Дискусије : Филм

Коментар
Razmišljam i..
Vilovnjak
19. децембар 2011. у 19.43
pitam se da li okolnost da Njemci imaju samo saku dobrih filmova (iako su inače u mnogo cemu ispred drugih), možda ima veze sa tim da su jevreji tamo u kulturnom zivotu nakon naći genocida marginalna pojava?
Nekako mi nije jasno da taj narod koji je veoma bliski Englezima i Amerima nema svoju jaku filmsku industriju?
cortesar
(mason)
19. децембар 2011. у 20.54
ajd domaća zadaza fasbinder, slendrof hercog wenders
pa otvoei ponovo topik
Vilovnjak
19. децембар 2011. у 21.13
Ako ću prezivit.
vocko
20. децембар 2011. у 03.24
ne boli to nishta. miss'im otvaranje novog topika. vidi mene. chim mi prdne na pamet ja izvalim neki novi
pata
(milijarder)
20. децембар 2011. у 04.42
Nemci uopste nisu bliski ni Englezima ni Amerima. Ni geografski, a ni po nacinu razmišljanja.

Ne mislim da su im filmovi losi i ne mislim da imaju losu filmsku industriju. Nemacki film je u nivou ostalih evropskih, usudila bih se da kažem da je sasvim u rangu sa francuskim, i da imaju značajno jacu produkciju od Holandjana, Sveda, Belgijanaca.

Jevreji im nikad neće oprostiti, to stoji i neće ulagati u Nemacku i to stoji, i stoji da Jevreji drže filmski biznis (drže i ostale profitabilne biznise), samo to ne umanjuje nemacku filmsku indisutiju ni malo. Moje mišljenje.

Par dobrih u poslednjih 10 godina, moje preporuke:
Run Lola Run
Die Welle
Das Eksperiment
Das Leben der Anderen
čak i onaj od koga je Valikri rimejk može da se gleda.
dolazivrijeme
(Sve moze ali i ne mora.)
20. децембар 2011. у 04.52
The Counterfeiters

Downfall

Goodbye Lenin

Ima još par cijih naziva ne mogu da se sjetim.

vudu-lenjin
(kost u grlu)
20. децембар 2011. у 06.35
Vilovnjak je u pravu, Nemci nemaju ni izbliza takvu kinematografiju kao npr. Italija ili Francuska, zemlje uporedive velicine. I Spanci i Cesi su ispred njih.
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 08.56
>>> usudila bih se da kažem da je sasvim u rangu sa francuskim, <<<

Tu se nećemo nikako sloziti. Francuzi su za mene čak ispred Amera.
pata
(milijarder)
20. децембар 2011. у 12.40
zašto? zanima me da čujem
fontisa
20. децембар 2011. у 13.15
skandi su best od evropljanja u poslednjih 15 godina..pa rumuni.
cas cveticu na 'zivotu drugih' ...dubok naklon :)
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 13.22
Gluma mi djeluje autenticna, sto je recimo kod Njemaca totalno obratno, tamo izgleda kao da namjerno žele da se vidi da samo glume.
A i Francuzi su često harizmaticni, sto jest jest. Ne možeš tamo neke shvabske seljake uporediti sa Charlotte Gainsbourg, Vincent Cassel, Alain Delon, J-P Belmondo, Sophie Marceau.. da ne govorim o Jean Gabinu i drugima iz prijasnjih generacija, to je bio vrh.
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 13.23
Ovo je islo pati.
DjoleUK
(Heretic)
20. децембар 2011. у 14.02
Vrlo je teško razgovarati sa iskljucivim osobama. Bar ja to ne umem.
Ti si Nemce u startu diskvalifikovao tako da bilo ko suprotnog mišljenja nema ovde šta da trazi.

Nemci = ljaksei
Francuzi = do dzedaja glumci

Šta reci...
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
20. децембар 2011. у 14.09
Da je u pravu. Francuzi su imali buljuke dobrih, a Nemci par pojedinaca.
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 14.20
http://www.youtube.com/watch?v=MXZD2AgRGbs

Tipican njemacki humor. Vidi ti cemu se oni smeju.

