prevod za lenje koje mrzi da procitaju ceo babin post:
Baba se przi na Bejla...

welcome back, babs!

stani bre malo, mare, ako baba refokusira i predje na mlaDce, morace oko svakog ponaosob da se pregovara. Ukljucujuci i Patrika, oko njega bih se potrudila. Nije dostupan.

Inače imam pitanje za eksperte oko brijanja grudi. Sedim pre dva dana kod advajzorcica i gledam mu grudi. On otkopcao majicu gornja 3 dugmeta (vrucina 20 stepeni provala oblaka bila tog dana) i vire sveze obrijane dlake. Tako, recimo od 3-5 dana. Je li se to smatra seksi ili ljiga? Svi ti modeli sa obrijanim grudima nikad nemaju 'grudnu bradu' od 5 dana?

Djole, sve sam lepo objasnila. Brijao se pre 3 do 5 dana, dakle nije 100% obrijan, nego vire dlake. Ali nisu obične dlake, nego od par dana, zato sveze obrijane...
ajde nemojte meni da cistite jezik, tu bitku gubite iz taka.

mene zanima mišljenje je li to ljiga ili strava, nisam umela da se pozicioniram toga dana. Bio mi je covek nevidjeno smesan sa tim dlakama, a i promenio je imidz od prethodnog puta... Meni nije nešto bilo strava, mada mi nije ni ljiga-liga, vise mi je ovako dobra tema za zezanciju.

Nevidjen Babin propust Srbo kažeš? Ma ja ću se malo stidim mesto Babe leto je odmori u toku ili tek zavrseni ne misli covek ispravno glavom. Eto ja gledam Weed seriju.

patrika koliko hoćeš sad po srbiji i okolnim zemljama za to smo se valjda borili neko u rovovima neko lupajuci serpe. Pa sad lepo čitamo po novinama kako jednom zaplenili jahtu, drugog junaka iz rusije otima pevaljka etc etc. Patriku svi zaavide. merilo našeg drustva je novac a on ga ima.

nije u bhutanu pato
znaš da je chika jigme singye
uveo national gross happiness još 70. i neke ;)

bako
dobar film
još bolji opis
dobar i bale
mene isprepadao
osim kad si cisti lice
onim losionom za duboke pore
tu sam pomislila
yep, i can take him, no biggie

Не знам, бако.

Тако је Брет Елис рекао.

Добар пост, Маркиз.

Marks je odavno rekao da je Baba situirana trula bogatasica setala bi prozracne decake kao Tom Felton. Šta sad Pato kukaces ovde što ne možeš kao Baba?

Da Baba pisac preteruje i u tome se razlikuje od Ladlama, Apdajka i sličnih i verovatno je zato bolji. Eto i ja neki dan opisah film sa njegovom podlogom.

Kako se nekad zvao asesoar?

nakit?
tasna?

i meni se s/ere od tog iskvarenog jezika.

šta kažu casopisi šta je u modi ovog leta?

Ovo je naravno bila provokaacija Baba. Nema ništa sto ti budi instinkt da privijes na grudi? Pune serije toga eto u bas gledam u Weeds tako nešto.

pato ko te pita, samo pricaj :)

jel se svila bese pegla?
ja sam seljak volim onaj 300+ egipatski pamuk ... jednom sam spavala u svilenoj posteljini i nikad vise. celu noc sam balansirala da ne skliznem sa kreveta.

opet mi nasli strepto koke u grlu. neverovatno!

moj muž ima najlepse grudi na svetu, i super proporcionalno dlakave.
samo da kažem :D

a pederi se briju. i seljaci. oni sto prate trendove. bolje biti medo rudno nego ko pusi da se brije.
stvarno očajna sam u neku ruku gde ide ova civilizacija. zalosno majke mi. sve se vrti oko para i šta nam mediji serviraju. klinci su sve veci idioti, nema vise romantike čak ni među seksualno privlacnim ... muskaraca sve manje...samo nešto kukaju i placu...

