Prošlog leta sam počeo neke radove na imanju u selu. Komšijin terijer me isprva progonio, a onda smo postali drugovi. Dočekivao me i ispraćao, pratio do prodavnice, a kada je stigla mala„Lajka” i nju je čuvao kao stariji brat. Bio je kao pravi mali vojnik. Skroman, disciplinovan i odan, a srce veliko. Juče je cule nastradao-zgažen od nekog obesnog vozača.
A meni ...pusto. I Lajka tužna...
Eto, da nekako odam poštu tom malom vernom vojniku.