Uz to jedan od najuspjesnijih njemackih filmova.
DjoleUK
(Heretic)
20. децембар 2011. у 14.37
Markiz sa tobom „niz dlaku” pa odma' popasao plus, a?

Heheh...lepo lepo

Anyway, zabole me šta ko misli i o Nemcima i o Francuzima. Ili je film dobar ili nije dobar.
fontisa
20. децембар 2011. у 14.44
zašto nemci nisu jaki kao neki drugi iz evrope? možda da krenemo od njihovog mentaliteta...i ratovanja. stvarno zašto nemaju jaku filmsku industriju? jevreji nisu izgovor.jedna od mojih pretpostavki je da se njihova filozofija uglavnom bazirala na 'cistoj matematici', dok, na primer, francuzi, spanci su temperamentnijeg mentaliteta i ne boje se da zadju dublje u psihu ili da se igraju oko nje. nemci su hladniji, racionalniji.

Vilovnjak
20. децембар 2011. у 14.55
Da, to bi moglo biti.
Babette
(office mite)
20. децембар 2011. у 17.47
Der Untergang (Oliver Hirschbiegel) je jedan od najboljih flmova uopste, a o Hitleru svakako
Aimee & Jaguar (Max Farberbock) je mit među homoseksualnim slojem u celom svetu, ali i izvan tih krugova svakako jedan od najlepsih i najdirljivijih ljubavnih filmova uopste.
Gegen die Wand (Fatih Akin) - turskog porekla, Fatih Akin je ipak Nemac, a imigrantska stvarnost je i nemacka stvarnost. Jedna od najjačih socijalnih drama ikada, Glavom kroz zid pa pravo u stomak.

Die Welle i Zivot drugih, već pomenuti, vrhunska ostvarenja, veoma dobro opisuju ne samo nemacku cud, nego i stosta što se može naći u svakome, mada se pata ne slaze.

Das Boot (Wolfgang Petersen) nesumnjivo u vrhu ratnih filmova. Cinjenica je da Nemci snimaju dosta filmova o ratu, to dosta govori o njihovoj tragicnoj ulozi u svetskim i belosvetskim ratovima svih vrsta i neizbezno je, kao i nasi filmovi sa autobusima.

Onda samo jača imena, bez nabrajanja filmova: već pomenuti Herzog, Wim Wenders, Fassbinder, Tom Tykwer, Percy Adlon, Ernst Lubich na kraju krajeva, pa Paul Verhoven, Robert Siodmak, Michael Haneke...

o cemu vi pricate?

Na šta se smeju Nemci to je druga stvar. Meni je muka da upalim TV da vidim na šta se smeju Italijani, oni isti, sinovi, kceri, unuci i sestrici jednog Fellinija, De Sike, Dina Risi-ja... to je sramota i bruka.
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 18.03
Der Untergang (Oliver Hirschbiegel) je jedan od najboljih flmova uopste,

**************

U buducnosti takve bisere ispali na kraju poruke, tako da ju ljudi cijelu procitaju.
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
20. децембар 2011. у 18.20
Peace Baba. Cinjenica je da su što se tiče filma Francuzi bili velesila u odnosu na Nemce. Koliko su sad to je pitanje kad u svakom filmu sad mora da bude Arapin i Crnac.

To sve sto nabrajas je tanko za toliku zemlju, posle ovog sto si napisala prelazis na cedjenje suve drenovine. Što se tiče socijalnog filma pa tu su ih Zabari prosto oduvali svojevremeno dok je bilo aktuelno. Tom u koga sam se ponadao 1990 je ipak prosecan reziser.
Takođe Andreas Dresen, jedan dva tek malo iznad proseka. Pogledaj
samo gde je Britanija u filmu uz odličan sistem finansiranja
tu i tamo poneki blesne. Francuzi su jedini koji prate amere u zanru akcionih filmova.

