A ja se sve razmišljam da ti nisi Hoze?

marki, marki - batino-vuci jedna. prvo obrlatish drago pache a onda mu se ne javljash danima i mesecima. razbitje ti se to tvoje ponashanje o glupachu jednom. ene, i nuicina tetka ostade jadna ucveljena

Nema besplatnog rucka Pato.

ako će da te utesi vocko ja kad ih zanemarujem zanemarujem ih sve od reda nema protekcije.

ne znam pache. boli me glupacha ovdena u novom kancu. zagushljivo ko da smo u gasnoj komori. tako da ne naprežem little grey cells mnogo. a da sam kasvetan u istu. miss'im u glupachu - rek'o bih ti ko iz topa moje mishljenje. nego mene zanimlje jedna druga misao ovdena izrechena od tvoje strane. u prethodnom postu si rekla da je evolucija tekla (i u tvom sluchaju - pretpostavka onda da je tako sa gomilom ljuckog roda) - mlad/napredan, matora konjina/konzerva.
hmmmmm može li ikako drugachije? shta ti mislish?
da se razumemo, moje duboko uvrezeno mišljenje da svi ovi shto se foliraju za progresivne snage a sprcali u goozicu mnogo mnogo se foliraju u stvari i to rade za rad prigrabljene neke vrste koristi. evo recimo, na planu politike - ovaj deda-mitju (mada mi je vishe ki baba al' ajde) - pa pitam ja tebe, 'di je bre on za jevropu i ostale napredne korake i stepenice (ka nebu)? on je bre pre za tinju nego li za jevropu i pre tje napipa neko gracko groblje nego li neshto napredno. al' deda ima zvaku na koju se josh loze na iljade mladjahnih istomishljenika. prosto ih hipnotishe. pa ne kaže se za djaba 'drvo se saviva dok je joshte mlado' (a ja dodajem - pa ne da se saviva nego se do zemljicu crnu lomi samo li da napipamo tija jevropski fondovi

Slusaj da ti kažem nešto vocko goni sve te popove i naucnike u tri lepe. Pojma oni nemaju mrsomude da im gzci bude bolje. Gledali smo
isti dokumentarac.

ama i tu si u pravu marki brate od tebe zavisi da le raj ili pakao. negdi ovdena sam neshto slichno i rek'o siksici u nekom malkice drugachijem kontekstu

Vojo to o gordosti su smislili da uguse ljude, zelju, ko ne voli
sebe ne može ni druge. Samo to kao i sva druga osecanje treba stedeti rasporediti. Uzneses li se previse iznad drugih pasces opravdano. Oce
i prevelika ljubav da ubije. Strpljenje je velika vrlina, ali preterati u tome znaci nauditi sebi.

E Markiz, ali ne pričamo o toj vrsti gordosti.
Naravno da moraš da voliš sebe da bi mogao da voliš ostale.

Ali ne moraš biti narcisoidna konjina pa da umišljaš da si jedino ti Bogom dat i sve je „ ja pa ja”, ono što ja kažem je zakon, ono što ja mislim je jedino pravedno a ostale ko šljivi.

Teško objašnjivo...možda je to narod još najbolje rekao - u dobro se ne ponesi, u zlu se ne ponizi.

„ večito nam fali neki kjurac ”.

Ama baš tako.
Veika većina ljudi uošte ne zna tačno šta hoće )mada često znamo šta nećemo ), ni kuda bi, ni šta bi.

Lepo to objasni Stephen King kroz usta John Coffey-a:

„I'm tired, boss. Tired of bein' on the road, lonely as a sparrow in the rain. Tired of not ever having me a buddy to be with, or tell me where we's coming from or going to, or why. Mostly I'm tired of people being ugly to each other. I'm tired of all the pain I feel and hear in the world everyday. There's too much of it. It's like pieces of glass in my head all the time.”

Vocko razumela sam, jesam:) Hvala. Poz

To je sve odavno objašnjeno na ovom forumu samo je Pata propustala casove. Pitanje Magie. Sednes i gledaš i ne mozzes da se odvojis.

