Generalni ima tendencija da je fakultet qerov qrc ako nema ko da te progura. A guraju sve vise omladine u to tako da se devalvira ono smotuljano sto dobijes na kraju, rade ljudi za sličnu platu i sa srednjom i sa fakultetom. Otimaju lekari i još po neko. Znam da je
u mnogim delovima Engleske, Srbiji i Merici kidanje oko upisa u odgovarajuce skole i fakultete a posle često bude ništa.

Pa zavisi (Patino pitanje): već smo raspravljali o tome ovuda -secam se Fanovog doprinosa - i negde mi je stav isti. Ne mos' biti neurohirurg ili arhitekta ako nisi zavrsio taj fakultet. Ta egzaktna znanja su takva. Ali oko drugih stvari (ukljucivsi i drustvene nauke) stvar je takva postala da se već postavlja pitanje da li neko bisto dete možda zna vise od lenjog profe (mislim na Internet i fundus znanja koji je tu dostupan).

Postoji u zapadnoj civilizaciji (pa i kod nas) jedann maloogradjanski obicaj po kojem je fakultetska diploma nekakav etalon pameti (sto je blesavo, znamo svi koji smo studirali koliko neznalica i FUNKCIONALNO neukih/TEMELJNO neobrazovanih ljudi predaje na fakultetima i zavrsava iste). Dakle treba vr5atiti reputaciju working-profesijama (ne govorim lično jer veze nemam ni sa jednim zanatskim radom, ne umem a voleo bih). I onda je kod nas ucauren taj glupi fazon po kojem valjda profa u srednjoj treba da bude milioner i jao kuku sto nije, kriva država. Valjda se taj sektor i PUNI (u nekom teorijskom i nepostojecem svetu) ljudima koji ga VOLE. A bogat može da bude svaki uspesni preduzimac s osnovnom skolom. Svet je REPUN nezadvoljnih gimnazijskih profesora i kompanijskih pravnika/ekonomista, koji su zavrsili fakultete zboga mama, tata, komnsija i strine na selu. Umesto da ljudi rade nešto sto su želELI i gde bi bili srećniji. Imam dva ortaka koji su se osmamostalili oko 20te, rade auto-delove i popravke. Bukvalno imaju libertarijansku autonomiju, svoje su gazde i rade za sebe. Ne bi se menjali ni sa kim na Harvardu. I to je to. Ko bi u nsuku, treba u nauku, ko na trzite - trziste it is, ko bi da radi rukama i živi od toga, eto mu to. Potreban hje državni protekcionizam u smislu prestanka terora trzista, kvalitetno, dostupno, moderno i primenjivo obrazovanje (u državnom sektoru besplatno) i eto napretka

Zanima me odnos prema međurasnim brakovima u sredini u kojoj živite (ako je pecalba onda tu, ako je Srbija onda u Srbiji, pretpostavljam da se puno Kineza naselilo u novom veku). Zanima me i vas licni odnos prema međurasnim brakovima. Koliko je zaista neophodno?

Pošto kod Pate sve dolazi ranije ocekujem 'vako pitanje kad Kecman bude slavio 35 godina mature

Ko zna da se nisi skolovala možda bi već bila tasta nekom ugljesi ili rastafariju. Možda će statistika biti neumoljiva ako im ne dovedes zeta iz BGD.

I šta bulaznis majke ti kakav ruski elitizam vs zapadni cobanizam.
Ne znam odakle ti ta ideja možda u tvom kraju ako je nezaposlenost tako velika među omladinom kao u Spaniji, Italiji, Grckoj pa da razumem dozivljavaju nešto sto su njihove babe i dede dozivljavali.
Ovde sam je nacuo od ekipe koja nije uspela ni na najgori državni, a nema se para ni za privatne.

po pitanju rasnih brakova: meni mama prichala dok sam bijo mladjahan 'shinko, dovedi kakvu otjesh u kutju. i crnu ciganku'
a kad je pitam 'a bash crnu ciganku, a mama?'
'ama tako se kaže shinko. dovedesh li mi crnu ciganku ja - sidjimku pa da se besim od dud u dvorishte' odgovarala bi mi