MarkizDeNoviSad
(Sinter)
20. децембар 2011. у 18.25
Da i ti Italijani koje pominjes svakako nisu preporuka za komedijasenje po TV. To je jedna druga duhovna sfera, aman znaš to bolje od mene.
vudu-lenjin
(kost u grlu)
20. децембар 2011. у 18.44
Zašto nemacki film nije tako velik, i pored neospornih imena kao Brandauer, Kinski, Hercog i sl..? Svakome je jasno da je ta kinematografija duboko ISTRAUMIRANA i uglavnom pravi mucne, mracne, samopokajnicke filmove o WW2 i zatim o berlinskom zidu i tom periodu. Morace jednom da zavrse sa svojim traumama i krenu napred. Avaj, srpski film se sada bavim srpskim traumama, tj. ratom i zivotom u devedesetim.. Posipanje pepelom će trajati još bar 10 godina a onda će svima dosaditi, na sveopste olaksanje.
DjoleUK
(Heretic)
20. децембар 2011. у 18.46
Babette, sad će ovaj baja i tebi minus jer mu protivurecis.
Simpatican neki mladic.

Markiz: „ Francuzi su jedini koji prate amere u zanru akcionih filmova. ”

Po mom mišljenju, Francuzi u paketu sa Amerima mogu da stanu u red i pljugaju Japancima a poslednjih godina i Koreancima.
vudu-lenjin
(kost u grlu)
20. децембар 2011. у 18.59

...Osim toga!

Razmišljajte malo o nemackom 'kunstu'.. Umetnosti uopste.

Pre Hitlera, Berlin je zapravo bio umetnicka metropola ne mnogo iza Pariza. Bilo je tu umetnika svakakvih nacionalnosti, a i dosta jevrejskih. Berlin je bio liberalan, vrlo često i razvratan. Bio je to Berlin jedne Marlene Ditrih. Mnogo homosa takođe. Onda su dosli nacisti i to sve razjurili. Uspostavljena je nova estetika koja usudio bih se reci, traje do danas.

Danasnji Berlin je jedan od najzanimljivijih gradova po arhitekturi. Nisam nikad bio tamo, priznajem, ali imam par knjiga sa slikama novih zgrada u Berlinu. Zgrade su impresivne - celik, staklo, ravne, zakosene povrsine, odisu besprekornim redom i urednoscu, čak sterilnoscu. To su razne banke, instituti, vladine agencije. Reda oko 8 do 12 spratova. Viseci mostovi za pesake od celika i celičnih kablova, veliki unutrasnji antrei slični kao kod novijih aerodroma, goli beton u kombinaciji sa obojenim staklom.. Mnogo ostrih uglova ali ne obavezno od 90 stepeni.

Ako u ovoj arhitekturi trazimo odraze nemacke duse 21. veka, onda pomišljam, da je to dusha stroga i uredna, sa sebi svojstvenom disciplinovanom estetikom, ali ta estetika je hladna, gola, sterilna i meni lično deluje kao ostro, izbruseno staklo, lepo na oko ali na koje mozete lako da se posecete ako ga dotaknete. Nije u pravu onaj ko kaže da Nemci nemaju dusu, imaju je, samo je ta dusa drugacija od naše slovenske i moram priznati, nama je odbojna.
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 19.14
Babette, sad će ovaj baja i tebi minus jer mu protivurecis.

***********

Neću, jer je navela par dobrih recenica. Ti sa druge strane si jedno bezvredno smece koje samo dosadjuje.

vudu,

U pravu si i još bih dodao da fale jevreji, bato. Zamisli da je jedan Stanley Kubrick svoje filmove snimao u Njemackoj. U jednoj kakva je bila 20ih.
vudu-lenjin
(kost u grlu)
20. децембар 2011. у 20.07
>>Po mom mišljenju, Francuzi u paketu sa Amerima mogu da stanu u red i pljugaju Japancima a poslednjih godina i Koreancima.

