CRVENKAPA - Braca Grim

Bila jednom jedna mala devocica koju bi svako zavoleo čim bi je video. Najviše ju je volela njena baka. koja nije znala šta bi sve poklonila svom detetu. Jedanput joj je poklonila kapicu od crvenog somota, koja joj je tako lepo stajala, da je uvek samo nju nosila pa su ke prozvali Crvenkapom.
Jednog dana rece joj majka:
- Dodji, Crvenkapice, evo ti komad kolaca i boca vina, pa to odnesi baki; bolesna je i slaba pa će to da je okrepi. Podji na put pre nego sto sunce pripece, a kad izadjes napolje, idi lepo i pametno i nemoj da skreces s puta, jer ćeš pasti i razbiti bocu, pa niko neće imati ništa. A kada udjes u njenu sobu, ne zaboravi da joj poželiš dobro jutro, a nemoj da prvo zavirujes po svim uglovima.
- Sve ću ja dobro da uradim – rece Crvenkapa majci i oprosti se sa njom.
I tek sto je Crvenkapa usla u sumu, sretne je vuk. Ali, ona nije znala kako je to opasna zverka i nije ga se plasila.
- Dobar dan, Crvenkapice! – rece joj Vuk.
- Hvala lepo, Vuce.
- Kuda si tako poranila, Crvenkapice? – upita je on dalje.
- Idem svojoj baki.
- A šta to nosis ispod kecelje?
- Kolace i vino; to će bolesnoj i slaboj baki prijati i onace se tim okrepiti.
- A gde stanije tvoja baka, Crvenkapice?
- Jo s dobra četvrt sata u sumi. ispod tri velika hrasta, tamo je njena kuca, dole su lesnici, to valjda znaš, - kazala je Crvenkapa.

Crvenkapa je trcala za cvecem pa kad ga je toliko nabrala da ga vise nije mogla nositi, seti se bake i podje k njoj. Iznenadi se kad nadje vrata otvorena. A kad je usla usobu pomisli: „O Boze, kako mi je danas teško i neki strah mi je u dusi, inače se tako radujem kad dodjem baki.”
Ona pozdravi:
- Dobro jutro, - ali ne dobi odgovora. Posla je tada postelji i uklonila zavesu. Tu lezi baka, kapu na glavi ima duboko na celu navucenu i izgleda nešto cudnovato.
- Je li, bako, sto su ti tako velike usi?
- Da te bolje čujem.
- Je li, bako, sto su ti tako velike oci?
- Da te bolje vidim.
- Je li, bako, sto su ti tako duge ruke?
- Da te bolje zgrabim.
- Je li, bako, zašto imaš tako velika usta?
- Da te lakse prozderem.
I tek sto je to rekao, vuk je već skocio iz postelje i progutao Crvenkapu.
Kada je vuk utolio svoju prozdrjivost, legne opet u krevet, zaspi i poce glasno da hrce. Lovac je bas prolazio poder kuce i mislio: „Kako samo stara gospodja hrce! Ipak, moram da vidim da li joj sto nedostaje.”
On udje u sobu, pridje krevetu i odmah opazi da je tu vuk.
- Zar si ti ovde, stari gresnice, a ja te još odavno tražim – rece lovac.