The Best Exotic Marigold Hotel
http://www.imdb.com/title/tt1412386/
http://en.wikipedia.org/wiki/The_Best_Exotic_Marigold_Hotel



Grupa britanskih penzionera seli se za Indiju da tamo provede mirne dane i dobije lecenje koje je u samoj Britaniji za njih postalo preskupo. Naseljavaju se u ruiniranom hotelu koji vode Indijci majka i sin. Onda pocinju zavrzlame između Britanaca, između Indijaca, i unakrsno. To bi bilo to, što se tiče radnje. Film se klasifikuje kao komedija mada nema u njemu mnogo komicnog niti je bio cilj da se napravi film koji konstantno zasmejava. Imate zato lepo razradjene likove i poznate glumce, ali i nešto interesantnije, a to je poredjenje savremene Britanije i savremene Indije. Prva je stara, umorna, i ne sa bas tako dubokim dzepom kako deluje na prvi pogled. Druga je mlada i vitalna zemlja, u usponu, u previranju, u preispitivanju mnogih svojih tradicija. Obe strane pate od predrasuda, svaka na svoj način. Neki od engleskih gostiju ne drže mnogo do obojenih, iako su dosli tu da se lece. Dotle domaći imaju svoje zavrzlame oko kastinskog sistema i kome je s kim dopusteno da se ženi i udaje.

Ovaj „penzionerski” film je iznenadio svojim komercijalnim uspehom: na budzetu od 10 miliona dolara napravio je 13 puta vise. To se može objasniti kroz vise faktora. Prvo, Engleskoj će Indija uvek biti „dragulj u kruni”; hteli to neki da priznaju ii ne, i dalje traje ta ljubavna veza iz vremena kolonijalizma. Mada je Britanija bila osvajac ipak je ostavila mnogo toga čega se Indijci i danas drže, od engleskog jezika do kriketa. Stoga je film po svojoj temi zanimljiv i Britancima i Indijcima. Drugo, tu je glumacka ekipa sastavljena od sve samih jakih imena, koja znamo iz većih i skupljih produkcija; krenite, recimo, od Judi Dench. Treće, tu su koloritne lokacije i aroma egzoticne kulture. Cetvrto, ne najmanje važno, ovo je jedan od onih „pristojnih” filmova koje će vam iznajmiti i u biblioteci. Suprotno od Tarantinovih bahanalija, da kažem. A na Zapadu, ako mi verujete, postoji sigurno trziste upravo za takve filmove. Na rejtinge se dosta obraca paznja, pa će „G - General” lako naći kupce i gledaoce. „Marigold” je doduse PG-13 sto je opet OK.

I ko bi rekao, ali biće i nastavak. Snimanje nastavka je u toku dok ovo čitate. Dakle, ni film ovakvog tipa, ako je komercijalno uspesan, nije imun na sindrom serijalizacije.