-I ja sam mirisan, dok šetam ulicom cveće se okreće za mnom od miline. Al’ ja kupim šampon od koprive, dva ipo litra pakovanje 113 dinara. Dobiješ garanciju tri godine, više nego na laptop, ako ranije potrošiš daju ti novi i popuše u prodavnici. Ne uklanja perut nego uklanja površinski sloj kože glave i kamenac iza ušiju i sa keramike, istovremeno perem i kosu i kadu. Dva u jedan!

-Stoko! I sapun ti je takav.

-Nije, sapun je bolji! Domaći. Pravi se od svinjske masti, sa njim kad opereš ruke tri dana nemaš otiske prstiju, kad se umiješ svi miteseri ispadnu u lavabo k’o kuglični ležajevi, a bakterije se prave mrtve po kući. Sa njim možeš da ribaš gaće, skidaš koroziju sa pragova na kolima i suđe da pereš ako treba.

-Pa treba, nisi oprao čašu i šolju dve godine.

-Neću, čaše za pivo ne perem jer posle piva se u nju opet sipa samo i isključivo pivo, a iz nje pijem samo ja. Nema potrebe. Sa šoljom za kafu je stvar slična. A suđe ne pereš ti.

-Nego ko?

-Slovenci. Puna kuća Gorenja, samo gledam kad će požar izbiti. Izvajao sam ciganu gasterbajteru sibirskog tigra u prirodnoj veličini i 20 labudova da bih tebi kupio mašinu za veš, mašinu za sušenje veša, mašinu za suđe, mašinu za mlevenje mesa i orasa, usisivač što toliko vuče da će jednom komšiji ispod mačku za plafon da zalepi. Još samo industrijsku presu da ti kupim, montiram je na terasu da ni peglati više ne moraš…

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/raskid-i-svada/