skorseze je genije. tu nema šta da se doda, ni oduzme. omaz hickoku, i horor suspensu bez mnogo krvi i stravicnih prizora...film koji vas za tren uvuce u svoju pricu i razbudi emocije.

no, ja bih da se pozabavim teorijama šta se zapravo desilo u ovoj prici. ko nije gledao film, preporucujem da ne cita dalje, jer sledi dosta spojlera.

ja sam pobornik teorije da je glavni protagonista (u daljem tekstu leo) zaista bio pacijent u ustanovi za mentalno obolele. nije neka mudrost i čini mi se da je druga teorija, teorija zavere (gde su lea doktori eksperimentima, implementiranjem secanja i doveli do ludosti), samo zelja gledalaca za nekim velikim obrtom i emocija koja se razvila iz potsvesne simpatije prema liku tedija, detektiva koji je dosao na ostrvo kako bi raskrinkao zle doktore i njihova nedela. tedi ipak nije stvaran lik.

istina je mnogo jednostavnija. iako neće biti velikog obrta, jer je već na pola filma jasno da je leo mentalno nestabilan, to nikako ne čini ovaj film lošim. skorseze nije isao na „ovome se niste nadali momenat” već na pazljivo satkanu pricu kako bi objasnio „zašto se sve ovo dogodilo”.

dakle, sada bih izneo neke moje obzervacija zašto sam gotovo siguran da leo jeste bio mentalno bolestan i da zaista jeste bio pacijent na ostrvu. već na početku filma, krenuo sam da postavljam pitanja, uocavam nelogicnosti i da se nerviram (da li je moguće da skorseze pravi ovakve propuste...)...recimo, kako je moguće da leo upoznaje svog partnera skoro pred sam dolazak na ostrvo. ne bi li bilo logicnije da su se upoznali u policijskoj stanici ili bar pre ukrcavanja na feri? sledeći momenat je trenutak kada oba detektiva predaju svoje oruzje na kapiji gde leov partner nailazi na velike poteskoce da skine kais sa futrolom i pistolj iako je pre toga tvrdio da je takođe ratni veteran. detalji koji su odmah odskakali i nagovestili dalji rasplet.

ono sto sledi je igra u reziji doktora na ostrvu, sve u pokusaju da razviju novi metod lecenja teskih slučajeva post-traumatskog iskustva od čega je patio leov lik. naime, metod se sastojao u tome da u odredjenom vremenskom periodu, ceo staf, svi doktori i čak i neki pacijenti postanu deo imaginarnog sveta jednog od pacijenata, lea u ovom slučaju. dakle, slozen eksperiment gde bi svako imao svoju ulogu koja bi odgovarala liku iz pacijentovog sveta. leov licni psihijatar je postao njegov detektiv partner, i njih dvojica su se nasla na ostrvu kako bi ispitali nestanak jednog od pacijenata.

naravno, do ovogo zakljucka ne možemo doći do samog kraja, ali mnostvo je momenata koji ovo nagovestavaju. ispitivanje sobe nestalog pacijenta, gde leo (detektiv) pronalazi parce papira gotovo po ulasku u sobu (kasnije postaje jasno da se radi o njegovoj sobi) na kome stoji „zakon 4” i pitanje „ko je pacijent 67?”...oko ove poruke postoje dileme. prvo bih zeleo da se fokusriam na samo znacenje. „the law of 4” se odnosi na igru slovima, kodiranju i anagramima. ovo postaje vrlo važan momenat jer su ime detektiva (edward daniels) i ime nestalog pacijenta rachel solando, samo anagrami leovog pravog imena (andrew laeddis) i imena njegove žene (dolores chanal). ko je pacijent 67 je ocigledno, jer ustanova ima 66 pacijentata i jasno je da se radi o leu. nedoumica ovde je ko je ostavio tu poruku. da li doktori, kako bi na suptilan način naveli lea da se vrati u realnost, ili je pak to upravo delo lea obzirom na brzinu kojom je nasao poruku (aludirajuci da je potsvesno znao da se tu nalazi) gde ju je napisao u retkim momentima kada je bio svestan realnosti.

zatim, leovo konstantno uzimanje lekova (koji su deo njegove dnevne terapije). pojacane halucinacije u trenutku kada je prestao da ih uzima. „nestali pacijent” koji se odjednom pojavljuje bez nekih vidljivih povreda ili naznaka da je žena upravo prozivela dan kroz veoma nepristupacan krajolik ostrva za vreme snažne oluje. ili kada „detektivi” okupljaju staf kako bi sproveli istragu, gde se jasno vidi nelagodnost osoblja i nevoljnost da sudeluju u ulogama koje su im dodeljene za potrebe ekperimenta. sve ove scene pokusavaju da nagoveste pravu istinu, a ona je da je leo (andrew) prosao kroz stravicno iskustvo koje bi slomilo i najjače. posledica toga je razvitak slozenog odbrambenog mehanizma i kreacija imaginarnog sveta gde je on heroj i spasitelj.

ipak, čini se da su ovaj neuobicajeni tretman i eksperiment kojem je leo podvrgnut dali rezultate i da je on na kraju bio svestan realnosti i da je bio u stanju da respozna realni svet od imaginarnog.

poslednji obrt je možda onaj koji ostavlja najviše nedoumica. momenat kada leo izlazi iz bolnice i kada zapocinje converzaciju sa svojim ličnim psihijatrom oslovljavajuci ga za „chuk” (imaginarno ime njegovog imaginarnog partnera) navodi na dva zakljucka. ili je leo ponovo upao u ludilo svog paralelnog sveta, ili je to uradio svesno (apsolutno zdrav i razuman) kako bi mu bila izvrsena lobotomija. moje mišljenje je da je ovo drugo objašnjenje blize istini samo zbog poslednje recenice koju je leo izrekao „better to die as a good man, then live like a monster”. radije će umreti/izvrsiti lobotomiju, nego živeti ovako „izlecen” u starnom svetu gde bi svaki dan morao da se suocava sa strahotama koje je proziveo...

briljijatno. vasa mišljenja?