da ispricam šta mi se desilo pre par dana...mesar u lokalnoj rodi (gde naplacaju kese za proizvode 20 centi, tuzi ću ih ispekciji jer su me dodatno iziritirali sto nisu hteli da mi daju knjigu zalbi)... mesaru ja narucim jagnjetinu, da bi on meni posle dva sata (kada mi je rekao da dodjem) rekao da mu nisam rekla da sam narucila. i to izmislio neku pricu da vas 'ne peglam ' (pato hercegnovski izraz za gusiti, dosadjivati) sada... mesar je bez zuba, ima onu macvansko pokvarenu facu, iz bosne. naravno da su mi se tu sve zile nervoze digle uspravno, pokacih se sa njim i na tome ostane...
opet ja kod njega upadnem juče ...a on zavrsava sa gospodjom pre mene i samo čujem 'mi bosanci znamo kako se to radi' ...onako sav ponosan na sebe...pita mene šta želim

ja sam kao bejl u sajku. sve sto mi smeta eliminisem.kažem šta mislim, pokacim se, izderem se, iz korena isecem, menjam sadasnjost...povredila sam neke ljude, zasluzili su...još mislim da sam bila super fina jer ih nisam dugotrajno mucila itd... ovaj moj način delovanja je jedini koji znam i koji je po meni najlaksi...jer ne trpim u sebi...pa htedoh da vas pitam...može li se nešto što se trpi u sebi promeniti na bolje? da se stav o tome sto nas tisti promeni...ili će uvek da nas je.be negde u malom mozgu.

ja da sam neki mesar pitala bih te: „je l to za macku?”

2 krilca i 5 cevapa...

:)))

lepi postovi fonti. zivopisni.

Moram da priznam da me te kasapinske fore uopste ne doticu. Potpuna nirvana, nit se nerviram nit se kacim. Usla sam jednom u diskusiju sa jednim koji mi izmerio duplo vise salame, ja rekla ne može, on meni reko 'e kako ti je slatko jesti kad meris tako na gram?' (mesto dogadjanja CG) i posle toga sam skontala da takvu situaciju uvek gubim: ili me za...e i proda vise ili se zapsujem i pocnem da se svajdam oko 200 grama sunke.
E kad sam to shvatila - potpuna nirvana. Uopste me ne doticu. Napravim salu, nekad me predju, nekad ja njih, ali se ne nerviram. Barem neki pomak.

evo gledala sam film pre neko vece i mislim se šta da napisem o filmu, da bude post samerljiv babinom. Uspece mi ali nikad.

>> može li se nešto što se trpi u sebi promeniti na bolje? da se stav o tome sto nas tisti promeni...ili će uvek da nas je.be negde u malom mozgu.

Može. Produvas point of view i onda to ponovis dok stav nisi potpuno relativizovala. Meni teško ide, ali je moguće.

Pa valjda je jedno uvod u drugo? Samo visak para koji se slio u dzepve uske klase ovde ne doprinosi nimalo ulepvanju pojedinih delova grada, objekata i slično sve je prilično sterilno.

Pato pre izvesnog vremna smo izasli iz jednog vremena gde su se ipak cenile i neke druge vrednosti. To je osetio velik postotak stanovnistva. Izgleda da nije ostavilo dubljeg traga.

Đizs Anđo, Bateman je goli k...za tebe.

Пато, може превод?

Produvas point of view i onda to ponovis dok stav nisi potpuno relativizovala

Pato uvek je bilo guzonja i biće ne pricamo o tome.

Evo kako jedan mladic piše na Facebooku, naći ćeš mnoge paralele..

- NEKO NAJBLIŽI -
by Stefan Simic on Wednesday, June 8, 2011 at 10:35pm

Otkako znam za sebe znam i za njega, pa možda i duže. Najbolji drugovi smo još iz detinjstva. Rođeni smo u istom gradu. Završili smo istu školu. Bili smo deo istog društva. Ljudi su oduvek pričali o nama u množini. Gde je bio on tu sam obavezno bio i ja. Sve značajne momente u našim životima proveli smo zajedno. Nosili smo iste patike. Voleli smo iste devojke. Navijali smo za iste klubove. Sve isto, gotovo identično, samo smo mi, u međuvremenu, postali različiti. Bar fotografije i dalje pamte zajednička letovanja, zimovanja, rođendane pošto smo ih mi, nažalost, zaboravili…

Međutim, pogledaj sada, on je menadžer jedne poznate firme, njen stipendista na privatnom fakultetu, deo elitnog društva, vlasnik najnovijih automobila i brendiranih odela a ja tek pisac u nastajanju bez dinara u džepu. Dva potpuno različita sveta. Tamo odakle ja svim silama bežim on već samouvereno vlada. Tamo gde on ima specijalne VIP propusnice ja ne smem ni da prigvirim. Ono što kod mene izaziva najiskrenije divljenje kod njega izaziva najiskrenije gađenje i obrnuto…

