Ove jeseni su odlasci velikana velikog platna i scene sve učestaliji, što kod nas što u svetu...

Napustio nas je nakon duge bolesti i velikan filmske i pozorišne muzike, Vojislav Voki Kostić (1931-2010), duhoviti kozer, sjajni majstor kulinarstva, autor muzike u ogromnom broju filmova, tv drama i serija, pozorišnih predstava... Verovatno naš najplodniji kompozitor kad su u pitanju ovi žanrovi primenjene muzike.

Prvi filmovi za koje je radio muziku bili su kratki igrani „Eci peci pec” (1961) Dušana Makavejeva i igrani „Dve noći u jednom danu” (1963) Radenka Ostojića. Za TV Beograd počeo je radi muziku polovinom 60-ih. Jedno od prvih kultnih ostvarenja je TV drama „Prijateljstvo, zanat najstariji” iz ciklusa „Zanati” (1968) sa S. Aligrudićem, R. Sokić i Gulom Milosavljevićem gde onaj orkestarski trio peva pesmu „Idu dani”. Potom su došle brojne serije („Maksim našeg doba”, 1968; „Rađanje radnog naroda”, 1969; „Čardak ni na nebu ni na zemlji”, 1978; „Vruć vetar”, 1980; „Bolji život”, 1987-1991...).

Autor je muzike za 45 igranih filmova. Poslednji igrani film za koji je radio muziku je „Tri karte za Holivud” (1993). Verovatno je najpreoznatljivi po legendarnom soundtracku za Šijanov „Ko to tamo peva” (1980) gde je rad sa „ciganskim” orkestrima koji je započeo još sa svojim čuvenim triom iz drame o zanatima i predstave „Jelena Ćetković” Narodnog pozorišta iz Beograda, doveo do vrhunca!