Wish You Were Here je takvo remek delo od albuma da Dark Side Of The Moon nema šta da traži pored njega.
Slažem se u potpunosti.

Pato, ti upravo mislis onako kao sto je navodno i Cherchil (i velika vecina ostalih iskusnih)(ako je istinit ovaj citat sto mu „Internet” pripisuje):

„If you're not a liberal at twenty you have no heart, if you're not a conservative at forty you have no brain”

A što se tiče tvog prvobitnog pitanja mislim da je preopsirno da bi se mogli izvuci preciznije pretpostavke (jer 'tačni' odgovori ne postoje,) ali bez obzira na to pokusacu iz mog ugla.

//„Da li je umetnost namenjena svima, ili samo sledbenicima ili samo onima koji je razumeju?”//

Kao prvo, umjetnost je već odavno podijeljena na slozenu („high brow”) i prostu („low-brow”.) Znaci za svakog ima da se nadje. Problem obično nastaje kad jedna illi druga strana misle da su primorane da se nadju u toj drugoj strani. Ili kao sto ti postavljas pitanje da li svako mora da se nadje u Mocartu. Odgovor je ne, u istom onom smislu kao sto ni svako ne mora da se nadje u Bruce Springsteenu. I ta dva svijeta je najbolje ne mijesati, jer jednostavno ne idu skupa prirodom. Ne može svaki krampash biti dirigent, kao sto ni svaki neurohirurg ne može iskopati tri vagona uglja za četiri sata.

//„Šta su kriterijumi koji odlucuju o tome šta je kvalitetna umetnost? Da li odlucuje vreme, ili odlucuje broj ljudi koji tu umetnost priznaju, ili odlucuje reklama, ili odlucuje najglasniji kriticar? Ima li nekih egzaktnih kriterijuma?”//


Umjetnost koja ostaje sa nama na istorijski duže staze je obično ona umjetnost za koju se mora imati treniranog 'sluha' i 'vida' i u koju se mora investirati sopstveno vrijeme da bi se ona bolje shvatila (umjetnost je zenskog roda.) Obično tako nešto je moguće samo ako su covjeku prošireni vidici putem formalnog obrazovanja, ili sopstvenog samoucenja. U oba slučaja mi tim putem idemo vodjeni priznatim 'guruima' iz branshe, ljudima koji su proveli svoje čitave radne i profesionalne zivote analizirajuci i izucavajuci to što mi želimo da shvatimo za pet minuta (pa smo frustrirani kad ne možemo.) Znaci nema precice, samo trening i mukotrpan rad nas može dovesti do toga da svijet gledamo drugim ocima nego sto nam dodju kao urođene. Znači da shvatimo ne samo šta zapravo gledamo i slusamo osim onog bukvalnog,) nego zašto je to i vrijedno. Zato i nasi pogledi na umjetnost (filmsku recimo) nisu isti kao sto bi bili da o istoj nisu pisali profesionalci prije nas. Prije svega u to ubrajam akademike, jer akademija je ta koja postavlja 'framework' šta je istorijski vrijedno, a šta ne. I zašto. A postavlja framework jer su gomile i gomile obrazovanih i inteligentnih profesionalaca kroz decenije i decenije (stotine) godina u međusobnoj konverzaciji u vezi toga šta i zašto vrijedi. Naravno ovdje govorim o nasoj jevrejsko-hrišćanskoj „zapadnoj” civilizaciji.

//„čemu misli reditelj kad pravi film - da li misli o sledbenicima koji će ga razumeti, ili misli o ciljnoj grupi koja će da dodje u bioskop ili kako da zadovolji producenta?”//

Reditelja ima raznih senzbiliteta, filozofija, i geo-profesionalnih statusa. Podijelio bi ih na nekolko grupa:

1. GROUND-BREAKERS:

Griffith, Chaplin, Steinberg, Renoir, Welles, F.W. Murnay, itd.