Hm, pazi kad lično ne mogu da docekam vikend kada će ponovo prikazivati hongkongski Kung Fu Hustle.. nacisto su s tim filmom oduvali sva zapadnjacka 5ranjca.
vudu-lenjin
(kost u grlu)
20. децембар 2011. у 20.19
...Ona prica o predratnom Berlinu ima i nastavak.. svaka prica ga ima, zar ne? Kada su slomili Francusku i usli u Pariz, nemacki oficiri nisu odoleli prepustanju dekandenciji kakvu nisu imali u svom Berlinu negde od sredine tridesetih.. znaci nekih 5 ili 6 godina.. dekadencija, kad to kažem mislim na - sampanjac, konjak, kabare, bordeli, kurave. Pariz se sjajio, sampanjac tekao, stigao je novi Belle Epoque! Pariske prostitutke su oberucke (i obenoske) prihvatile okupatore u svoj strastveni zagrljaj. Bile su zato omrazene među običnim pariskim pucanstvom i pokretom otpora. Ali posle rata, one su se užele u odbranu. Rekle su, jeste, spavale smo sa nemackim vojnicima, ali koliko njih smo zarazile sifilisom i tako izbacile iz stroja, hm? Vise nego vi s puskama. Nemacki dokumenti svedoce da je skoro svaki drugi njihov vojnik stacioniran u Francuskoj zakacio nešto.. sifu, gonoreju..
cortesar
(mason)
20. децембар 2011. у 20.21
fasbinder je sam vrijedan pola francuske kinematografije
kvantitaivno i kvalitativno

cisti genije koji ogromnu većinu filmova snimao za 10 dana nikad sa pnovljenim kadrom i sve tosa smijesnim budgetom
Neka lubitelji fancuske kinemotgrafije navedu nakoga za poredjenje
trifoa godara ili možda sabrola
Ovaj zadnji se može makar kvalitativno porediti svake godine jedno
nedjelo o kritici fr burzoazije

http://www.imdb.com/name/nm0001202/

Vilovnjak
20. децембар 2011. у 20.33
Problem je samo da oko 80% tih filmova danas više ne možeš da gledaš, jer su totalno dosadni. Svaka cast Fassbinderu, ima par stvarno dobrih filmova, ali rest je za kantu.

Ovo je intro jednog od mojih najomiljenijih filmova iz Francuske:

http://www.youtube.com/watch?v=b4Q0ERVCxro
Vilovnjak
20. децембар 2011. у 20.58
Najbolji Fassbinderov, IMO.

http://www.youtube.com/watch?v=CmyEBpRXjzE

Trebao je dobiti Oscar za strane filmove.
VracarRepublika
(centu®ion)
20. децембар 2011. у 21.04
cisti genije koji ogromnu većinu filmova snimao za 10 dana nikad sa pnovljenim kadrom i sve tosa smijesnim budgetom
_______________________________________________________________

ja igrom slučaja znam za jednog pisca koji u celoj knjizi nije ponovio istu reč, znaci ne zamuckuje uopste (videti prvu izdvojenu temu).

a što se prvih scena francuskih filmova tiče, preporucio bih onu iz klasika- beti blu. ko pamti, seca se ;) zlikovci cenzurisali na jutubetu pa nema ništa od ilustracije ovaj put.
cortesar
(mason)
20. децембар 2011. у 22.52
a jesi li ti gleado makar jedan fasbinderov film

VracarRepublika
(centu®ion)
20. децембар 2011. у 23.05
ako mene pitas, gledao sam sledeće i mogu da ti kažem da dvaput nije ponovio isti kadar u filmu!
mada od nemacke kinematografije preferirem porno jer su neprevazidjeni u kink-u. sto istocnije , to zesce. i tu ne ponavljaju kadrove sem kad vratim unazad...

znaci, moja skromna lista:

Estudio 1 (TV series)
– Las amargas lágrimas de Petra von Kant (2001) (play „Die Bitteren Tränen der Petra von Kant”)

2000 Water Drops on Burning Rocks (play „Tropfen auf heisse Steine”)

1992 Een turk uit Italie

1982 Querelle (screenplay)

1982 Veronika Voss

1981/I Lola (as R.W. Fassbinder)

