Prije nekih 10-tak dana krenuh iz Njemacke za Srbiju preko Slovenije i Hrvatske (prvi put poslije 15-ak godina).
U Austriji Vinjeta za 10dana 7,70€ plus za tunele nekih 12€ a u Sloveniji ima Vinjeta samo za pola godine (najmanje) i kosta 35€.
Na granici Slovenije i Hrvatske dadoh pasos (njemacki) i pozdravih ih ljubazno na nasem jeziku.Dobar dan ,izvolite pasos i slično...ma ne j..u 10% kao da me nije bilo.Nabaci pasos na skener vrati mi ga nazad ne gledajuci u mene i ni dovidjenja Ništa.
GOVNA su bili i ostali i zato se iznervirah kada u Kragujevcu u novoj robnoj kuci najbolji lokal drzi ZLATARNA CELJE, pa ti vidi!?
U Srbiji bijase sve normalno na kontroli se ljudi normalno ponasaju i sale,dadose mi par korisnih savjeta za put.
Poslije Srbije krenuh za Bosnu pa svratih u Mecavnik (drveni grad od Kusturice) i stvarno je lijepo napravio.
Klopa u srpskom restoranu je bila super,od alkohola tvrdog prodaje samo domaće rakije i to nekih 10 vrsta (ljuta,drenovaca,medovaca,kruskovaca i slično).
Pošto sam sve isprobao dadoh ženi da vozi dalje.Nazalost bijase loše vrijeme (kisa je padala nekih sedam dana) pa odlucih da ne idem na more nego nazad u Njemacku.
Smijesna je bila granica između Srbije i Bosne (ništa nisam ukapirao,ko je ko tamo),mala baraka i stoje dva covjeka na kisi a pasos kisne.
Put nije los, bio sam prijatno iznenadjen.U Sarajevu (bar u centru) su stvarno fino sredili,kafici,butici ali nazalost i kisa.Bijah na Bas Carsiji (popismo kafu i konobar je bio super usluzan i ljubazan).
Spavali smo u samom centru u novom Hotelu u jednom neboderu pored vjecne vatre soba mala ali cista na zapadnom nivou a cijena 110e sa super pogledom na grad (ali nazalost opet kisa).
Drugi dana na putu nazad nešto prije hrvatske granice me upecase na radar 84,4km a dozvoljeno 60km i platih nekih 27€.
Pošto nisam imao vise onih km marki trebalo je da se vratim u Derventu nekih 15km nazad da promijenim ali su oni nasi policajci ipak bili ljubazni i uzeli evra.
Onaj racun sto mi je dao u format DIN A4 i napisao je pola romana.
Na hrvatskoj granici ih ovaj put nisam ni pozdravi, samo sam mu bez rijeci dao pasos i on mi ga je bez rijeci vratio.
Imao sam tako cudan osjecaj kada bi covjek neko sranje napravio da bi skocili i poderalim te kao dijete Oslobodjenje.
Iz tog razloga kada budem isao drugi put preko Cehe i Madjarske pa se nekako covjek siguran osjeca a što se tiče planiranog odmora 7-8 dana na hrvatskoj rivijeri dobro je što ne odoh jer ako su svi onako„ljubazni” kao carinci neće moje para nikada vidjeti.
Toliko od mene.