Generalni direktor državnog preduzeća zove jednoga od najbližih saradnika:
- Dragi kolega - mogu vam reći da ste zaista, uprkos svojim
mladim godinama, već napravili izvanrednu karijeru. Mada sa
malo škole, kao pripravnik ste se pokazali tako dobro da smo Vas
već posle dva meseca uzeli u stalni radni odnos, kao šefa magacina. Nije prošlo od tada ni pet meseci, a već smo vam mogli poveriti dužnost šefa računovodstva. Za jedva nešto više od godinu dana
u Vama smo našli najpogodniju ličnost za funkciju direktora sektora koji smo formirali imajući upravo vas u vidu. U meduvremenu vaš duži studijski boravak u nekim zapadnim zemljama pokazao se kao veoma opravdana investicija. Svi ovde govore o Vama sa najvećim pohvalama... E pa, pošto ja, po sili zakona, uskoro odlazim u penziju, hteo sam lično da Vam kažem da smo obavili potrebne konsultacije i da u Vama vidimo najpogodniju ličnost koja će da me zameni na
čelu naše radne organizacije... Šta kažete na to?

- Hvala, tata!...