za razliku od mnogih i ovdena, koji su prikriveni rasisti (uglavnom iz ubeđenja) - ja sam otvoreni rasista. i to iz relnog zivota. posle chetres i kusur godina zivota u cigan-mali moj rasizam nije nishta vetji nego li rasizam brache cigana - po sistemu 'svaka ptica svome jatu leti'. zashto je to bitno? jer ptichitji iz meshanog braka uvek bi glumili ranjenike kad bi se ko klinci svi djumle zaigrali partizana i nemaca ili igrali dja-kere mondijal na mali golichi. ti, tzv. 'mutanti' kako smo ih od miloshte zvali, posle su rasli u vrlo problematichne tipove. svi do jednog (a bilo ih je pet/shest u ono vreme kad sam bio klinac - iz dva meshana braka ako li me setjanje ne vara) su imali debeo kriminalni dosije do ovih trenutaka danashnje zrelosti. e zato sam ja rasista i uvek kažem 'svaka ptica...'
ali, za razliku od rasizma ovih ostalih - moj rasizam ne razbija glave i ubija ljude, jer ako li je vetj doshlo do 'meshanja' unutar rasa - nema popravke, ali prichom, upornom prichom, siguran sam - i primerima u toj prichi - može da se smanji taj live and let live osetjaj globalizma koje nam nametju ovi belosvecki

daklem - shinko! samo ne crnu ciganku (i ostale chamuge) - inache - odma' tje radi sidjimka - pa od prvu dudinku...

Strasno Pato to je loše ma kako oni bili prakticari. Bolje se ipak ti drzi Babinog saveta pa šta deca urade urade.

Uvek ih možeš poslati na Megatrend.

Sheba bi seljacka skripta linkove. Hejl već znate (evo mi linkuje na onu groinu Andju umesto nje) a i ova druga, mala iz pandurske geek-ovske serije, opasna macka

Ajd kad kacis ribone potrudi se da bude tinyurl.

Ja vam mogu preneti moje zakljucke visokog skolstva u Fr jer tu sam već 10godina pa sam nešto i spoznao.
Zbog sveopshte krize koja je na snazi od 2008 mladi studenti su deprimirani.Veoma teško do dolaze do posla jer studirati bez dodatnog zaposlenja prekticno je neizvodljivo jer su troskovi studiranja ogromni.Takav sistem odgovara studentima iz bolje stojecih porodica koji nemaju takvih problema i samim tim im je olaksano studiranje.
Dolazaim do zakljucka da u Fr deca boljestojecih roditelja pre zavrsavaju nauke nego deca gologuzana.
Državni fakulteti kojih ima u svakom vecem gradu su srozani i izgubili li su bitku sa privatnim skupim univerzitetima.
Po zavrsetku skolovanja najvaznija je preporuka da bi se upalo na prvi posao koji je dobar.
Deci gologuzana ostaje mukotrpan put napretka u piramidi korporacija jer krecu od nule.
Rad u državnoj upravi nije najbolje placen (uciteljica ima platu 1600e)ali si sindikalno odlično zasticen i banke te gotive.
Moj zakljucak je da studiranje privilegija postaje odabranih i da dete mora biti super talentovano sa ogromnom voljom da bi uspelo
Upoznao sam ruskinju koja je doshla na doskolovavanje u Pariz posle zavrshenog faxa u Moskvi rukama je grebala da zadrzi radnu vizu ne bi li ostala raditi u Parizu kao prodavacica.
Meshoviti brakovi lepo na oko ali teško funkcionishe u Srbiji mislim nikako ispod save i dunava poznajem roditelje devojke koja je otisla za crnca oni su se nje odrekli i jedne moje zemljakinje koja je otishla za arapina njen je otac dao pare arapinu da izadje iz njenog zivota isplatio coveka i gotovo.
Jedan nas momak je ozenio vijetnamku ima sa njom 2sina u kuci srpska hrana total tv jezik komunikacije srpski i sve besprekorno fukcionishe tako da primeri su razliciti

hahhahhaa :))

genije :D

--------

za mene je skolstvo uvek bilo da naucim. u srbiji ništa nisam naucila posto sam živela u periodu tinejdzerskih dana i kada je zadatak istih bio da se bleji.

upisala skolu jednu, zavrsila - marketing i menadzment u americi da bih mogla lakse da nađembuduci posao a onda i film, reziju da bih na tom faksu najbrze naucila zanat. i jesam.

nikada mi nije bio stvar prestiza, niti sam tako gledala ljude.

-------
kaže mi drug da sam ja rasista jer sam na njegovo pitanje 'da li bih se zabavljala sa crncem ili nekim drugim rasama' rekla ne.
ja se čak nisam zabavljala ni sa van beogradskim opstinama (snob u meni) i uvek su mi se vise svidjali smedji, plavi i ridji tipovi (u odnosu na bele sa crnom kosom). i dalje ne mislim da sam rasista već mi je afinitet tip muskarca koji mi se dopada uvek bio beo pa od toga još belji.

a dete može da mi se zabavlja sa kim kod želi, i da je gej ništa mi ne bi smetalo...muzu već ne znam. meni je važno da moje dete bude voljeno i da voli. i naravno da je zdravo. ostalo je sve manje vise nebitno.