Poslednje godine našeg druženja bile su užasne. U njegovom društvu sam se osećao kao u najgorem zatvoru. Podrhtavao mi je glas. Neretko se dešavalo i da zaplačem. Šta god bih rekao, njemu ili bilo kome, on bi to istog momenta ismejao. Oduvek sam bio inferioran u tom odnosu. Sve je uvek moralo da bude po njegovom. I kada se nisam slagao samo sam pokorno, po navici, klimao glavom. Bio je daleko samouvereniji i praktičniji. U svakom trenutku je tačno znao šta hoće za razliku od mene. Naravno dosta mi je i pomogao, kao retko ko drugi, doduše pomagao sam i ja njemu, samo što se tuđe daleko više pamti nego svoje. Tuđe je nagrada. Naše se podrazumeva. Tuđe je dar sa neba. Naše je samo dobro odrađen posao i ništa više…

Dugo nismo bili u kontaktu. Par godina možda. Jednostavno smo se rastali i svako je krenuo svojim putem. Nisam više mogao da trpim njegove uvrede a njemu se smučilo moje žaljenje. On se posvetio osvajanju finansijskih vrhova, sklapanju ekskluzivnih poslova i ne znam čemu, a ja osvajanju književnih vrhova, sklapanju rečenica i vidiš već čemu. Počeo je da se bavi nekim privatnim biznisom jako ozbiljno. Preuzeo je sve te menadžerske fazone u komunikaciji, način poslovanja postao mu je način života a umesto rečima sporazumeva sa sa ljudima novcem…

Nisam ga se nikada stideo takvog, naprotiv, stideo sam se sebe dok sam sa njim. Sve vreme sam mu se prilagođavao. Odlično sam znao šta hoće da čuje. U momentima dok sam pričao onako kako mu odgovara vređao sam sebe, kada sam počeo da pričam onako kako mislim to je počelo njega da vređa. Osećao sam se kao žena u poodmaklim godinama koja pokušava na sve moguće načine da spasi brak od uništenja. Glumatao sam kao da je sve savršeno. Povlačio sam se u stranu na svaku njegovu provokaciju. Nisam mu odgovarao na niske udarce, samo sam ćutao i trpeo…

Najviše mi je smetalo u našem odnosu to što mu je sve smetalo. Pljuvao je po svemu što ga prevazilazi. Njegov realizam je za mene bio čisti primitivizam, isto kao što je za njega moj idealizam bio čista fikcija. Umesto da se zagledao u svoju budućnost on je sve vreme prognozirao moju propast. Umesto da mi je verovao kao prijatelju on mi je sve vreme vračao koješta. Podučavao me, držao mi lekcije, pričao mi o životu, radio je sve to za moje dobro, kako mi je govorio, stvarajući utisak da je moje dobro za njega najveće zlo…

Nema goreg osećaja nego kada te i najgori neprijatelji više cene od najboljeg prijatelja. Oni te bar iskreno mrze, onako do kraja, bez zadrške. Dok te on neiskreno voli. Sa njima možeš lako, jer ne očekuješ ništa. Dok ti je sa njim najteže, jer očekuješ sve… Nikada nisam želeo da mu se suprostavim, ne samo zato što nisam imao snage, već i zato što sam se plašio da ga ne izgubim. On je do tada za mene bio misaona imenica, nešto sveto i nedostižno, a od tada, kada sam konačno u sebi prelomio, samo povod za izbegavanje i ništa više…

Uglavnom, sreli smo se nedavno i razgovarali o izdavanju moje prve knjige. Delovao mi je i više nego prijateljski nastrojeno. Priznao mi je da sam talentovan, dok je za sebe rekao da ima moć što je, kako je zaključio, savršena kombinacija poslovnog uspeha. Samoinicijativno je želeo da mi pronađe sponzore, ili, u krajnjem, da mi on bude sponzor, odnosno njegova firma… Naivno sam naseo na sve to zaboravljajući da me je hiljadu puta do sada izradio na sličan način i da je isto toliko puta ismejao moje pisanje. Jednom mi je čak u šali rekao da bi ga bilo sramota to i da čita, a kamoli da piše, baš tim rečima, i da mu ne pada na pamet ni da čita prave pisce a kamoli mene. No, verovao sam, uprkos svemu, da se promenio…