2. KOMERCIJALISTI:

Tipa 'hired gun' reditelj u Holivudu koji je u projekt uveden od strane producenata/studija samo da ekranizuje neciju pricu, i kao takav maltene nema šta da se pita osim manje-vise tehnicko-logisitickih stvari na samom snimanju. Zapravo velicina reditelja u Holivudu su takvi jer nemaju pravo tzv. 'zadnjeg rez-a.' Dakle u njihovom slučaju je iluzurno govoriti o tome da oni uopste mogu misliti bilo šta drugo nego kako da naprave produkt koji će dovesti guzice u stolice, odnosno omogućiti im da posle tog projekta opet dobiju novu priliku u „industriji snova.”

3. EKONOMICI:

Nešto najslične komercijalistima, samo na daleko visem nivou, su ljudi tipa Michael Bay i James Cameron, koji nemaju te profesionalne-egzistencijalne probleme. Njima je krajnji cilj sto veca gledanost njihovih filmova naustrb svega ostalog. Sasvim sam siguran da je James Cameron u trci sa samim sobom, kako napraviti sto veću fantaziju na koju će se primiti sto vise ljudi. Zato će za njegov ego biti pogubno kada i ako njegov iduci film ne prevazidje broj ljudi koji je gledalo njego prethodni film.

4. GIKOVI U SRCU:

Tipovi tipa Spilberg i Lukas, koji su u srzi ljubitelji filma i koji pokusavaju da stvore tu neku sredinu, filmove koji će zadovoljiti i njihove autorske, ali i komercijalne prohtjeve.

5. INTELEKTUALCI:

Istorijski gledano svi oni koji su od medijuma filma stvarali filmsku umjetnost (Bergman, Kurosawa, Antonioni, Tarkovski, itd.)

6. AUTORI:

Hawks, Ford, Scorsese, Altman, W. Allen, A. Lee, Cronenberg, Van Sant, itd.

7. WANNABE AUTORI:

Obično ljudi koji tek pocinju, koji nemaju budzeta, i kojima je jedina nada da se probiju dalje da naprave film koji se dopada kriticarima.

8. VIZUELNI TRENDSETERI:

Ljudima koji je (postmodernisticka) stilistika glavno oruzje. Ridley Scott, Fincher, Tarantino, Wong, itd.

9. GO-IN-BETWEENS:

Aronofsky, Nolan, itd.

10. PANKERI:

Oni koji su filozofski anti-establishment i kojima je njihov 'independent spirit' tzv. bedz casti (Jarmush). Istorijski rekao bi Godard, itd.

I na kraju, a to niko još nije spomenuo, vecina reditelja iz ovih grupacija je u „umjetnickoj konverzaciji” jedan sa drugim. Drugim rijecima, svi u neku ruku adresiraju ili nadogradjuju ono sto su vidjeli kod drugih reditelja iz svoje „grupacije”. U tom slučaju „audience motive” je daleko manje vazniji nego „peer motive”. Taj aspekt je najviše prisutan rekao bih kod ovih iz grupacije #6 (Autori.)

PS

Izvinjavam se na dugackom pisanju.

Ali o zanatu esnafskoj podeli.

Ma...ne znam...ako nešto ne radiš ( pišeš, snimaš filmove, slikaš itd ) zato što TI to voliš i radiš ZBOG SEBE, onda to nema nikakvu vrednost.

Ako se drugima svidi tvoje delo, tim bolje - ako ne, Bože moj, nema veze, ti nastavljaš raditi ono što voliš.

Ne znam da li sam skrenuo sa teme, ali mislim da nisam. :) Opet subjektivno.

Šta je, dakle, umjetnost?

Niko pametan zaista nema odgovora na to pitanje, pogotovo ne umjetnici. Imaju oni sto komentarisu umjetnost, ali oni, uglavnom, nisu umjetnici. Oni koji stvaraju „drugima na uvid” sami znaju koliki nivo emotivne ektremnosti zahtijeva da se radi ono sto oni rade. Da se razumijemo, to su ekstremi ljudske egzistencije. Potrebno je zaorati duboko u sebe i ne plasiti se šta ćeš naći. U vecini slučajeva, stvaranje zahtijeva i prekomjernu dozu ludila. Ko nije spreman na to, bolje da se bavi ekonomijom, masinstvom, ili šta ti ja znam cime. Ja kad ne vidim tu dozu ludila u umjetniku, pocinjem da sumnjam da li je taj dovoljno iskreno pristupio u sve to, jer ne možeš ti da zaores duboko u sebe a da ne iskopas to ludilo, koje je, bez izuzetka, u svima nama. Naravno, ako to ne izbalansiras intelektom i racionalizacijom, onda ćeš puknuti. Sto i nije bas neuobicajena stvar. :)