Evo ja nikad u zivotu nisam upotri...io riječ „lijecnici”, a u prethodnom postu jesam. That's gotta be something I read recently on the internet.

Anyway, što se tiče skolovanja...

Ponavljam već godinama da covjek treba da uci sto vise može, a onda, u jednom lucidnom momentu svog postojanja i da odluci da sve to, ili barem ogromnu većinu toga, odbaci.

Ne znam bas kako sve to djeci prenijeti, posto će svaki normalan covjek, skoro bez izuzetka, gledati da mu djeca budu srećna, a srećan jedino možeš biti ako prihvatis pravila igre koja su te docekala bez ikakvih sustinskih pitanja oko njihove ispravnosti. Naravno, to sve ima veze i sa tom vjecitom „pursuit of happiness” tematikom, koju nam opasno namecu kao osnovni cilj zivota.

Evo, posto smo na filmu, da navedem primjer koji ima veze sa filmom.

Poznato je da ovdje imaju casove kreativnog pisanja, da obucavaju djecu (i ostale) kako da pišu knjige i scenarije za film.

I ja uopste nisam pobornik takvih gluposti, ne možeš nauciti nekog da bude umjetnik. Ili si umjetnik ili nisi. Onaj koji ide u skolu da uci o umjetnosti može u najboljem slučaju da nauci da bude neki kriticar. Sigurno da nije naucio da bude umjetnik, čak i ako se desi da kasnije postane umjetnik.

I uce tako oni djecu da pišu scenarije već decenijama, a polovinom devedesetih dodje neki Tarantino i napise Pulp Fiction i razbije svaki sablon i lupi samar svakom profesoru koji je ikad predavao kreativno pisanje. Sljedece godine, 85% studenata (u nekoj skoli gdje se predaju ove gluposti) napise diplomske radove u kojima je radnja nelinearna i/ili u kojem likovi raspravljavaju o pop kulturi.

And that about explains most of it. :)

Što se tiče rasa, ne znam koliko sam ja mejrodavan da raspravljam o tome, posto je dokazano da imam neizljecivi slučaj „of yellow fever”. :))

I uce tako oni djecu da pišu scenarije već decenijama, a polovinom devedesetih dodje neki Tarantino i napise Pulp Fiction i razbije svaki sablon i lupi samar svakom profesoru koji je ikad predavao kreativno pisanje.
_______________________

Ziva istina. Evo danas dva najuticajnija olivucka reditelja, jedan od skole ima mali odmor (Tarantino, hschool dropout) a jedan valjda samo srednju (Fincer). Moj omiljeni savremeni americki reditelj (Pejn) zavrsio je valjda knjizevnost, pa tek posle MFA iz filma. Da me ne shvatite pogresno, nije loše zavrsiti reziju (ovo sto kaže Andja, nauce te zanat i to je najbolja stvar s americkim filmskim skolama). Kod Rusa je, opet, od filma napravljena nauka još pre prvih petoletki :D i ko zavrsi VGIK, mahom bude bas siroko, siroko obrazovan covek. Kod nas je, pak, iz vidjenih filmova FDU-reditelja, uzeto najgore iz oba sveta, ni zanata ni sirokog obrazovanja.

U pravu si Markiz. Pravo pitanje je zašto je lopta uopste isla do Divca u nasoj polovini. Onda je vjerovatno Svjetsko Prvenstvo 1986 u pitanju. Realno smo i to trebali uzeti.

Iz Tarantino primjera ne treba izvuci pouku „nemojte se skolovati”, nego „uvijek radite ono sto volite na svoj način i sa velikom strascu”.

Tarantino je poseban zato što je„jedan od nas”, filmofil, filmski geek, bio i ostao do danasnjeg dana. Covjek je filmska enciklopedija i zna sve o svakome u filmskoj i televizijskoj industriji, i to do u najsitnije detalje.

Ringo Lam, nije Soni Chiba (Sonija citiraju u Kventinovim dijalozima, ucesnici). Film City in Flames, izvinjavam se

To ovo sa Kill Bill? Da, sve „omaz” do 'omaza', scena po scena yebote

Studirati? Naravno. Svakom srednjoskolcu bih preporucio da upise faks i zavrsi ga.

Zašto studiranje kod mnogih izaziva odbojnost? Zato sto studiraju samo iz razloga da dodju do boljeg posla. Ili da udovolje roditeljima. Ili da nekome (sebi) nešto dokazu. Treba studirati iz ljubavi prema doticnom predmetu, makar se nikad i ne dobio posao u struci. Znam, zvuci idealisticki, pogotovo za mlade u tim godinama kada svako želi da ZIVI a ne da sedi pred knjigom.

