Alter Ego ili beg od stvarnosti i o(p)stati..
ubodem-pa-odem
(ceznem da zeznem)
25. јул 2012. у 14.39
Šta nas privlaci u filmovima o krizi identiteta?
Da li zato što verujemo da živimo u de facto ludom svetu, u kome biti lud znaci put ka normalnom?
Da li nam onaj momenat u filmu, kada glavni lik shvata da je „taj” ustvari „ja” - simbolizuje implicitnu zelju da nekako izadjemo iz okvira lude slike, razdeljenog „ja”, u svet normalnog („a-ha” efekat) teznja da se živi ono sto jesi a ne svoje komplekse, moranja, i sl. (koji su „a priori” modernog zivota)
Elem, koji su vasi omiljeni (ili na srpskom: fejvorits)filmovi ove vrste i imate li preporuke?
Ja lično lajkujem:
1. Fight Club
2. Angel Heart
3. Beautiful Mind
4. Identity
5. Sybil
6. (Long Kiss Goodnight)
7. (Dawn till Dusk)
8. (Cetvrti covek)
9. Mullholand drive
10. Lost Highway
(ovi u zagradi imaju interesantne elemente krize identiteta/ludost)
fontisa
25. јул 2012. у 19.11
previse ti opsirna tema posto svaki drugi film se na neki način bavi tvojim pitanjem.
bronson, memento, masinista, intimacy... su oni sto mi trenutno padaju na pamet da reklamiram...ma ima ih bilion (filmovi na bazi stripa, romanticni itd..)
pali me u filmovima nešto od psihe sto još nisam dozivela, otkrila, ili sam zaboravila da postoji ili da imam u sebi. obozavam sirovost (moja neka shatro kombinacija ID-ja i super ega) jer je jednostavna i ostra. i malo je takvih ljudi da sam srela uzivo. ali ...srela sam ih :))
anyway...odgledah betmena tek prekljuce jer su karte od petka rasprodate bile !
i samo da kažem da sam totalno zaljubljena u hardija. i bas me obradovalo iznenadjenje zbog čega radi to što radi (bane zloca)i savrsen je razlog. isto su savrsene i sve scene sa njim :) pogotovu bez majice :D isti moja jača polovina. ostatak filma je predvidljiv ali tu ni nolan nije mogao ništa da uradi. inače poceo da se pusta tizer za supermena. retro izgled ima za sada.