Kome umjetnici prave ono sto rade?
Samo i iskljucivo sebi. Oni treba da budu sami svoj sud. Oni sami procjenjuju i svoje postenje pri procesu stvaranja. U redu je imati u vidu publiku, ako pritom i zbog toga ne žrtvujes nijedan dio procesa stvaranja. Neko je već napisao kako se djele reziseri, i tu ja nemam šta da dodam, osim jedno par stotina recenica. :)

Gdje je u svemu tome publika?
Ne znam. :) Osim da svaki pojedinac ucestvuje u razvijanju umjetnickog djela nakon što je djelo već ponudjeno „na uvid”. To je taj licni emotivni doprinos, a potom i intelektualizacija. Drugim rijecima, nije umjetnicko djelo samo ono sto si pogledao, poslusao, itd., nego i šta to tebi lično znaci, emotivno i intelektualno. Neke žene su umjetnost kad ih gledaš, a neke tek kad ih dodirujes. Dakle, ima i umjetnickih djela prirode. :) A, bogami, i neki obroci koje sam jeo se mogu okarakterisati kao umjetnost. :)

pazi malo, ponelo te, reč um(j)etnost ne dolazi od nečeg umetnuti već od vestacki stvoreno, rukotvoreno..

Oze ovde svako svoje dupe gleda iako ga potura na uvid drugima.

foucault interesantna ti je podela

osecam se prozvanom zato što ste oboje prozivali...a daleko od toga da sam zbog toga pogodjena. jer, od svega ovoga, naguzih te, ti dobi inspiraciju (!), ljudi su poceli da pišu i da razmišljaju...meni, verujem i tebi :D dovoljno :))

e sad...svako ima pravo da gleda šta hoće...ali ne mogu da prihvatim/dozvolim, i neću, i dr/kacu i u buducnosti da neko ko nema kredibilitet, utice na ishod. ima jedna recenica, mislim da je od ducija simonivica...kaže „kad idiotu das moc”...e pa tako...kad svi misle da imaju moc...pa nemamo!

kad ćeš vise da snimis taj film:)))

svakog gosta, posle 3 posta dosta!

:)

svi ti koji se puno hvalisaju sa brojkama, najcesce lažu.

meni fontisa deluje nekako isfrustrirano.

posle tvog opisa drajva (ela procitaj ga još jednom) zašto bi me bolela patka šta i zašto tako pata misli?! ko si ti uopste? zašto bih potrosila svoje dragoceno vreme da ispisam niz vetar, objašnjavajuci ti estetiku filma kada to ne vredi?!

jedino mi stanes na zulj kada koristis tako neke epitete za rad koji svakako to ne zasluzuje. to je moj licni stav, i maltretiracu svakoga ako tako želim.
procice sve to...idemo dalje.

i dalje me ne cujes...već rekoh da uvazavam sagovornike koji pristupaju filmu iz postovanja prema istom...i često nam se stavovi ne slazu, što ne znači da te ljude manje cenim.

auuuuuu pa ova fontisa je u mnogo gorem stanju nego sto je to delovalo na prvi, drugi i treci pogled...

F da te pitam...

Fontisa, pa zar nisi ti ta koja ne postuje film? Sama si rekla da te film ne interesuje ako ti se njegova tema ne dopada.

odakle ti ideja da je ne postovanje = ne dopadanje?!

1.) //„j.ebe mi se šta je ko rekao ako se meni ne svidi tema”//

Za nekoga koji filmom hoće da se bavi profesionalno, pa makar i sa tehnicke/produkcijske strane, vrlo me iznenadjuje tvoj stav. Stvarno ne mogu da zamislim nijednog filmskog profesionalca kome je jedini ili glavni kriterijum tema. A posebno nekog koji film hoće da postuje, da o istom diskutuje sa smislom i tezinom, ili da rezira. Pa reziseri (posebno evropski) su poznati kao najveci i ljubitelji i studenti filma.

