Uzeo sam ovih dana novi TV, Panasonic Vierru LED 3D. Utisci su zanimljivi. Navode me na razmišljanje o pravcu u kojem idu televizija, film, Internet. Jer, ovo više nije samo TV uređaj na kojem se menjaju kanali. Vierra je, kao i svaki današnji „Smart TV”, jedan kompjuter sa velikim ekranom.

Ne znam tačno koji operativni sistem ga pokrece mada verujem da je neka vrsta Linuxa. Za korisnika to nije ni bitno. Smart TV poseduje mnoštvo naprednih funkcija a kompleksnost se može porediti sa današnjim mobilnima. Jedna od najzanimljivijih funkcija je omekšavanje pokreta na slici putem ubacivanja međukadrova. Ovo je očigledno zadatak za kompjuter ugrađen u TV. Kompjuter izračunava međukadrove na bazi dva susedna realna kadra. Tako, umesto standardnih 24 fps možete da imate dva ili tri puta više i dobijete glatkije pokrete.

Vierra ovaj posao radi vrlo uspešno. Utisak kad koristite ovo omekšavanje (a kod mene je sada na defaultu za sve) razlikuje se od slučaja do slučaja. Bioskopski filmovi više ne deluju 'reckavo' nego kao da su snimani video kamerom. Ovo možda malo ubija utisak. Npr. gledao sam poslednjeg Terminatora, sa Bejlom, i sve je delovalo kao neka TV produkcija a ne visokobudžetni blokbaster. Kod crtaća i dokumentarnih programa, pak, omekšavanje deluje pozitivno. Npr. stari snimci iz WW2 izgledaju kao da su snimani nedavno, pa još ako su ih vestački obojili, utisak je neverovatan.

Oštrina slike je vrlo dobra, što opet zavisi od TV kanala. Ima jedan koji prenosi u 1024p i 50 Hz i izgleda fenomenalno. Daju direktne prenose i noviju produkciju, dok bi crno-beli filmovi izgledali kao i na bilo kom TV-u. Da bi se ovakav TV iskoristio do maksimuma, za gledanje filmova treba nabaviti Blue-Ray plejer i diskove, što je moj sledeći korak. I tada, korist od toga je samo ako su u pitanju vrlo sveži i visokobudžetni filmovi.

3D. Ima i to. Dobijate 4 para naočara tako da cela porodica može da gleda film ili TV program u tri-di. Ovde u Adelaidi sam našao jedan digitalni sportski kanal koji prenosi dualno, sa i bez 3D-a, tako da je to bio dobar test za naočare. Da, izgleda cool, mada zamara oči. Pratio sam malo jednu ragbi utakmicu, i jajasta lopta je u jednom trenutku poletela ka meni, baš kao da je izašla iz ekrana.

Vierra se povezuje na Internet putem normalnog Ethernet kabla koji se ubode u ADSL modem koji koristite za PC kompjuter. Po pravilu ovi modemi imaju 4 ili vise utičnica tako da istu Internet vezu u kući delite sa drugim kompjuterima kao i sa TV-om ovog tipa. Nikakva podesavanja, bar u mom slučaju, nisu trebala. TV je odmah prepoznao konekciju i krenuo da apgrejduje svoj softver. To je uzelo desetak minuta a onda je Internet bio spreman. Možete gledati videa sa YouTube, kao i pay-per-view filmove sa raznih sajtova. Imate i browser pa možete ići na bilo koji sajt. Ovo uključuje i Facebook mada za njega postoji posebna aplikacija. Pošto TV nema miša i tastaturu, sva kontrola ide preko daljinskog. Ukucati čak i jednu liniju teksta preko dugmica na daljinskom je prilično mukotrpno. Postoje druge opcije, kao nabavka male bezične tastature ili, čak, upravljanje TV-om putem vaseg mobilnog (iPhone ili Android). Treba samo na mobilni instalirati odgovarajuću Panasonicovu aplikaciju.

Možete TV povezati direktno na PC i prenositi sliku odatle, što je zgodno ako igrate igrice u društvu, na velikom ekranu. Odavno nisam zainteresovan za video igrice, ali mogu da zamislim kako bi maestralno delovao Need For Speed (i još ako imate volančić za upravljanje..)

Ili Quake, Afterlife ili Gears of War, u mračnoj sobi...

Jedino što ovaj TV nema, nema touch screen, što treba posebno objasniti ovoj mojoj dečurliji, da ekran TV-a NIJE ZA DIRANJE MASNIM PRSTIĆIMA.

I tako, kuda sve ovo vodi? Konture se naziru. Za desetak godina ne verujem da ćemo imati poseban PC, TV i disk plejer nego će sve biti u jednom uređaju. Filmovi će dolaziti preko Interneta umesto da idete u video klub i dovlačite diskove. Neće biti vidne razlike između TV programa i online videa. TV i mobilni će biti u stalnoj komunikaciji. Dodajte tome i 'cloud computing', što je koncept da se vaši podaci smeštaju negde na Internetu, ne znate gde a i nije bitno. Tako, vaš mobilni će biti mali prozor ka Internetu, a TV/PC veliki. Zvuči zastrašujuće.