Ima faksova idiotskih kao sto je tamo kod nas bilo (i možda je još uvek). Brucosi vide apsolvente, ocelavele i sa teglicama, i naravno da ih to odbija. Studije na Zapadu, npr. ovde u Kenguristanu, oslobodjene su tenzije i te hamletovske dileme biti ili ne biti. Svako studira za sebe. Ima dosta mladih iz Indije, Japana i dr. azijskih zemalja ciji su roditelji ocigledno malo imucniji pa su mogli da decu posalju na studije u Australiju. Taman kad zavrse ceka ih spreman Permanent Residence pa mogu i da ostanu u Australiji za stalno da rade izve, sto mnogo njih i čini. I eto, svima lepo.

A jedan tip u prosloj firmi gde sam radio je studirao za Civil Engineer uz rad i mogu da kažem da to nije Miki Maus kao sto neki misle, bazirano na knjigama koje mi je pokazivao.

Kad bi mi neko dao stipendiju jednaku plati koju zaradjujem kao Software Developer, tako da mogu da hranim porodicu i placam kredite, slatko bih otisao na juni i nešto studirao, nešto cool, kao istoriju umetnosti, engleski jezik, možda i ekonomiju. Tek da uposlim vijuge i proverim da me memorija još sluzi. I ne bih se opterecivao da li ću i kada da zavrsim.

A cerke ću kad porastu obavezno da saljem na juni, ne (samo) da ga zavrse nego da nadju muzeve..

Cmarkiz, jedno su Stenford i MIT a drugo je ostatak od jedno 90% drugih junija ukljucujuci razne Oral Roberts evangelisticke koledze koji se teze padaju nego vojska. Dzaba ja tebi pricam. Pusti Australiju jer mi smo ovde zasebna prica.

Ajviji i važe samo utoliko sto Vudu kaže (da se tamo klinci ozene/udaju, social climbers isklajmbuju, a ambiciozni brokeri/pravnici/lekari dobiju bolje sanse za prvi posao koje idu uz te diplome). Ali u ovim social studies i okolo, državni univerziteti su često bolji, i to ne samo ovi što se smatraju Ajvijima ravnima (Michigan, North Carolina, Berkli..) nego i razni drugi. Cenim da tamo takođe nisu ništa gori ni, ne znam, pravnici ili doktori koji izlaze otud. Sve zavisi od znanja koje se poseduje. Znam i iz ovih nekih meni bliskih struka (nacitao sam se g/ovana sa Ajvija recimo, i sjajnijih stvari od profesora po Sanijima i kjunijima) a i neki drugari i kolege koje znam (i nasi i Amerikanci rođeni). U samoj struci/profesiji, Ajvi je tek početna stepenica, ali nikako surogat za reputaciju koju moras steci SAM. Posle 10-15 godina ionako ljudi gledaju šta si napisao/uradio/gde si citiran, a ne koliko si para puk'o na studije.

Pošto trenutno živim sa tajlandjankom kmerske nacionalnosti(kambodzanka) u etnicki cistoj(od belaca) sredini ovde na thai-kambo granici možda bih mogao da dam uvid kako nas drugi vide.
Kako ja vidim druge rasno mesane parove, pa prosto, kao druge kolege na motoru. Nešto su kao posebno jer vise ljudi vozi auto nego motor alu ipak ništa naročito posebno jer puno ljudi vozi motor isto...ali nekako ih razumem, jer na motoru može da bude i hladno,i da dune vetar, i da te zabolu ledja, i da te ubije kisa. Hoću da kažem razumem ih.
Kako nas dozivljavaju drugi...pa pitanje je možda bolje kako ako se formulise kako mene dozivljava „njena” a nju „moja” sredina.
Pa svakojako. Meni se njeni ishchudjuju kako mogu da jedem isto ljuto ko i oni(he, pa jel sam ja juzna pruga tamo prema Leskovac ili jok?) jer posle svakog jela ocekuju kako ću da otrchim u wc da se proserem. U stvari najveca fascinacija je kako nisam stranac na koje su oni navikli(ono malo holandjana sto sam imao prilike ovde da vidim) koji jedu posebnu(zapadnjacku) hranu, piju posebnu(zapadnjacku) vodu i ne može koza da im pocrni na suncu, jedino da izgori. Onda telesno sam blizi njima jer nemam 2 metra i 200 kila tako da su česti komentari „tvoj momak lici na tajlandjanina” i to je kao kompliment.
Od komentara sam pa bas sve chuo jer tajlandjani vole da komentarisu a i nemaju bas mnogo dlake na jeziku, pa mi je u početku i bilo interesantno ali više ne obracam paznju, bez obzira da li su komentari pozitivni ili negativni. A oni negativni nemaju mnogo veze sa rasom nego sto sam onog castio picem a ovog drugog nisam i slične stvari.
Što se nje tiče kako je „moji” dozivljavaju, pa nisam je još vodio u Srbiju ali „moji” Svedjani dozivljaj nje vezuju uglavnom za njen izgled. Tako su žene ili fascinirane ili ljubomorne a muski bi uglavnom voleli „ da se upoznaju”. Egzoticna lepotica u Svedskoj ovde(Tajlandu) je ruzno pache zbog svoje tamne puti koja se smatra nizom klasom a ona ima izrazeno tamnu put.
Tako da razni ljudi, razne cudi, mogo bih knjigu da napisem da ovo ne nabadam na mobilnom.
Kao i obično sebe okruzujete ljudima sa kojima imate neke dodirne tacke a svako ima pravo na svoje mišljenje i kada bih se bavio time s' kim Pata lega u krevet stvarno bih za sebe mogo da kažem da si nemam zivot.