1981 Theater in Trance (documentary)

1981 Lili Marleen (additional dialogue / screenplay)

1980 Berlin Alexanderplatz (TV mini-series)
– Das Äußere und das Innere und das Geheimnis der Angst vor dem Geheimnis (1980) (writer)
– Fassbinder, Berlin Alexanderplatz, 14 - Mein Traum vom Traum des Franz Biberkopf von Alfred Döblin: Ein Epilog (1980) (writer)
– Die Schlange in der Seele der Schlange (1980) (writer)
– Wissen ist Macht und Morgenstund hat Gold im Mund (1980) (writer)
– Einsamkeit reißt auch in Mauern Risse des Irrsinns (1980) (writer)
See all 14 episodes »

1979 The Third Generation (writer)

1979 The Marriage of Maria Braun (dialogue / story)

1978 In a Year with 13 Moons (writer)

1978 Germany in Autumn (documentary) (writer)

1977 The Stationmaster's Wife (TV movie)

1976 Chinese Roulette

1976 Satan's Brew

1976 I Only Want You to Love Me (TV movie) (screenplay)

1975 Schatten der Engel (play „Der Müll, die Stadt und der Tod” - uncredited / screenplay and dialogue)

1975 Fear of Fear (TV movie)

1975 Mother Kusters Goes to Heaven

1975 Fox and His Friends

1975 Like a Bird on a Wire (TV short)

1974 Effi Briest

1974/I Martha (TV movie) (uncredited)

1974 Angst essen Seele auf

1973 World on a Wire (TV movie)

1973 Fru Geesches frihed (TV movie) (play „Bremer Freiheit”)

1972-1973 Eight Hours are Not a Day (TV mini-series)
– Irmgard und Rolf (1973) (writer)
– Monika und Harald (1973) (writer)
– Franz und Ernst (1973) (writer)
– Oma und Gregor (1972) (writer)
– Jochen und Marion (1972) (writer)

1973 Wildwechsel (TV movie)

1972 Bremen Freedom (TV movie) (play / screenplay)

1972 The Bitter Tears of Petra von Kant (play / screenplay)

1971 The Merchant of Four Seasons

1971 Beware of a Holy Whore

1971 Whity

1971 Pioneers in Ingolstadt (TV movie) (teleplay)

1971 Rio das Mortes (TV movie)

1970 The Niklashausen Journey (TV movie)

1970 The American Soldier

1970 Why Does Herr R. Run Amok?

1970 Das Kaffeehaus (TV movie)

1970 Gods of the Plague

1969 Katzelmacher (writer)

1969 Love is Colder Than Death (writer)

1969 Fernes Jamaica (short) (writer)

1966 Das kleine Chaos (short)

1966 This Night (short)

1966 Der Stadtstreicher (short)
cortesar
(mason)
20. децембар 2011. у 23.55
docro vidim da si nacitan
jedno pitanje Koji je fasbinderov film
snimljen po knjizi koja posvojoj tematici
čini izvjestan trougao sa Anam Karannjenom i Madam Bovari?
VracarRepublika
(centu®ion)
21. децембар 2011. у 00.13
ja bih prvo da ulozim kviska ako može... jel ovo igramo u dulje?

inače volim da čitam novele najviše, dobro si primetio, blagodarim.
cortesar
(mason)
21. децембар 2011. у 00.36
kvisko qu'est-će que c'est?

http://www.youtube.com/watch?v=yX6FsTIq6ls&feature=related
VracarRepublika
(centu®ion)
21. децембар 2011. у 00.43
šta je kvisko?! pa kvisko je glavni junak fasbinderovog Effi Briest iz '74 pobogu!!! dok to ne utvrdimo nema dalje price o ovom velikanu srebrnog ekrana, dragi kolega. zao mi je.
VracarRepublika
(centu®ion)
21. децембар 2011. у 00.46
umalo da zaboravim

http://www.youtube.com/watch?v=8fyr0zbaFyE
cortesar
(mason)
21. децембар 2011. у 00.50
kao sto rekoh nacitan si

evo nagrade

http://www.youtube.com/watch?v=w_6_3Jb7OEE
VracarRepublika
(centu®ion)
21. децембар 2011. у 00.55
dragi kolega hvala na germanskim poslasticama mada i mi konja za trku imamo:

http://www.youtube.com/watch?v=YX0tj9b10xg

postovanje i hvala na korisnoj interpolaciji. u međuvremenu ako se prisetite u kojim filmovima ste videli kviska, biće mi cast da razgovaramo o sedmoj umetnosti.
vudu-lenjin
(kost u grlu)
21. децембар 2011. у 01.30
Verner Hercog kao anđeo-čuvar (spasio život Žoakinu Finiksu):

