Kada je Bog stvorio Adama i Evu, ostale su mu samo još dve stvari da im podeli.
Bog se obrati oboma:
„Još su mi ostale dve stvari da vam podarim: prva je sposobnost pišanja stojećki...”
Adam ga prekinu: „Ja, ja hoću to, to bi baš bilo cool, baš bi bilo lako i praktično za mene ... i zabavnije...!”
Bog pogleda u Evu, Eva klimnu glavom odobravajući i reče: „ Zašto ne? Meni to baš i nije neophodno...”
Bog onda dade Adamu ovu sposobnost. Adam je vrištao od sreće, skakao gore-dole, piškio okolo, prskao i trčao po plaži praveći razne figure u pesku svojom pišom i diveći se tome što sve može.
Bog i Eva gledaše Adamovu radost, i Eva upita Boga:
„A ta druga stvar koju imaš na dar?”
Bog uzdahnu i odgovori:
„ Mozak, Eva, mozak...”