Osim za jelo, „hleb” se u srpskom jeziku koristi i za izražavanje najrazličitijih osećanja:

-Bes: „Psujem ti lebac, kasniš pola sata!”

-Iznenađenje: „Leba ti, al su ih nabušili!”

-Molba: „Dodaj mi pivo, leba ti...”

-U komparaciji, kao superlativ: „Ta voli k... više nego leba da jede.”

-Za izražavanje teškog materijalnog stanja: „Nemam ni za leba.”

-Zbunjenost, neznanje : „Taj... mangan, jel to nešto što se maže na hleb?”

-Nepravda: „Izvuko sam ga iz govana. Ja njega hlebom, on mene kamenom.”

-Kod manipulacije: „Daj narodu hleba i igara, i nama će biti do jaja.”

-Pri neželjenoj, ali neophodnoj radnji: „Otišo, siroma, u Valjevo, trbuhom za kruhom.”

-Kod prekora lenjosti: „Ustaj, somino! Nema leba bez motike!”

-Za izražavanje simpatije: „Taj Radomirov mali ti je dobar ko lebac!”