On January 26, 2006, while driving down a winding canyon road in Hollywood, Phoenix ran off the road and rolled his car. The crash reportedly was caused by brake failure. Shaken and confused, Phoenix heard a tapping on his window and a voice say, „Just relax.” Unable to see the man, Phoenix replied, „I'm fine. I am relaxed.” The man replied, „No, you're not,” and stopped Phoenix from lighting a cigarette while gas was leaking into the car cabin. Phoenix then realized that the man was famed German film director Werner Herzog. While Herzog helped Phoenix out of the wreckage by breaking the back window of the car, bystanders phoned in an ambulance. Phoenix approached Herzog to express gratitude, but Herzog downplayed his heroism and returned to his home nearby.[24][25]
pata
(milijarder)
21. децембар 2011. у 03.24
oh kako lepa diskusija

baba, verhoven nije nemac (ima jedan nemac sa istim imenom, možda si na njega mislila?)

mare: To sve sto nabrajas je tanko za toliku zemlju, posle ovog sto si napisala prelazis na cedjenje suve drenovine.
Sa ovim se ne slazem. Šta je tanko za zemlju i zašto velika zemlja mora da ima debelu filmsku proizvodnju? Baba je navela sve same hitove i u pravu je, svi su odlicni. Zašto sad mora da ih bude 10 puta vise? Zato sto filmska industrija mora da mecuje velicinu zemlje?
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
21. децембар 2011. у 04.38
Zato sto su pojedini Francuzi sami toliko istresli filmcuga i sto su dali sve značajnije teoreticare filma, a da nisu Rusi i Jese.
Sonata
(તટસ્થ પ્રે�)
21. децембар 2011. у 05.36
Vilovnjak
19. decembar 2011. u 19.43

Krhko je znanje !!!!

O ovom razmišljanju nemoj javno. Bojim se da neko poznaje kulturoloske tekovine nemaca ? !
vocko
21. децембар 2011. у 06.12
lenjine ovde si na trenutak pa skoro nacheo temu naći-kultura. zna li neko neshto vishe o ovome?
i da li i u kolikoj meri se danashnja kultura naslanja na istu?
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
21. децембар 2011. у 06.55
Prica on i o srpskim muzevima a nije srbin niti je bio udat za nekog.
Ko sto rece neko pricaju ljudi o bogu a niko ga nije video osim u snovima.
Vilovnjak
21. децембар 2011. у 07.35
Bome, ja ću priznati da nijedan jedini Fassbinderov film niam pogledao.

********************

Da su takvi kako ih neki opisuju, već bi ih negdje video, na bilo kom kanalu. Mnogi su jednostavno outdated.
nameless
21. децембар 2011. у 20.03
meni je celokupna evropska kinematografija skroz bez veze u poredjenju sa holivudskom, a ne samo nemacka. u evropskoj kinematografiji nema ničeg lepog, a često ni duhovitog. samo neki depresivni bedaci od filmova...pa ko voli da gleda takva mracnjacka sr*anja, samo napred...
Vilovnjak
21. децембар 2011. у 20.56
nameless
21. децембар 2011. у 20.03

meni je celokupna evropska kinematografija skroz bez veze u poredjenju sa holivudskom, a ne samo nemacka. u evropskoj kinematografiji nema ničeg lepog, a često ni duhovitog. samo neki depresivni bedaci od filmova...pa ko voli da gleda takva mracnjacka sr*anja, samo napred... .

