izvinjic moja nuice al ja kad mesham pivarku i sladoled odma' dobijem sitnoserritis accuta. ima neke stvari koje mi burag ne podnosi kad ih mesham (nikako mi ne chuchi votjna salata sa gaziranim napicima takođe)
bako, carice :)) ne bi mi palo na pamet ovako neobrezovanoma da filmove mogu da podelim i na pegljve/ne-pegljive. a peglam i ja. nisam od ovija machoi koji ne rade nishta od zenski poslovi. chak mi peglanje smiruje ganglije i ostale hijazme kad sam na 'picinom zivcu'

marki, br'te ja bih voleo da me poshalju na dokvalifikaciju za slepe tj. slabovide. barem bih imao neshto shto bi me zaokupljivalo. cuker najvishe ubija choveka kad taj isti chovek ne radi nishta. nema fizichku aktivnost. a mene je ovako brzo stiglo (za cirka deset godina) upravo zato shto sam imao takav posao na kome sam nonstop sedeo. i onda...gledanje filmova, grickanje, obzderavanje, kupanje u coca-coli i...zdravlje ode u curac crasni o chas posla. jbg! al' sam sam kriv. ovo nije da se ja nekom zalim nego chisto onako - izjavna rechenica

pamtimo vrlo upechatljivu scenu sane i brez da je gledamo na tubeta. i meni ta scena uvek (kad gledam kuma) zagolica burag i podje mi voda na usta

iako nisam ljoobimac pushenja i neleta, ovo tju okachim na fb za ovi moji penzosi. fala sane

'I second that, my darling Virginia!' - Charles Bukowski

i da. mesechina bato, djeni jede gomna, radovan baca daske i ostale hitove i danas volemo da slushamo i preslushavamo

ne ne preprichavam. prvi put sam chuo za maru upravo u vreme kad je izashao prvi azrin album. osamdeseta li beshe? prvi djoint sam zapalio tek '87 na leto, kao svrsheni srednjeshkolac. kutja mi prazna, komsha paja-ganci doneo neshto i pocheo da mota a ja u chudu
'komsho, shta je to?'
'vutra, komsho! tje dunemo'
setio sam se pricha nashih starijih bratje i sestara pa sam dunuo i ja s pajom. i nishta. njega je 'tresnulo i nadzadzilo' a meni nishta.
'nisi dobro duvao. to je sigurno' reche mi paja i ode da se dopravi u d-gra. a ja ostadoh kutji da slusham ploche

dzoni je prvenstveno bio filozof pa onda sve ostalo. neki (kritichar valjda) reche onomad za njega 'bio je losh pevach, osrednji girarista i fenomenalan pisac textova' i to bi otprilike bilo to. pesnik iznad svega. umeo je kao pesnik da oseti i pokupi atmosferu mnogo pre nego li shiroke narodne mase. chova je studirao gomilu fakulteta a chini mi se da se najvishe zadrzao na filozofiji ili sociologiji, te nije ni chudo shto je imao onakve textove. filigranski su za mene album koji tje se slushati josh sto godina. minimum. bash kao i prvi album olivera manditja. s tim shto ova dva ni u kom sluchaju ne treba uporedjivati. jer prvi je bio s=avrshenstvo pisane rechi prvenstveno, a drugi savrshtenstvo zvuka. meni i dan danashnji. i sve shto chujem od nashih muzichara uporedim prvo sa ova dva albuma (mogu li se staviti rame uz rame - do sad - ni jedan album a proshlo je tridesetak godina)
i josh jedna stvar - pomenuste bregovitja koji je lopov. to smo i u ono vreme znali. chak se on neshto posetno nije ni trudio da sakrije taj svoj lopovluk, jer je krao velike svetske hitove. za razliku od drugih koji su krali ono shto je vetj bilo zastarelo ili nije toliko bilo popularno kod nas u to vreme. djoni je bio sam malo bolji u svem tome (i on je krao, ali ne cele melodije, samo po koji gitarski rif ili po koji delitj u melodiji - zato ga je i teshko provaliti. a za skidanje su mu sluzili the clash i slichni bendovi)

elem, nuice i sane, gomilu infoa o djoniju sam saznao iz dva/tri dokumentarca sa HRT-a koje sam gledao u zadnjih desetak godina. iako sam bukvalno odrastao na azrinim plochama (ne kao marki koji je zayebao posle prvog albuma - ja stigao do krivog srastanja. posle za mene ide samo projekat azra djonija shtulitja). inache, bilo je par nas klinaca na nishkom asfaltu koji smo u ono vreme osamdesetih skuplali kintu da kupimo elektricne djitre i ostale instrumente i napravimo bend koji bi vorshipovao azru i djonija - imali smo vetj i ime za taj budutji 'bratja stulitj'. pratili smo sve koncerte azre u nashem selu. chak sam bio pozvan i na jedan after-party zuraj posle azrinog koncerta u nishkoj tvrdjavi. na istom je glavna zvezda trebalo da bude djoni. nisam otishao jer mi je bilo nezamislivo da se rukujem sa idolom i nichice mu se poklonim (a on onako mutav da mi se ljubezno zahvali 'hvala ljepa' ko na svojim koncertima. josh jedna njegova velika osobina - dok bi drugi ko na primer bora chorba srali nevidjeno na svojim koncertima između pesama - djoni bi ishao iz rifa u rif iz pesme u pesmu, prekidajutji samo sa 'hvala ljepa' da se zahvali publici)
i da, u zadnje vreme, posle pauze od skoro desetak godina opet slusham azru i divim se iggiju pop-u (shta je to? i dalje se pitam)
jablanu, marini, lepim ženama, kurvinim sinovima i ostalim pesmama
i zdushno navijam za dzonija da ne popusti pred (verovatno finansijski primamljivim) ponudama novinara i te-ve producenata da dodje u neki dokumentarac i otvori dushu ili (ne daj bouze) ponovo okupi bend i podje na yu-turneju. da mlati pare ko bregovitj - belom odelu i sa trubachima. napokon - to je i bila original djonijeva ideja. ali, bolje je chuchnula bregovitju nego shto bi njemu. onog trenutka kad bih tako neshto i video - djoni bi prestao da postoji za mene. i bio bih onda ko u ovoj pesmi - za djonija
iako me beznadje i sada ubija ipak je djoni moja prva 'djeva' shto se tiche yu-rocka. sve ostalo - dva/tri basamaka ispod. minimum

http://www.youtube.com/watch?v=9enpkyW46XQ

a gde si ti chula pato da on nema petlju?
on je vetjinu pesama (a chini mi se da ih ima oko dvestapedeset otprilike) napisao i pre prvog azrinog albuma. u vreme kad je snimio krivo srastanje vetj je bio na zalasku pesnichke muze pa se prihvatio obrada starih pesama. negde je izjavio da je jedan od razloga shto se povukao i taj shto vishe nema shta da kaže mladim narashtajima a ne želi da se folira kao ovi koje ti gore piominjesh ko 'imaju petlju'
to shto ga pojedini mi dizamo u zvezde i tumachimo drugachije - to je normalna stvar. on tachno zna ko je, gde je i shta je. i josh vaznije 'zna i ko je bio' zato i ne dira u proshlost. bavi se prevodjenjem starih textova. i to mu je najblize onome shto je hteo da bude u zivotu - pisac. napominjem genije - za nas. obichan chovek za samoga syebe