Pa pod tema je mesovito rasni brakivi. Sto te boli mindza za njenu skolu?

shteta! a ja taman 'teo da se ponudim da ljoobnem da prođe :))

Srećom nisam spala na to da me ti zabavljas.

Mada cenim tvoje malobrojne postove o filmu, kao i zanimljive reportaze sa egzoticnih mesta, nisi u poziciji da budes arogantan prema meni koja te vracam na temu, kad već zavrsavas svoje postove sa dilemom s kim pata leze u krevet. Nema nikakvog razloga da budes bezobrazan.

Dobrovece Fane mislim ok je to, al ja sam za to mogao da odem kod zemunskog buvljaka da se raspitam za neki takav rasno mesani brak. Nekako kapiram da si u kraju koji nije bas se ubio od zelje za
ucenjem. Ne mogu da poreknem da ni to nije loše upravo je Sioran objavila još jedan tekst gde se slazemo da forsiranje fakulteta
nije neko univerzalno dobro kome treba teziti kao drustvo. Opet
sa druge strane dobio sam uveravanja da je dobro imati ga čak i
za poslove koje naizgled bi mogao i sa pravnobirotehnickom.

Tvoji Svedi su rasisti u pi.cku materinu, ali su za poslednjih 60 godina uspeli lepo da se presvuku da se to ne vidi. Teze je ovim
iz industrijskih oblasti gde ima vise dosljaka. Mislim ebali bi ti ženu to je sigurno i tu ti zavide pa kao i sto bi recimo Babine zemljakinje sa juga ako bi ih još poslusno sluzile i da ne larmaju
po kuci možda bi ih i zenili.

Slično je i u Merici ali najveci rasisti su po tom pitanju crnci
oni tek od skoro u veoma malom procentu žene one su samo za bambusanje. Ja primecujem kod naših koji su u paru sa strancima
da su često u podredjenom polozaju čak i kad su u trecoj zemlji
ne odakle im je partner. Kao da vuku neki kompleks a dok su u
Smrdiji sve preziru. A pri tome smo po realnim parametrima, a
ne kuknjavi cemu su svi ovdasnji skloni bar je ispred 20-30
zemalja u koje su plasirane bolje na raznim listama kvaliteta
zivota.
Dok se u USA grci sa grcima jevreji sa jevrejima svedi sa svedima nasi gledaju da se sto brze utope a posle pricaju kako ima meleone našeg porekla. Nema. Takav primer je i Blago koji ode na robiju.

Opet znao sam momak koji je crofjrm porekla a totalno cemerikanizovan i ima jedan superioran odnos u odnosu
na zemljake bas zbog porekla.

Malo je pretjerano americke crnce nazivati rasistima. Rasizam je vjerovanje da rasna superiornost jedne rase nad drugom opravdava diskriminaciju ove druge rase.

Dakle, da bi se jedna cjelokupna rasa proglasila za rasisticku ona mora imati moc da diskriminise druge rase, a to americki crnci u americkoj državi nikada nisu imali. Da bi imao moc da diskriminises, moras, prije svega, imati politicku dominaciju. E sad do toga se dolazi ili revolucijom ili da ostvaris neku ekonomsku dominaciju pomoću koje možeš ostvariti politicku dominaciju. Americki crnci nikad nisu bili ni blizu nijednog od ovih ciljeva. Sunchaser je naveo neke od razloga.

Naravno, pritom ne kažem da americki crnci ne bi bili rasisti da se ostvare preduslovi. Ne kažem ni da pojedini nisu pokazivali rasisticke predispozicije u nekim mikro situacijama.

Tako da postoji mogućnost da je, naprimjer, gradonacelnik Detroita bio rasista prilikom zaposljavanja svoje administracije. Ovo je, naravno, samo primjer, i nemam pojma da li je on to radio, ali on je, realno, imao neku lokalnu politicku moc da bude rasista.