Nakon duže vremenske pauze pozvao me je i na svoj rođendan uz obrazloženje da ću tamo upoznati ljude koji će finansirati moju knjigu. Kao da njegov rođendan nije, sam po sebi, dovoljan povod da se vidimo… Zakupio je malu salu hotela „Felicitá” u užem centru Beograda. Platio je nekoliko polugolih devojaka da se skidaju i da ispunjavaju želje gostiju. Ne samo da su devojke bile maloletne, već je i među gostima bilo nekoliko mlađih momaka. Većina njih još nije stigla ni da proslavi punoletstvo, ali su zato stigli da dobiju svoje lično obezbeđenje i sve moguće privilegije koje idu uz to…

Na rođendanu ih je bilo svega dvadeset, više starijih nego mlađih, međutim, svi su bili verzirani, uglavljeni negde, obezbeđeni još pre rođenja, tako da se, sudeći po automobilima koji su bili poređani ispred, činilo kao da Ujedinjene nacije imaju redovno zasedanje a ne da moj drug iz detinjstva slavi dvadeset i neki rođendan… Svako od prisutnih je imao neku svoju bogatašku priču – ili ćaleta na visokom položaju, ili privatni biznis u svojim rukama, ili neku jaku vezu već negde koja će kad tad morati da zatreba. Pričati sa njima o književnosti i očekivati finansijsku podršku slično je kao i praviti biznis sa eskimima oko ugradnje klima uređaja i frižidera na Severnom polu…

Uzgred, moj prijatelj je, kao što se i očekivalo, želeo sve da ih impresionira a u takvim krugovima uz impresioniranje jednih obavezno ide i ponižavanje drugih. Mislim da je duže pripremao rođendan nego sve ispite na fakultetu zajedno. Tačno se znalo gde ko sedi, sa kim sedi i da li uopšte sedi… Meni je bez ikakve ranije najave dodeljena uloga konobara pošto se, navodno, jedan njegov ortak koji je bio zadužen za služenje pića razboleo, imao je verovatno izliv lenjosti u mozak, a ja sam mu, ionako, najbliži od svih tako da je pretpostavljao da ću bez razmišljanja pristati i da se neću naljutiti. I bio je u pravu, bar delimično…

Sve sam bio u životu samo nikada nisam bio konobar i prostitutka. Te noći sam bio i jedno a malo je falilo da postanem i ono drugo… Ne stvarno, ne poznajem pića i pravila služenja, ne poznajem ljude koje služim a i oduvek me je vređala ta lažna poniznost ugostitelja zarad nekakvog bakšiša. Najgore je što je sve vreme u vazduhu lebdela misao o knjizi i svest da ću nekada u životu morati da pristanem na kompromise kako bih opstao. A te večeri je, mislio sam, bila idealna prilika za to. Srećom, pa sam pogrešio…

Kada sam ušao sa prvom turom pića u salu bilo je svega dvadeset stolica. Sve su bile popunjene tako da je bilo i više nego jasno da je cela ova predstava izrežirana. Išao sam krajnje pristojno od jednog do drugog gosta i služio ih nenametljivo. Moj prijatelj se za to vreme nije ni setio da me predstavi. Samo je zapovednički klimao glavom što je valjda značilo, ili da je posao dobro odrađen, ili da mu se gubim pred očima… Potpuno me je isključio iz društva. Ne samo da niko nije obraćao pažnju na mene, nego su me do te mere ignorisali da mi se na momente činilo kao da ne postojim…

Jadno netalentovano pisanje sponzorisanje knjige je sica, kakve polugole devojke etc, naterao bih te sad da sve prepises tri puta.

Taj mladic je netalentovani jadnik, pazi tone takvih lece frustracije pišuci za novine uzmu bar neku kintu, uostalom šta da ti si bio jedan od njih.

U Srbiji svako može da izda knjigu ne treba mu sponzor ova prica
je toliko fals izraz jednog kukavice koji nema ni takvog lika za prijatelja koga opisuje nego gomilu isfoliranih beskicmenjaka
oko njega. Problem Srbije je i evropski problem, milioni mladih
bez posla, a ne dokoni frustrirani skribomani. Ma da sad će on da zaradi jahtu.

Ni centa šta će im to. Ne znam o cemu uopste pricas možda mesas fikciju i stvarnost.