_________Hanover Street (1979)

http://www.imdb.com/title/tt0079268/
http://en.wikipedia.org/wiki/Hanover_Street_(film)

„Hanover Street” je ratni film sa Harisonom Fordom i Kristoferom Plamerom iz 1979. Ford je američki pilot koji sa svojom bombarderskom eskadrilom, stacioniranom blizu Londona, vrši bombardovanja nemačkih položaja u Francuskoj. Plamer je pak britanski obaveštajni oficir čiji je posao da priprema britanske špijune koji će biti ubačeni na nemačku teritoriju, u nemačkoj uniformi i sa dobrim znanjem nemačkog jezika, a sa zadatkom da ukradu neke tamo važne dokumente iz Gestapoa.

Dešava se da se Harison spetlja sa Plamerovom ženom, a onda ova dvojica, ne znajući jedan za drugoga, bivaju poslati u misiju iznad okupirane Francuske. Harisonov avion biva izrešetan, od cele posade preživljavaju samo Harison i Plamer, koji se spašavaju padobranima i nastavljaju ka Lionu, gde je lociran Gestapo iz čijeg sefa trebaju da maznu neku listu britanskih špijuna. Harison dolazi do jedne nemačke uniforme, i mada ne znajući ni reč nemačkog, pomaže Plameru da obave misiju. Plamer je ranjen, Harison ga spasava i zajedno stižu do francuskog pokreta otpora, pa bivaju prebačeni nazad u Britaniju. Tu Harison plačljivo raskida sa svojom tajnom ljubavnicom, govoreci joj da je njeno mesto uz muža, koji se pokazao kao heroj, itd, itd. A Plamer je i krenuo u opasnu misiju da bi nešto dokazao pred sobom i ženom, za koju je primetio da ga u poslednje vreme nešto ne benda (zbog njene tajne romanse sa Harisonom).

I eto, kad stavite stvari na ovaj način, da je tu u pitanju jedan ljubavni trougao u ratnom vihoru, pa još uračunate i da imate dva sjajna imena, Forda i Plamera, u vodećim rolama, čini vam se da tu nema šta da omane. No u stvarnosti, ovo je jedan iznenađujuće slab film. Zato mi je i zanimljiv. Često diskutujemo zašto je neki film dobar. Ovog puta treba analizirati zašto je film loš.

Tri glavne komponentne su podbacile, a to su scenario, režija i gluma. Scenario vodi radnju kroz predvidljive situacije i stereotipne likove kao preuzete iz priručnika za snimanje niskobudžetnih filmova B produkcije. (A Hanover Street je zapravo bio dosta skup film). Istini za volju, dijalozi su povremeno dovitljivi. Dalje, režija. Režiser Peter Hyams je od onih koji su dobre zanatije, ali baš ništa više od toga. Nema magije. Hyams je kasnije režirao nastavak Odiseje 2001, naslovljen 2010. I tu se jasno vidi o čemu je reč. Kjubrik i Hyams! Porediti ovu dvojicu je kao porediti Mocarta i Salijerija, tog Salijerija prozvanog kraljem mediokriteta. Peter Hyams je filmski mediokritet, što znači osuđen na prosečnost. Čini mi se da mu najviše fali hrabrosti. Video je šta je Kjubrik uradio u svojoj Odiseji: istražio nove teritorije, postavio nove međe. Ako se Hyams već prihvatio vrlo nezahvalnog posla pravljenja nastavka Odiseje, morao je da ide na isto, na hrabro probijanje preko novih teritorija. Pa šta ispadne. A on je imao smelosti samo da napravi jednu gledljivu SF soap operu potpuno u granicama svega do tada viđenog u dotičnom žanru. Zanatlija, da, umetnik, ne.

I sada, konačno, imamo problem glume u Hanover Streetu. Plamer je jači glumac od Forda ali mu jednostavno nije bilo dato da se razmahne. Možda je čak bio i miscast. Dotle je Harison kao neki Han Solo usred II sv. rata. Poznata je Fordova najveća glumačka mana, nesnalaženje u romantičnim scenama. On širi oči, pući usne, beči se, ali to deluje više komično nego romantično. U „Svedoku” je od svega toga nešto i funkcionisalo, sa Keli Mekgilis, ali u ovom filmu definitivno nije. Možda nije bio dovoljno inspirisan? Njegova partnerka Lesley-Anne Down imala je lepe oči, to se mora priznati, ali malo šta drugog lepo. Hajde dobro, oči je vade.

Sve u svemu.. Hanover Street je imao šansu da ispadne DOBAR film. No početnički scenario i strašljiva režija nisu dopustili ovom filmu da poleti. Ima dobro urađenih scena, kao bombardovanje Londona (1943? hm?) i scene američkih aviona u akciji - radi se o pravim B-25, ne znam gde su ih našli, bar 5-6 njih u letnom stanju, a ovo sve je bilo pre CGI trikova. To sve deluje vrlo dobro. Ali da bi bilo ko u nemačkom šinjelu i sa par reči nemačkog mogao da se umuva u lokalni Gestapo i odatle uzima tajne dokumente, to već spada u malo morgen. Kad dođe do akcije, ispostavlja se, kao i u drugim sličnim UK/USA ratnim filmovima, da su Nemci gluvi, slepi, maloumni i da padaju kao snoplje posle prvog metka. Naši junaci mogu da se šuljaju na par metara od njih a da ih ovi ne primete, a kad se pripuca onda ti Nemci od stiropora samo lete na sve strane. I naravno, francuski pokret otpora stiže kao konjica i spasava dvojicu junaka u poslednjem od svih poslednjih trenutaka.

Sve je to negde na nivou Lunovog Magnus stripa. Šteta protraćenih dobrih glumaca i pozamašnog budžeta.