Pulpu, bez dileme. I da sam Klint i da sam ja.

Odličan tekst, btw, podesca na Grlom u jagode. Lep za citanje.

iako nisam tarantinov fan, udelila bih pricama.
volim kislovskog i omiljen iz trilogije mi je plavo. kislovski je sjajan filmski narator i predivno upotrebljava subtex i muziku.
ali tarantino je sa pricama napravio haos u holivudu gde su se stroga pravila poljuljala. otvorio je put drugim filmadzijama.
bez obzira sto ko kusturica mazne scene ili radi omaz, on to sa najvecim postovanjem i ljubavlju odradi.

ti kad ne bi citao samo zadnji post ziv ne bi bio :)

covek je pitao kome bi dao palmu: pretparackim pricama i tri boje: plavo.
istvud je te godine predsedavao i dao je palmu pricama.

a ti?

U Trlogiji, Crveno je moj omiljeni film, ali Palmu je svakako zasluzio Pulp fiction. Utomlenye solncem je velicanstven film, ali Pulp je prekretnica i veliki Klint je to znao.

Pardon ja sam mislio da se to zna. Pulp naravno. Bez oklevanja.

kada će opet da bude tako dobrih filmova? Za dlaku Pulp.

samo zato što je vecina glasala za pulp, ti sad namerno kontriras :)

interesantno...rekla bih ...tipicno srpski ;)

pa onda se bolje izrazi jer si rekao„Svi za Pulp s toga ću da se konachno odluchim nakon svih ovih godina za Crveno zbog sledećeg razloga...” samim tim kontriras nama, sebi. kakve veze onda imamo mi sa tvojom odlukom?!

nebitno...

zato što sam bukvalista...u prevodu idiot :)

merci beaucoup

Što se tiče Trilogije i Poljaka, slazem se da o njemu treba nasiroko, a ne usput, međutim, ovde je pitanje (anketa) veoma kratko i jasno, znaci samo treba kratko obrazloziti svoj glas.

Varljivo sunce, k'o sto rekoh, je velik i važan film, i, da, recimo da nas se i lično tiče. A to uvek nekako boli.

To ipak ne znači da je Pulp fiction manji, jer tretira teme koje apsolutno nemaju značaja za „malog coveka”. Na nivou filma kao takvog, on je onaj dugo cekani dah reanimacije koji je Holivud dugo cekao. Jasno je meni da je nasilje u njemu jedna od prepreka da se spozna sva rafinirast pristupa, ideje, realizacije i još dublje, dubokog metafizickog znacenja celog stimunga. No, bar vi crnci znate da se ispod vidljive povrsine krije sustina i da je pojavnost tek komunikativna forma.

Nasilje je osnovna tema svih filmova Tarantina. Svaki autor ima svoju opsesivnu temu, a njegova je nasilje. Ono u prva tri filma ima svoju svrhu. On se tom temom sluzi da bi rekao nešto ne samo o Holivudu nego i o americkom ( a danas već i globalnom americkom) drustvu. Kasnije ona postaje samo reciklaza i sama sebi svrha.

Ali, vratimo se „Petparackim pricama”. U to doba to bese svez i do sarkazma slozen film. Pre svega bitan za americko drustvo (ne moje i tvoje). Odlično vremenski slozen, odlično montiran, ispostovane literarne forme.

„Spaljeni Suncem” je film o mojoj porodici i još milionima porodica. Ako, zaboravimo geografiju, to je prica o odnosu ideologije i coveka. O monstruoznom nasilju simbola nad dusom. Pa tu ima Gogolja, Toplstoja, iznas svega Cehova, a bogami i Kamija i još niza zapadnih filozofa.

Pogledaj naraciju Mihalkova u tom filmu. Kao da je izasla iz „Visnjika”. Kao da su preziveli i u taj svet usli Vronski ili likovi iz „Rata i Mira”. Dobrota jednog Miskina („Idiot”) živi u tom filmu. Svi artifakti na kojima smo se odgajali tu su slozeni.

Istvud može, kao Amerikanac, da da prednost Petparackim pricama. Ja ne mogu. Ali, pogledaj, taj isti Istvud radi film o američkoj istini na Ivo Dzimi a onda radi i japansku stranu.Jedan od retkih Amera koji je napravio sličan iskorak. Zato nisam vise siguran da bi dao prednost Tarantinu nad Mihalkovom da se opet pita.

Nije mi jasno šta to sada imaju Amerikanci, a pre su imali Rusi?

Razlika između „Sunca” i „Prica” za mene nije razlika između ruskog drustva i americkog. Već između filma kao kreativne fikcije (Petparacke price) i filma kao metafore zivota. Obe varijante su legitimne, ali ja uvek biram onu koja me se vise tiče.

Na stranu što ne vidim ni jedan filmski segment koji je kod Tarantina u tom filmu jači od Mihalkova.

Mada bih kao (mentalno) zagoreli crnac mogao podržavati i „Price”, Sunce je ipak izvor zivota.

„Objasni koje su dodirnew tachke duboke hrišćanske ortodoxne filizofije Dostojevskom sa skoro primitivnom hrišćanskom verzijom Tolstoja i SKORO potpuno sekularnog svijeta u kojim obitavaju Chehovljevi junaci
Stilski kakva je veza pisca rata i mira cijih 2000 strana malo ko ishChitao u cijelosti sa majstormo kratke forme kakv je Chehov
I na kraju objasni kako je to Mihalkov sve spojio u svom filmu”

Sve sam to objasnio na temama koje su doticale Mihalkova. O ruskim klasicima ne pišem ovde, samo ih pomenem ako su bitni. Za Poljaku vazi isto sto i za Mihalkova.
Obozavam pametnjakovice koji su odavno „shvatili” kako je Tolstoj tanak pisac. Imaš veliki plus ca debelim crnim palcem uvis.