evo, ja na nevidjeno, shto se naslova teme tica. nekad davno, u shkolskim danima, bilo je dana kad sam provodio bukvalno po 24sahat uionj. bile su to tzv. bioskopske bravuroze. platish kartu malo skuplje, majka ti napravi gomilu sendvicha, kupish coca-colu, unidjesh i...ne izlazish do sutrashnjeg dana. a za to vreme odgledash gomilu dobrih flickitja. ti, pravim imenom 'bijoskopski maratoni' su bili obozavani od strane moje generacije. ja sam jedan od retkih koji nije propushtao ni jedean film za vreme tih bioskopskih feshta. trudio sam se da idem u klonju onda kada bi bila pauza po desetak minuta između dve projekcije, ne bih li sluchajno ne propustio neki film. konan simerijanac, blejd raner, dan posle, lov na zeleni dijamant, isterivachi duhova, rambo, samo su neki od naslova koji su bili zastuzpljeni na tim maratonima. a malko kasnije i te-ve bg je pochela sa istima barem jednom mesechno na te-ve-ju. e to je bilo josh lepshe. uvalish se u naslonjach, keva ti samo prinosi klopu i pitje a ti zevash u ekran televizora i plovish na talasu filmske mashte. ali, to kod kutje je bilo malo zayebato jer je trajalo i po trideset shest sati. jednom sam pao u nesvest od umora. hteo sam za inat da odgledam sve a, normalno, nisam mogao. eto to je meni ostalo u setjanju shto se tiche, onako odokativno, markizove teme...