Kupovao Lala šešir. Birao pa odabrao crni sa uskim obodom.
- Pošto, pita trgovca.
Sto dinara.
Lali je to mnogo, ne veruje da šešir toliko vredi i misli da mu se trgovac podsmeva.
- A di su na šeširu rupe, pita Lala trgovca.
- Koje rupe, pobogu?
- One kroz koje će da provuče uši magarac koji da sto dinara za ovolicki šešir.

Brani se Lala na sudu gde Sosa traži razvod braka:
- Ta ja ne znam gosn sudija, šta ona još ‘oće? T’ imamo dve kuće i dve avlije. U svakoj avliji po kola, traktor, kombajn… Stotine kokoši, dvanajst krava, pet bikova, ovaca taman za čopor, a svinja i prasica ni broja se ne zna. Ta ni ona stvar mi nije za bacanje. Ima u njoj bar dve kile, a mek k’o duša.

Krali lopovi kukuruz, pa iz grada došao milicioner. Vozi ga Lala kroz atar, pa malo-malo zaustavlja konje, bere kukuruz i trpa u kola.
- Čija je to njiva? – pita milicionar.
- Čija? Moja!
- A ona gde si malopre brao?
- I ta je moja.
- Što me lažeš – ljutnu se milicioner – kad znam da nemaš zemlje. Zar smeš da kradeš kad mene voziš?
- Baš tako i smem! Sad mi niko ništa ne može!