медаља је била стварно нешто о чему нисам ни помишљао. Душан Ивковић је чудо, свака част,
од никад лакших наших играча на филигранској кошаркашкој ваги (злонамјерници ће рећи да ми је пре место на дискусијама - књижевност)је направио једну ретко вредну огрлицу, ону од чистог сребра. Због тога мислим да је Ивковић најзаслужније за ове радосне тренутке које протеклих дана доживесмо.Дудо хвала ти.
Сада бих написао коју реч о играчима.

ПОПОВИЋ
Момак је одиграо, тј. углавном није одиграо таман онолико због чега је вероватно и одведен на првенство, а то су претпостављам неке старе заслуге из времена када је играо код Дуде у Русији. Ипак ми се чини да је било боље да је то време на клупи преседио неки плеј из омладинског погона, било би му то велико искуство.

ТЕПИЋ
Хм. По моме мишљењу ради се о најкомлетнијем играчу у овој екипи, играчу који највише зна кошарку. Али, крхка конституција и још више недостатак кошаркашке дрскости (коју су изгледа Кићановић, Славнић и Даниловић превише за себе приграбили) га некако оставља недовршеног, и не знам да ли ће икада бити довршен сразмерно потенцијалу који поседује. Дај Боже.

ТЕОДОСИЋ
Члан прве петорке шампионата није шала и доста говори. Јарић ми је својевремено утерао дугогодишњи страх у кости оним својим вођењем лопте, тако да ми је тек Тео мало извидао костобољу својом сјајном контролом лопте. Тео је био можда понајлошији у првом мечу против Шпанаца, али је сваку наредну утакмицу играо све боље и боље (осим финала што је разумљиво)и камо пусте среће да настави овако узлазном линијом. Већа минутажа у грчком првенству би била најбоља гаранција за тако нешто. После овог првенства опет можемо рећи да имамо плеја.

ПАУНИЋ
До Универзијаде за мене скоро па непознат играч. Мораће порадити на офанзиви, стриктни одбрамбени играч је довољан један, максимално два у екипи, а осим њега ми имамо Марковића и Бјелицу.

БЈЕЛИЦА
Ех да има онај Кукочев „играм се кошарке” израз лица помислио бих ево га пролепшао се Тони, али само када је о фигури реч. Напад, напад и напад је оно на чему мора да ради, приметио сам његову тоталну статичност у фази напада. Сјајну технику вођења лопте скоро никако не користи да себи изгради позцију за шут или улаз (види под Бодирога). Мислим да му није место на плеју, позицији на коју га је Пешић форсирао, Дуда му је нарочито у одбрани нашао праву позицију. Да је Немања могао играти у финалу не би се Шпанци накупили онолико лопти у нападу, то су биле управо оне лопте које је Бјелица у претходним утакмицама купио док су наши центри затварали противничке центре.

МАРКОВИЋ
Када гледам Стефана пред очима ми је Зоран Радовић. Срчано, пресрчано са занемарљивим учинком у нападу. У свакој ће екипи имати места, али са осетно нижом платом. Милина га је гледати како изгара на терену.
ТРИПКОВИЋ
На дочеку на балкону га представише као најбољег шутера нашег националног тима. Могуће је да је у недостатку расних шутера он управо тај, али поред расног шутера је увек, али увек, и онда када га баш не иде, фластер, уз Трипковића га баш нисам приметио, барем не на овом првенству. Почесто смо се наслушали онога: Неће, па неће, после Урошевих шутева.
РАДУЉИЦА
Чини ми се да је нешто нервознији него што би у тим годинама, а и за велике домете требао бити, но стамена грађа и добра кошаркашка основа обећава. Браво.
КРСТИЋ
По мени наш најбољи играч на првенству, надам се да није доживео свој играчки зенит.
ПЕРОВИЋ
После меча са Русима вероватно сам био срећнији због његове добре игре него ли он сам. Било је ружно читати шта је све овде исписано на његов рачун. Он што понајвише недостаје нашим играчима, а код Косте је најнаглашеније, је дрскост, она потребна, кошаркашка. Иначе лепа кошаркашка фигура, лака покретљивост, мек шут. Играчка је штета што је рано отишао од Дуле Вујошевића и из наше лиге, не може ме нико убедити да је корисније играти једну четвртину у шпанској или грчкој лиги него ли три четвртине у српској. Коста још није све показао.
ВЕЛИЧКОВИЋ
По мени наш најпрецењенији играч. Очекујем салве погрда на мој рачун после овога, али хајде, причамо се. Новица мора још да ради на кошаркашкој техници. Неко ко носи надимак Убица (ружна ли надимка, као што је био и ружан његов покушај на балкону да Бјелицу промовише у Убицу) се не би онако ушепртљао испред Гасола, као да није ни у путу срео Даниловића који је прескакао никог другог него Сабониса. Предвиђам му максималних десет минута по утакмици у Реалу, о како ћу се са задовољством извинути у супротном случају.
МАЧВАН
За центра нема висину, за крило нема скок и брзину, а и шут са чела је веома дискутабилан. Изгледа да је позитиван лик, раздрагано и полетно момче(ина). Било би добро да годину-две допане у руке тренера калибра оба Душана, Пешића, Обрадовића.
Дакле закључак је да је Душан Ивковић направио чудо са овом екипом. Камо среће да им се чудимо и на наредном светском првенству, па олимпијади.
Коначно како се ова екипа једноставно може разбити? Лако, ангажовањем двојице-тројице њих за клупу неког НБА лигаша.