****************************************

Ne znam da li je radi starosti, ali ja sve manje gledam filmove i serije iz Holivuda. Sto mi se od tamo svidja su uglavnom filmovi koji nisu blokbasteri i koji su manje poznati.
I moram reći da se nerijetko o „mracnjackim” stvarima radi. Čak i u filmu HULK koji mi je inače bez veze ima jedna scena koja me je pogodila, ovdje od 2:38 do kraja.

http://www.youtube.com/watch?v=z41ITNJ0Hjo

Tako mi je i u Spiderman 3 jedino prica oko Sandman-a zanimljiva.
A od Donnie Darko mi je samo scena u bioskopu ostala u sjecanju.
nameless
22. децембар 2011. у 13.33
mislim da je zivot sam po sebi već dovoljno pun raznih bedaka i sra*nja, ne treba mi još i na filmu...potpuno razumem holivudsku „filozofiju” i formulu njihove uspesnosti. svako normalan voli da se zabavi i vidi nešto lepo kad već placa...nisu svi mazohisti. to je crta koju vise poseduju evropljani. što se odrazava i na njihovu kinematografiju, a i umetnost uopste.
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
22. децембар 2011. у 14.09
vecina je zesci bedak sam po sebi pa koga može da oslobodi bilo čega gledanje filmova ben stilera npr. to djubre možeš da gledaš uz reklame,
gledaj ti neku reklamu uz Irreversible ili Dzoni je krenuo u rat. Takvi filmovi traže najvazniji resurs da za njih odvojis vreme sa drugima tracis taj najvazniji resurs u zivotu.
nameless
22. децембар 2011. у 14.29
Markiz,

cekaj sad, nemoj da se vredjamo. Ben Stiler mi je omiljen glumac kao i njegovi filmovi.
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
22. децембар 2011. у 14.36
ja ne mogu sebi pomoći a tek tebi. :(
nameless
22. децембар 2011. у 14.56
nekako si mi mnogo napet. probaj da se opustis, možda ćeš onda moći da uzivas u zivotu i ben stilerovim filmovima.

:)
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
22. децембар 2011. у 15.15
yap možda je lobotomija rešenje svih mojih problema:)
fontisa
22. децембар 2011. у 15.16
crkle bi masine kada bismo to probali...tebi Ništa NE POMAZE :)))
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
22. децембар 2011. у 15.21
e ti još možeš da me oraspolozis :))))
Vilovnjak
22. децембар 2011. у 18.26
Ja bih se najviše radovao, da se u Holivudu još snimaju prave komedije.

Ako ti je Stiller vrh onda nemamo vise ništa da razgovaramo.
vocko
23. децембар 2011. у 03.27
meni i onaj drugi jesha-komendijash ide na yoye al' mi je za nijansu simpatichniji, jer vishe radi s decom i omlatinom na flicku
ben stiler je u zadnja par koja sam gledao s njim totalno bez veze. chak i imena ne mogu se setim od tih flickova. pamtim samo njegovu ruznu facu.
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
24. децембар 2011. у 04.18
dobro jutro ja bas hteo da pišem o drugom takvom kad tamo međutim

http://adam.sandler.mediafetcher.com/news/top_stories/actor_skiing.php

ma kako da ne snowborad je too cool za te momke. igraju, pucaju, pevaju pišu produciraju krevelje se u svoji filmovima svaka njima cast.

ne nisu oni dosadni tolike milione su zabavili, ali su kao npr uloge Morgana Frimena i Vili Smita predvidljivi i sablonizirani. to je
recept njihovog uspeha.
Vilovnjak
24. децембар 2011. у 16.31
Još nigdje drugdje ne piše da je poginuo.
MarkizDeNoviSad
(Sinter)
24. децембар 2011. у 16.46
ma redovno mu pustaju buvu.
vocko
27. децембар 2011. у 04.12
lelke! pa shta chemo mi cigani crni sa yuga da rabotimo sade brez adama? a tol'ko smo ga obozavali! kuku!

i lelke!
Vilovnjak
04. јануар 2012. у 20.20
Vudu je napisao da se Njemci nisu oslobodili kompleksa radi one stvari sa jevrejima, a ja mislim da je ovaj short film nešto najbolje sto sam u zadnje vrijeme vidio. ^^

http://www.youtube.com/watch?v=cs7YauEaCVY

Klinac hoće da prati svog prijatelja jevreja u „Spielzeugland” (Zemlju igracki)
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.