Film nije o tome o CEMU JE, nego KAKAV je o tome o cemu je.

Ili da još skratimo:

Film nije o CEMU je, nego KAKAV je o cemu je.

Svako ko film voli kao (sedmu) umjetnost ili kao posao (a ne zabavu za popunjavanje vremena) mu jedino tako može i prici.

?!?!? šta bulaznis ovde?! ti sada meni pricas da ne mogu da volim samo sladoled od jagode nego i sladoled od pistaca jer sam ja sladokusac.
da li znaš šta znaci tema filma? i opet, ne brkaj postovanje prema filmu sa time da mi se nešto ne dopada. to nema veze jedno sa drugim. i ne izvlaci iz konteksta.

Srbo ja živim za dobar fajt nadam se ne i svadju. Samo nek neko sacuva kopiju.

ne razumem zašto je ova Fontisa bas TOLIKO nadrndana...deluje kao da ima visak muskih hormona...

Kao stovatelj onlajnera i kratke forme ne mogu da se ne složim sa tom recepturom, ali opet nije umetnost jedno jelo ma kako ukusno hranjljivo već cela gozba. Nije umetnos' samo purgativ klistir naših dusa već zadovoljava sve raspone i plicinu i dubinu istih.

pato ako mogu da ti posaljem izvinjenje za dugo cekanje. znam da te je drajv za drajvom već prosao, međutim, verujem da bi volela da procitas šta imam da kažem.

nekoliko puta sam procitala tvoj osvrt na film, gde ukapirah da ti trazis da ti se pruze konkretne odgovori o glavnom junaku, njegovo poreklo, ko je, šta je, i isto tako logicne odgovore na predvidjenu akciju.
zato mi je jasno zašto nisi odusevljena.

iz moje perspektive, drive mi je najbolji film u 2011 godini. doneo je svezinu, zagolicao mi je mastu o glavnom junaku, za mene pravi muskarac, muskarcina (!) kojih danas ...skoro da vise nema. on je sve i opet, on je ništa. ne postoji. junak underdog, iz senke. malo me valjda podseca na mene ...na primer, samo uradi nešto i ode. ne trazi nikakvu nagradu, potrebu za dokazivanjem, ali ostavlja svoj trag među 'privilegovanima'.

drive je savremen neo-noir film, sa dosta simbola u sebi (jakna, neke scene nasilja, ...),gde dobro i zlo plesu ruku pod ruku,i gde postoji kosmicka pravda kako se rešiti olosa. i sve to pomesano za odličnim, pardon, savrsenim izborom muzike (dan posle sam kompletnu muziku i zvuk narezala na disk da mogu da slusam u kolima), fotografijom (ah zivote bas je bilo savrseno) i montaza (fuckin' perfect), sat i po slika koje ti prolaze, bude ti čula zbog kojih stvarno volim film. minimalizam ...savrseno doziran. ne trebaju objašnjenja, dela govore dovoljno.
ovaj film je akcija drama, prepuna subtext-a(ne znam kako se kaže na srpskom,ali znači da nešto sto je receno ili nije receno ima drugo znacenje...na primer rajan kad ne progovora ali glumi, trepce, ne trepce, whatever, definitivno iza toga stoji prica, motiv šta želi da kaže. ...ili kada nešto kažu, a ti znaš da ne misle to što pricaju)
drajv ima minimalan dijalog i prebaceno je na nas da tumacimo pricu. ako pazljivo posmatras, možeš da protumacis iza rajanove glume kako se oseca, koliko je uplasen, zašto ne muva jasnije svoju komsinicu itd...za mene je to zabavnije i prepustena sam svom iskustvu, (ne)zreloscu da prozivljavam te scene i analiziram postupke. inače uzasno gledam govor tela kod ljudi i postupke.
kako predivna (nasilna) scena u liftu! muskarac koji ima sve u svojim rukama, zastitnik,romantik, postovalac žene. i na kraju, neće da je kresne, iako ti garantujem da bi sve dao za to. postovanje, postovanje, postovanje!