Ovo sto mnogi zovu rasizam americkih crnaca bi se vise moglo okarakterisati kao otpor prema sistemu koji ih je ugnjetavao. I koji je poslije ublazio to ugnjetavanje, pa onda insistirao na ravnopravnosti, ali sve je to bilo opste sviranje kyrcu. Nema ravnopravnosti ako se prvo ne uspostavi barem neka ekonomska ravnopravnost, pa onda, kao rezultat ide politicka ravnopravnost.

Her, pa navodis cinjenice, nema šta da je 'grozno', to je lifestyle koji postoji i ta uloga alfa-crnca koji mlati bele bitches a 'svoje' osemenjava bez odgovornosti, jeste upravo taj 'golden cage'-rasizam o kojem sam pricao: TO je ono u šta je crna zajednica pretvorena 'integracijom'. Dakle, rasizam stare skole, sa kukuljicama i lincovanjem, hendlovan je tako što je SISTEM promenio plocu, u fazonu 'od danas smo jednaki' a u STVRNOSTI samo perpetuizovao segregaciju. Pritom ODUZEO sansu za protest jer sad vise NEMAS Dzim Kroua i rasne zakone i onda na papiru crnac nema protiv čega da se buni. A pritom je cela zajednica starana u etnicki uslovljen geto, obrazovanje na nuli, razoreno SOCIJALNO tkivo i to je najstrasnije. Tu bih se nadovezao na ovo sto Dolazivrijeme prica: crnac iz doba segregacije je imao ZA STA da se bori, i ODAKLE da krene. Bili su potlacen ali ponosan i aktivan narod, sa jakom narodskom kulturom, jakom porodicom i pravima koje treba da ostvare. A sad je tamo usla droga (koju je u getoe gurala DržavA sezdesetih kad su se uplasili emanvipacije crnaca) i od 1960ih naovamo su rođene tri generacije sa teenage-roditeljima koji su po zatvorima

Nismo ni pricali o svim crncima, pricamo o americkim crncima.

Pa mala je razlika u tome da su Francuzi bili kolonijalna sila, te prave razliku između crnaca koje su kolonizacijom siebali, crnaca koje kolonizacijom nisu siebali i crnaca kojima se nisu uspjeli ni pribliziti.

Amerikanci su svoje crnce doveli kod sebe da bijelcima pojeftine troskove radne snage.

Pa sad, o tome se da raspravljati šta je gore.

Americki način nije rasturio cjelokupne jedinstvene kulture, nego je izrabljivao pojedince.

Herre, generalishes stvari mnogo i to što prichas(meni) uglavnom nema veze sa stvarnoscu(mojom) nego sa nekim tvojim mikrokosmosom i kako ga ti dozivljavas. Al sto reche baba „very intrtesting” ili tako nekako. Inače kakav crni fakultet i ja? I naravno biram sebi samo glupache bez osnovne, pa neće doktorka za radnika, žene su vrlo prorachunate po tom pitanju.
Ne mog' ti odgovorim adekvatno jer nema ni qurca od diskutovanja telefonom, ništa dok ne sednes za pravu makinu, možda nekom drugom prilikom.

Gde je to da se odma iselim.

Pato obe recenice su o potencijalnim mladozenjama treca je onako komentar. Možeš ti to.

Kad sam govorio o zanimanjima koja su suvisna, tu su Human Resource palamudi na vrhu spiska.

Neka mi ne zamjere oni koji se tim bave.

A ovo o cemu lapislazuli prica je vjerovatno Kanada.

Samo ona pritom uzima liniju manjeg otpora. :)

Još i kako treba ukinuti minimum 50% zanimanja u danasnjem svijetu.

pata
(milijarder)
05. april 2012. u 09.27
...

lapis, a sad ozbiljno, za nas ostale? Imam jednog sefica, hjuman risors menadzer, uvek provalja neke parole o samorealizaciji i aspektima rasta. Epilog: plata nikako da poraste.

------

zavisi o kakvim on aspektima rasta govori, u poslu kojim se ja bavim, npr. rast i samorealizacija podrazumevaju neshto sto sa dobitkom novca uglavnom veze nema. jedino nas koji se u to upustamo kosta.
ali to je cena takvih radnih mesta-stalno ulaganje u obrazovanje.

a shto se tiche broja/raznovrsnosti zanimanja, sve suvishno i nepotrebno je ukinuto, koliko da se ikome navike sablazhnjavaju. aktivno je samo to shto je drustvu potrebno, upotrebljivo, korisno.
sve se koristi stedljivo i racionalno.
kao i sve drugo, ima svoje dobre i loše strane.

u bilo kom izboru, poenta je uzeti to shto choveku, svakom od nas, najvishe odgovara, ako je ikako moguće.

