Bosanac, Makedonac i Crnogorac došli na zeleznicku stanicu malo ranije, pa skoknuli u bistro „na po jednu”.

I tako tura za turom oni se zarakijali, i u zlo doba videse da će zakasniti na voz. Kad su istrčali na peron voz već krenuo. Njih trojica potrče za vozom, i - kao u svakom vicu Crnogorac prvi odustane. Makedonac trčao još malo, pa i on stao. Ali Bosanac se zainatio, trči sve jače i jače, pruži ruku, dohvati neku šipku, zabrza još malo, skoci, povuce se misicima i podize noge na gore se i uleti u voz k'o Indijana Dzons.

Gledaju Makedonac i Crnogorac sa perona, pa će Crnogorac: „Vidju avetinje a on je samo dosao da nas isprati”