Pato, izvini!
Babo, i ti si meni uvek bila suvoparna i dosadna ali cenim tvoje postove o filmu, korisni su za diskusiju.

Srećom pa me ova tema nije zanimala uopste.
Sto manje znam, manje me glava boli.
To je sve.

Pazi vako nama koji dolazimo iz manje vise besklasne exYu USA i Kenjada sa izvesnom socijalnom pokretljivoscu zvuce kao obecana zemlja u odnosu na Jevropu gde porodicne i ortacke veze traju vekovima pa si često papak sa sve vecom skolom i znanjima od njih. trudis se radis ali ti vrata se ne otvaraju. Ko nam je onda kriv sto dosta loše odnose još pogorsavamo bezanjem od zemljaka pa i „dokazivanjem” prezirom istih. Pa čak i tamo bolje je uciti ako imaš para i vremena, ali pritisak je veliki. Diskriminacije će uvek biti, ali eto ti primer Obame ako
ništa drugo.

Ako ti deca traže ikakvu slobodu kroz zanimanje i ucenje onda moraju da znaju bar dva zanimanja na nivou fakulteta (može jedno na dodiplomskim drugo kroz magistarski ili master) i bar 3 jezika. Mnogo je to truda. Forsiranje jednog makar i na najprestiznijim skolama može ih dovesti u corsokak previse titula premalo radnih mesta. Ponegde ljudi imaju i sreću i zanimanje kroz vestine i zanate ni to ne treba zanemariti.

I nisam razumjela odlomak o zemljacima:) Znaš, danas je to relativan pojam, ili si kao oni sto sve iz ex Yu zovu „nasi”. Ja to ne radim ni u sali, a nisam nešto primjetila ni da mene svojataju.

dva pitanja ako li može?

šta je sloboda?
šta je znanje?

Deca su super sa kakvim kretenima provode najveci deo dana.

i „znanje” i „sloboda” su ideologije. i kao takve nemaju veze sa stvarnom realnoscu, odnosno specificnim uslovima i relacima u kojim živimo.

što se tiče formalnog viseg obrazovanja, pocelo je polako da puca sa ulaskom zapadne civilizacije u modernu fazu razvoja. sve prije toga ljudi su zivjeli po tradicijama (prvo porodicnim, a ove zauzvrat socio-kulturoloskim) znaci zivot im je i prije rođenja unaprijed bio predodređen/isplaniran u zavisnosti od tradicionalnih vrijednosti i uloga koje su tada vladale u porodici i drustvu.

sa prelaskom zapada iz tradicije u modernost teziste se prebacilo sa coporativnosti i svevisnje ili dustvene preodredjenosti na individudalnost, licni identitet, teznji ka sreći i samorealizaciji. to se cinilo ne samo boljim (čitaj uzbudljivijim!; sto ja moram raditi u rudniku, zeljezari ili u brodogradilistu samo zato što sam se rodio u grenoblu, pitsburgu, ili liverpulu.. sto ja ne bi živio u brazilu, jeo mango, i karao brazilke na plazi? er, kod žena, zašto sam ja florence nightingale, a ne kim kardashian?) nego i vise fer.

kao takvo 'modernost' (gledano naravno iz ugla modernog zapada) se ne mjeri industrijskim i tehnoloskim napretkom datog drustva, nego stepenom uslova koje barem u teoriji omogućavaju da se covjek samorealizuje. drugim rijecima, covjek nije covjek dok mu drustvo ne dozvoli barem misliti da može realizovati da bude ono sto HOćE*. *sasvim druga prica je kritika da su ti uslovi, i kad oni na prvu ruku postoje, zapravo iluzorni jer maskiraju raznorazne realnosti i drustvene razlike koje i dalje postoje i koje zapravo ne dozovoljavaju vecini da se samorealizuje. ali im zauzvrat daje 'iluziju mogućnosti', koju oni zamjenom teza prihvate kao 'mogućnost per se'. (tako svaka ideologija funkcionise.)

elem, zato se danas tzv. liberalne zapadne demokratije smatraju modelom modernog projekta, a shiptarijade sa svojim 'besama', arapi sa svojim zamotanim ženama i ubistvima iz 'casti', kine sa konfucijanskim 'obrazom' i komunistickom paranojom, indije sa kastama, i raznorazni recimo dubai-ji, bez obzira ne njihove blistave molove, rols-rojsove i skajskrejpere, ne mogu svrstati u moderna drustva*. (*ocigledno je i da su sva ta drustva ona u kojima je značaj 'porodice' i 'tradicije', naravno uvijek patrijarhalne, i dalje oslonac socijalne niti).

dakle, procvatom industrije i ekonomije polako ide i procvat visokog skolstva (jer kako da se samorealizujem ako ne znam kako i na koji način-) i to je trajalo otprilike skoro čitav 20-i vijek, sve do nekih 10-15-20 godina prije kraja istoga.

ulaskom o novi milenijum, implozijom postmodernog senzibiliteta ka licnom interesu, sebičnom htjenju i hednositicim zeljama, kao i deregulacijom zapadnog kapitala, i visoko skolstvo, kao sto je ono možda bilo poznato prethodnih 50-100 godina, ulazi u fazu negaciju svoje vrijednosti i generalne irelevantnosti. situaciji nije pomoglo ni to što su visokoskolske ustanove (govorim o americi) od nekadasnjih bastiona znanja prebacile teziste na proizvodnju para, i to da slika bude ociglednija u javnom partnerstvu sa privatnom industrijom i na svim nivoima. nije pomoglo ni to što je amerika, u teznji da 'pomogne ljudima da se samorealizuju', na federalnom nivou omogućila djeci da se zaduže ne bi li si omogućili 'iluziju' skolovanja, jer način na koji se fakultetsko obrazovanje u amerci danas vodi je farsa najtezeg oblika, obzirom da su administratori bosevi odnosni ti koji kolo vode i u saci drže profesore. iz razloga sto je adminstraciji, kao svakom kapitalisti, najvazniji sto veci finansijski obrt u sto kracem roku, pritisak na profesore da pune klupe i ne obaraju ucenike je ogroman. zbog toga sto su profesori u sah poziciji u vezi svog sopstvenog napretka, oni bukvalno razvodnjavaju gradivo i lekcije, tolerisu studentsku nepaznju, ispade, i izostanke, i ocjenjuju vise i manje kriticko nego sto bi realno trebali. rezultat te sistemske politike je vrzino kolo u kome profesori da ne bi ostali bez posla i karijere idu niz dlaku g'self-entitled' generaciji koja danas ocekuje da ne radi gotovo ništa, a ne samo da prođe dalje, zavrsi i dobije diplomu, nego i dobije visoke ocjeneu procesu.

za tu privilegiju s druge strane adminstracija npalati na cupriji, jer onda visokoskolsko obrazovanje zauzvrat iz godine u godine postaje sve skuplje i skuplje, i u ogromnim procentima koja ne slijede nikakva pravila ni sire ekonomije, ni ljudske logike (osim kapitalistickog trzista). znaci sveopsta i paradoksalna tragedija je da su americka djeca danas istovremeno i vise glupa i vise obrazovana nego ikad, i da se za taj fenomen danas zaduzuju u prosjeku preko 100k (četiri godine na prosjecnom javnom faxu) samo da bi dobili diplome koje im u vecini slučajeva ništa neće znaciti. americka drustvena slika je da je na tom početnom putu ljudske samorealizacije studenstki zajam najtoksicniji, odnosno da se istoga ne možeš rijesiti nikako, nikad, pa čak ni putem bankrotacije. dakle ironija toga je da samorealizaciju americki covjek pocinje u odnosu koji je dakle opet u samom startu izbalansiran protiv njega. i to ne samo sto će biti u debelom minusu, nego sto ćeš imati diplomu koja prakticno ništa ne znaci na trzisu.

barem privatnom trzistu.

jer gotovo sve vladine agencije i organizacije kao preduslov zaposlenja traže da ima bilo kakvu diplomu faxa. znaci ako hoćeš da radis u „ministarstvu za istrazivanje ruda i gubljenje vremena” onda trebaš imati to. ali koliko je državno trziste? veoma malo procentualno u usporedbi sa privatnom industrijom.

elem, zakljucak je da americka fax diploma danas gotovo ništa ne znaci u americi. odnosno znaci, kao sto je možda nekad znacila srednjoskolska diploma, tj. kao neki simbolicni minimum koji zapravo znači da ništa ne znaci.

izuzetak su samo profesionalne diplome sa top univerziteta (koje će te opet baciti u 150-200k minus, ali u ovom slučaju placas da bi tebe kasnije). pri tom optprilike mislim inzinjerstvo i kompjuteri sa mit, caltech, stanford; prava sa yale, harvard, chicago; medicina sa harvard, columbia, berkeley; i na kraju biznis sa manje-vise bilo kojeg od tih.

moje cvrsto ubjedjenje je da amerika punom parom ide ka drustvu u kome će opstajati samo elite sa gore nabrojanih programa, i zanatlije sa prakticnim i konkretnim vjestinama. svi ostali će kurtzem po gloginjama. zapravo tako nešto je već tu, a u buducnosti će još vise i dramaticnije biti izrazeno.

a što se tiče rusa?

nas i njih 200 miliona...